Linkovi

Trampova poslednja šansa da zaustavi Bajdena - zaustavljanje procesa potvrđivanje glasova?


Predsednik SAD Donald Tramp u Beloj kući u Vašingtonu.

Izborni štab i republikanski saveznici predsednika Donalda Trampa, koji na sudovima osporavaju pobedu demokrate Džoa Bajdena na predsedničkim izborima 3. novembra, pojačali su pokušaje da spreče lokalne zvaničnike da potvrde izborne rezultate u nekoliko ključnih država koje su odlučile izbore.

Međutim, pokušaji da se zaustavi proces potvrde glasova, nedovoljno poznat ali ključni deo procedure izbora predsednika, do sada nisu uspeli pošto su sudije odbacile nekoliko republikanskih tužbi proteklih dana. Najnovija tužba odbačena je u četvrtak u Džordžiji.

Tužbe kojima se želi zaustaviti overavanje glasova deo su šire strategije Trampove kampanje da se članovi državnih skupština pod kontrolom republikanaca u ključnim državama navedu da dodele svoje elektorske glasove predsedniku, iako je on izgubio od Bajdena i po direktnim glasovima (ukupnom broju glasova u SAD), i po elektorskim glasovima, kažu pravni i politički stručnjaci.

Na predsedničkim izborima pobeđuje onaj kandidat koji može da sakupi većinu od 270 ili više glasova u Elektorskom koledžu koji broji 538 članova. To je određeno glasovima birača u svim državama i okrugu Kolumbija.

Bajden je pobedio na glasanju u Mičigenu sa više od 150.000 glasova i čini se da je na putu da dobije 16 elektorskih glasova iz te države.

U pokušaju da poništi Bajdenovu izbornu pobedu u Mičigenu - a potencijalno i u nekoliko drugih država - Tramp se u petak popodne sastao sa republikanskim rukovodstvom skuštine Mičigena - pretpostavlja se da bi ispitao načine kako da se zaobiđu direktni glasovi prilikom izbora elektora.

Nakon sastanka u Beloj kući u petak, zakonodavci iz Mičigena izdali su zajedničko saopštenje.

"Još nismo upoznati ni sa jednom informacijom koja bi promenila ishod izbora u Mičigenu, a kao zakonodavni lideri, mi ćemo slediti zakon i slediti uobičajeni postupak u vezi sa elektorima u Mičigenu, baš kao što smo rekli tokom svih izbora", Rekli su.

"Kandidati koji osvoje najviše glasova pobeđuju na izborima i na izbornim glasovima u Mičigenu", dodali su.

Vođa republikanske većine u Senatu Mičigena Majk Šerki, koji je učestvovao na sastanku u Beloj kući, rekao je ranije ove nedelje da zakonodavno telo neće dodeliti 16 elektora te države Trampu, a stručnjaci kažu da su šanse za pobunu zakonodavaca male.

Tramp je osporio prebrojavanje glasova u šest ključnih država u kojima je izgubio od Bajdena: Arizoni, Džordžiji, Mičigenu, Nevadi, Pensilvaniji i Viskonsinu.

Šest država treba da potvrde svoje rezultate tokom narednih 11 dana, što je započelo u petak sa Džordžijom.

Krajni rok za sve države da potvrde svoje rezultate na elektorskim koledžima je 8. decembar, nakon čega sledi 14. decembar, kada se birači okupljaju u svojim državama da daju svoje glasove za izabranog predsednika.

Kako se potvrđuju rezultati izbora

Sjedinjene Države imaju najdecentralizovaniji sistem administracije izbora u razvijenim zemljama, pri čemu svaka od 50 država sledi svoj sistem tabelarnog prikazivanja glasova i potvrđivanja rezultata.

Nakon glasanja, oni se prvo "pregledaju", a zatim sertifikuju na nivou okruga ili grada. Jednom kada ih sertifikuje okružni odbor, rezultati idu državnom entitetu, kao što je odbor za procenu ili komisija za potvrdu. U zavisnosti od države, pobednika trke na kraju overava državni sekretar ili guverner.

"Upravo ova potvrda daje potrebna ovlašćenja za polaganje zakletve novoizabranim službenicima", prema Nacionalnoj konferenciji državnih zakonodavnih tela (NCSL).

Nakon što su radili sa poteškoćama, odbori za potvrđivanje našli su se u centru pažnje poslednjih dana usred poplave republikanskih tužbi kojima se želi sprečiti da potvrđuju rezultate izbora.

U Mičigenu je četvoročlani odbor za potvđivanje okruga Vejn u utorak odobrio izborne rezultate od 3. novembra, ali ne pre nego što je zapao u ćorsokak po partijskim linijama.

Rokovi za potvrđivanje

Većina država je potvrdila ili su u procesu potvrđivanja svojih rezultata.

U 33 države, uključujući Džordžiju, Nevadu, Pensilvaniju i Viskonsin, okruzi moraju da potvrde rezultate u roku od dve nedelje nakon izbora.

U još 13 država, uključujući Arizonu i Mičigen, okružni odbori moraju da ih potvrde u roku od tri nedelje.

