Linkovi

Naučnici zapanjeni reakcijama građana na mere protiv pandemije


Demonstranti i kontrademonstranti na protestu protiv obaveze nošenja maske radi sprečavanja pandemije koronavirusa u Ostinu u Teksasu, 28. juna 2020. (Foto: Reuters)

Pandemija Kovida 19 je posebno naporna i predstavlja veliki izazov za naučnike koji nastoje da zaustave globalno širenje zaraze, dok se u isto vreme bore sa sumnjama građana u pogledu nauke i motivacije samih naučnika.

"Potpuno je depresivno. Onespokojavajuće, znate. Razočarava nas i demotiviše - to što su naše kolege postale 'negativci'. A mi smo ušli u sve ovo samo iz želje da pomognemo, bez ikakve koristi ili druge motivacije", kaže dr Barun Matema, vanredni profesor epidemiologije na Univerzitetu Kolumbija.

Barun Matema, profesor epidemiologije na Univerzitetu Kolumbija
Barun Matema, profesor epidemiologije na Univerzitetu Kolumbija

Matema dodaje da su se naučnici, koji su već imali ispunjene radne dane, uključili da pomognu u borbi protiv Kovida 19, da bi na kraju doživeli da budu napadnuti.

“Mislim da je to bilo najšokantnije za nas - negativna reakcija koju smo dobili gde je naš integritet doveden u pitanje", dodaje on.

"Kao - mora da postoji neki alternativni motiv iza naših zaključaka".

“Reći ću samo da je sramota kada se politika bilo koje strane zasniva na bilo čemu osim na objektivnoj nauci", kaže doktor Eron Glat, portparol Američkog društva za infektivne bolesti (IDSA).

“Bilo da ste demokrata ili republikanac - nauka bi trebalo da je ta koja pokreće političke odluke u domenu nauke".

Više od 270.000 ljudi u Sjedinjenim Državama je preminulo od koronavirusa, a više od 11,2 miliona je zaraženo - što je najveći broj u bilo kojoj zemlji, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins.

“Bio sam potpuno zaprepašćen za vreme većeg dela odgovora na Kovid-19, kada je nauka bila pod napadom i nije se gledalo na podatke", kaže dr Boris Lušnjak, dekan Škole javnog zdravlja na Univerzitetu Merilenda.

Boris Lušnjak, dekan Škole javnog zdravlja na Univerzitetu Merilenda.
Boris Lušnjak, dekan Škole javnog zdravlja na Univerzitetu Merilenda.

Lušnjak je, više od većine ljudi, svestan političke komponentne koja ulazi u odluke u širem domenu javnog zdravlja. Bio je zamenik glavnog zdravstvenog zvaničnika zemlje od novembra 2010. do septembra 2015, i vršilac dužnosti glavnog zvaničnika od jula 2013. do decembra 2014.

Nauka mora da se shvata kao ozbiljan partner u donošenju odluka", kaže on.

Stručnjaci upozoravaju da je u toku jesenji porast broja infekcija Kovidom 19. Poseban teret za naučnike koji se bore protiv Kovida su - nestručnjaci.

“Napadaju vas lično ili javno, kredibilitet vašeg naučnog mišljenja napadaju ljudi koji nemaju objektivni status da vas napadaju, jer nisu kvalifikovani eksperti", ističe Eron Glat, koji je profesor i načelnik za infektivne bolesti u klinici Maunt Sajnaj Saut Nasau, u Oušensajdu, u državi Njujork.

Deo problema, prema njegovom mišljenju, jeste to što društveni mediji pojačavaju glasove ljudi koji nisu kvalifikovani da imaju mišljenje o naučnim pitanjima.

“Zbog toga se osećam loše, jer ja ne zauzimam bilo čiju stranu u ovome. Ja nisam za ili protiv Kovida. Nisam za ili protiv bilo kog tretmana", kaže Glat.

"Želim da procenim tretmane i dođem do naučnog zaključka da li su efikasni ili ne. Samo ljudi koji imaju iskustva i koji su stručnjaci imaju pravo na to mišljenje".

Umesto da se posmatra kao zdravstveno pitanje, nošenje maski da bi se usporilo širenje Kovid 19 je ispolitizovano. Neki Amerikanci odlučili su da ne nose maske da bi iskazali politički stav - što je fenomen koji je zaprepastio naučnu zajednicu.

Eron Glat, koji je profesor i načelnik za infektivne bolesti u klinici Maunt Sajnaj
Eron Glat, koji je profesor i načelnik za infektivne bolesti u klinici Maunt Sajnaj

“SAD bi imale sasvim različit odgovor da je 25 bombardera na putu ka našoj zemlji", kaže Matema.

"Nije važno koja je vaša politička pripadnost, svi bi bili jedinstveni, zbili redove, i to nam je bilo potrebno. Podele vam nisu potrebne u vreme rata, a pandemija je veoma slična tome".

Matema kaže da su naučnici naučili lekciju o formulisanju poruka, i potrebi da objasne naučne koncepte tako da obični ljudi mogu da ih lako razumeju.

“Trebalo je da svi odemo na kurs o tome kako preneti neke osnovne koncepte nauke i zdravstva", kaže on.

"Komunikacija je nešto gde smo svakako napravili neke greške, ali to nije bilo iz loših namera, naravno. Mislim da je velika pouka... da je moguće da izazovemo i probudimo nepoverenje".

Jedna od neplaniranih posledica pandemije Kovida-19 možda će biti da će javnost steći bolje razumevanje nauke i njenih ograničenja.

“Nadam se da će ljudi više verovati nauci, da će proces donošenja odluka biti značajno zasnovan na informacijama i podacima, i da ćemo biti spremni da kažemo: 'Hej, pogrešili smo', ističe Lušnjak.

"'Prvo smo vam rekli da ne nosite maske, a ispostavilo se da vam sada kažemo da nosite maske.' Tako da mislim... možda će ljudi bolje razumeti prirodu i lepotu nauke, ali i - da - njena ograničenja”.

“Nadam se da ćemo uspeti da se oporavimo od ovoga", dodaje Glat, "i vratimo nauku na poziciju časti, koju je uvek imala dok sam ja odrastao".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG