VAŠINGTON - Džo Bajden, koji prema predviđenom rezultatu izbora, u januaru treba da postane 46. američki predsednik, obećao je da će zaustaviti izgradnju zida na američko-meksičkoj granici. Zid je bio jedan od centralnih elemenata predizbornih obećanja i prvog mandata predsednika Donalda Trampa.
U delu Teksasa Laredo, agenti nadgledaju više od 270 kilometara granice između Sjedinjenih Država i Meksika. Planovi su u toku da se izgradi još 113 kilometara zida u tom području.
Agent Metju Hjudak, šef granične patrole u sektoru Laredo, veruje da bi barijera na granici pomogla u borbi protiv kriminalnih grupa koje krijumčare ljude i ilegalnu robu u SAD.
“Kada podignemo ove sisteme sa zidovima, kriminalne organizacije gube profit. To je novac koji se onda ne vraća u Meksiko da se kupuju oružje i municija koji se koriste za terorisanje naših suseda sa druge strane granice”.
Novoizabrani predsednik Džo Bajden kaže da neće srušiti delove zida sagrađene za vreme predsednika Trampa ali i obećava:
“Nijedan metar zida više se neće izgraditi za vreme moje administracije”.
Agencija za carine i graničnu kontrolu navodi da izgradnja 724 kilometara zida na granici treba da bude završena do kraja 2020.
Džesika Bolter, politička analitičarka na Institutu za politiku migracija, podseća da je predsednik Tramp – i dalje predsednik. “On će to biti do 20. januara tako da možemo očekivati da će se izgradnja na granici nastaviti”.
Agencija nadležna za zaštitu granice ističe da je većina ugovora već sklopljena i da je u toku izgradnja oko 1.188 kilometara zida na granici, koja je do sada finansirana. Kada Bajden stupi na položaj, analitičari kažu da će imati opcije u pogledu ugovora koji još nisu završeni.
“Njegova administracija će možda želeti da prekine ugovore koji su trenutno u toku, možda čak i tamo gde je sama izgradnja sada u toku. Vlada ima dosta prostora i opcija za to, i mogla bi priliično lako da to uradi. Ponekad je samo potrebno da se firmama i izvodjačima plati nadoknada za prekid ugovora”, ističe Džesika Bolter.
Pitanje ovlašćenja predsednika Trampa da koristi sredstva iz budžeeta za izgradnju zida na granici trenutno se nalazi pred Vrhovnim sudom ali je veći deo novca već potrošen. Za Bajdenovu administraciju, to pitanje bi moglo da bude irelevantno.
“Mislim da će ovo biti jedan od problema za koji će se naći rešenje u procesu političke tranzicije”, navodi Toni Pajan sa Bejker instituta za javnu politiku na univerzitetu Rajs.
“Odluka Vrhovnog suda neće imati neki praktični uticaj”.
Bajden je takođe izneo obećanje u pogledu vladinih tužbi protiv vlasnika zemljišta koji su odbili da ustupe svoju zemlju da bi se izgradio Trampov zid. “Povući ćemo tužbe. Izlazimo iz toga, nećemo konfiskovati zemlju.”
Umesto podizanja zidova, demokrate odavno više vole da koriste tehnologiju za otkrivanje ilegalnih prelazaka duž više od 3.000 kilometara južne granice SAD.
“Postaraću se da nam granica bude zaštićena, ali ta zaštita će biti zasnovana na visoko-tehnološkim kapacitetima.”
Glavni agent granične patrole Hjudak više voli višestruki pristup graničnoj bezbednosi koji uključuje i - fizičku barijeru. Protivnici zida kažu da on nanosi štetu ekosistemima, dodatno pogoršava situaciju u vreme poplava i životinjama preseca staze kojima se kreću. Oni veruju da bi Bajden trebalo da učini više da zaustavi izgradnju zida.
“Mislim da će u nekim mestima on morati da se sruši. Šteta koja se nanosi životnoj sredini je suviše velika”, primećuje Toni Pajan sa univerziteta Rajs.
Pored ekoloških faktora, analitičari kažu da će Bajden morati ne samo da pravi ravnotežu između bezbednosti i humanitarnih faktora na granici, već i takođe da vodi računa o brigama za javno zdravlje, izazvanim pandemijom koronavirusa.