Preostale četiri države, uključujući Kaliforniju, daju okruzima do četiri nedelje da izdaju sertifikate.

U zavisnosti od države, državno potvrđivanje može potrajati jedan ili više dana nakon što potvrdu izvrši okružni odbor od strane županijskog odbora.

Iako je presudan korak u procesu, državno potvrđivanje je puka formalnost kada su rezultati izbora jasni.

Na Floridi, državi u kojoj je Trump pobedio sa 371.686 glasova, državnom sekretaru i tročlanoj komisiji za ispitivanje trebalo je 30 sekundi da potvrdi rezultate tokom dvominutnog telefonskog konferencijskog poziva u utorak, prema CBS-ovoj TV stanici VTSP.

U Mičigenu, okružni odbori potvrdili su svoje rezultate u sredu, a državni odbor za nadziranje sastao se u ponedeljak kako bi ih potvrdio.

Prema mičigenskom zakonu, guverner, demokrata, izdaje formalnu potvrdu.

Okružni odbori u Pensilvaniji imaju rok do ponedeljka da potvrde svoje rezultate i proslede ih kancelariji državnog sekretara. Prema NCSL, država nema krajnji rok za završetak.

Arizona nema rok za potvrđivanje u celoj državi, ali okruzi Arizone imaju rok do 30. novembra da potvrde svoje rezultate. Sudija je u četvrtak odbacio republikansku tužbu za odlaganje potvrđivanja rezultata u okrugu Marikopa, najmnogoljudnijem u državi. Konačnu potvrdu izdaće državna sekretarka Keti Hobs, demokratkinja.

Konačno, Nevadi i Viskonsinu predstoji rok do 1. decembra da potvrde svoje rezultate.

U Viskonsinu, službenici okruga imaju vremena do ove nedelje da svoje rezultate potvrde Državnoj izbornoj komisiji, dok u Nevadi okruzi imaju rok do ponedeljka da svoje rezultate pošalju državnom sekretaru.

Sistem Nevade ima dodatnu odredbu: Državni sekretar predstavlja rezultate Vrhovnom sudu države 1. decembra pre nego što ih guverner zvanično potvrdi.

Osporavanje ishoda

Čak i nakon potvrde izbornih rezultata, kandidati koji gube i dalje mogu da ospore izborni ishod na sudu.

Da bi se obezbedilo brzo rešavanje, neke države imaju rokove za pokretanje i zaključivanje takmičenja, prema NCSL.

Na primer, u Arizoni i Džordžiji kandidati koji gube imaju do pet dana nakon što su rezultati potvrđeni za pokretanje tužbi, dok u Nevadi imaju pet dana nakon ponovnog brojanja.

Rok "Sigurna luka"

Ovo je krajnji rok za države da reše bilo kakve izborne sporove i odrede svoje elektore.

Ove godine krajnji rok pada 8. decembra, šest dana pre kritičnog sastanka Elektorskog koledža.

Posle ovog dana države ne mogu da menjaju svoje zakone u svrhu izbora elektora, rekla je Kimberli Vil, profesorka prava na Univerzitetu u Baltimoru i autorka knjige Šta treba da znate o glasanju - i zašto.

“To je krajnji rok do kojeg država može da se sastane da odlučil da li će promeniti elektore da glasaju za Trampa na osnovu teorije da brojanje glasova nije bilo legalno. U državi sa demokratskim guvernerom, pitanje je da li bi republikanska skupština to mogla da uradi, bez guvernera koji može da potpiše takav zakon", kaže Vil.

Zak Smit, pravni saradnik konzervativne Heritidž fondacije, dodao je da bi kandidat i dalje mogao da dobije većinu glasova Elektorskog koledža i postane predsednik čak i ako neka država ne bude potvrdila rezultate.

"Ako država ne potvrdi rezultat, zbog čega kandidat padne ispod većine glasova Elektorskog koledža, to je, očigledno, mnogo ozbiljnija situacija", kaže Smit.

Elektori se sastaju

I dok je glasanje građana za predsednika održano 3. novembra, važnije izborno glasanje održava se 14. decembra. Tada se 538 elektora sastaje u glavnim gradovima svojih država kako bi glasali za izabranog predsednika.

Da bi bio izabran, kandidatu treba najmanje 270 glasova.

Bajden je obezbedio 306 glasova, spram Trampova 232 glasa.

Predsednički elektorski koledži se obavezuju da će glasati za pobednika narodnog glasanja u svojoj državi, a u nekim državama se kažnjavaju ako se toga ne pridržavaju.

Od osnivanja američke republike bilo je 156 takvih "nevernih elektora".

Zajedničko zasedanje Kongresa

Oba doma Kongresa sastaju se 6. januara kako bi izvršili prebrojavanje i potvrdili elektorske glasove.

Ovo je poslednji korak u procesu.

Četrnaest dana kasnije, novi predsednik je inaugurisan i preuzima vlast u 20. januara u podne.

Facebook Forum

Povezani članci

XS
SM
MD
LG