Linkovi

Džo Bajden predviđeni pobednik predsedničkih izbora


Demokratski predsednički kandidat Džo Bajden obraća se pristalicama u Vilmingtonu, u Delaveru, 4. novembra 2020. (Foto: AP)
Demokratski predsednički kandidat Džo Bajden obraća se pristalicama u Vilmingtonu, u Delaveru, 4. novembra 2020. (Foto: AP)

Bivši potpredsednik Džo Bajden, koji je skoro pola veka stalan deo vašingtonskih političkih krugova, prema projekcijama je pobednik američkih predsedničkih izbora i biće inaugurisan 20. januara 2021, kao najstariji lider u istoriji SAD.

Prema projekcijama medijskih organizacija, zasnovanim na zvaničnim podacima državnih izbornih komisija, Bajden, demokrata koji je 36 godina služio u američkom Senatu i osam godina bio drugi čovek zemlje, kao potpredsednik u administraciji Baraka Obame, uspeo je da porazi aktuelnog republikanskog predsednika Donalda Trampa posle žestoke kampanje i nekoliko dana postizbornog prebrojavanja glasova.

Rezultati tek treba da budu zvanično potvrđeni i u nekim državama Trampovi advokati su ih osporili pred sudovima, ali se očekuje da će ostati validni.

Džo Bajden je osvojio predsednički položaj tako što je osvojio najmanje 270 od 538 glasova u Elektorskom koledžu.

Zbog Bajdenove pobede, Tramp je treći američki predsednik u poslednje četiri decenije koji nije osvojio drugi mandat u Beloj kući.

Glas Amerike se u projekciji pobednika u svim saveznim državama oslanjao na podatke o prebrojanim glasovima u tim državama i ekspertizu novinskih agencija Rojters i Asopšijeted pres. Ni u jednoj saveznoj državi Glas Amerike nije projektovao pobednika pre nego što su to učlinila dva nezaviosna izvora..

Pobeda demokratskog kandidata je proglašena nekoliko dana posle zvaničnog dana izbora - utorak 3. novembra - kako su izborni zvaničnici u šest država završavali prebrojavanje miliona glasova, koje su poštom uputili birači koji su želeli da izbegnu dolazak na birališta iz straha da bi mogli da se zaraze koronavirusom.

Bajden, koji će na dan inauguaracije imati 78 godina, osvojio je predsednički položaj iz trećeg pokušaja, nakon što nije uspeo da osvoji nominaciju Demokratske partije ni 1988. niti 2008.

Kamala Haris postala je prva potpredsednica u istoriji SAD.
Kamala Haris postala je prva potpredsednica u istoriji SAD.

Sada preuzima američku vladu zajedno sa svojom potpredsednicom, senatorkom iz Kalifornije Kamalom Haris, prvom ženom u 244 godina američke istorije koja je postala potpredsednica. Njen otac je Jamajčanin, a majka Indijka, zbog čega je Haris takođe prva žena crne rase i prva žena azijskog porekla, koju je jedna od dve velike stranke kandidovala na svojoj listi predsednika i potpredsednika.

Posle Trampovog slogana "Amerika na prvom mestu", sa kojim je povukao SAD iz nekoliko međunarodnih sporazuma, Bajden je obećao da će se SAD ponovo angažovati širom sveta, ponovo pridružiti Pariskom klimatskom sporazumu i paktu da se Iran spreči u razvoju nuklearnog oružja.

SAD primenjuju indirektnu formu demokratije, u kojoj se predsednik ne bira na osnovu ukupnog broja direktnihi glasova Amerikanaca, nego se ishod odlučuje na osnovu rezultata u svih 50 država i prestonici Vašingtonu. Kandidat koji osvoji većinu glasova u 48 od 50 država (svima osim Mejna i Nebraske), bez obzira koliko je ta većina mala, osvaja sve glasove elektora. Broj elektora je jednak broju predstavnika date države u američkom Kongresu. Pobedniku je potrebno 270 ili više glasova u Elektorskom koledžu koji ima 538 članova.

Glasači Demokratske partije slave izborne rezultate na trgu "Životi crnaca su važni" u Vašingtonu, u blizini Bele kuće.
Glasači Demokratske partije slave izborne rezultate na trgu "Životi crnaca su važni" u Vašingtonu, u blizini Bele kuće.

U glavnom gradu Amerike, Vašingtonu i drugim velikim gradovima u toku je slavlje Bajdenovih pristalica, a hiljade ljudi su izašle na ulice slaveći izborne rezultate.

XS
SM
MD
LG