Vladajuća koalicija postigla je sporazum unutar svojih redova da izmeni izborni zakon i smanji izborni cenzus za ulazak u parlament sa sadašnjih pet na tri odsto. Prema pisanju beogradske Politike od subote, te promene trebalo bi da budu usvojene na vanrednoj sednici parlamenta početkom narednog meseca.
U prvim reakcijama, predstavnici opozicije protumačili su najavljene promene kao udarac najavljenom bojkotu izbora na koji se odlučio deo opoziocnih stranaka.
"Treba lažnu opoziciju ubaciti u parlament. A pet odsto je za njih neostvarivo. Da li posle ovoga ima još neko ko ne misli da ih bojkot uništava i da nemaju rešenje", pita u svom tvitu Dragan Đilas, predsednik opozicione Stranke slobode i pravde.
Profesor Fakulteta političkih nauka, Milan Jovanović, smatra da bi ovakav potez, iz ugla dnevne politike, zaista značio pokušaj vladajuće koalicije da oslabi savez koji se opredelio da bojkotuje predstojeće izbore, "zato što smanjivanje izbornog praga povećava direktno šanse nekih stranaka, koje možda ne bi prešle izborni prag".
"To je direktno, dnevnopolitički posmatrano, usmereneo ka slabljenju bojkota izbora", kaže on za Glas Amerike.
I Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESiD) slaže se da dnevnopolitički poriv ovakve promene, ako zaista bude usvojena, leži u odnosu vlasti prema najavljenom bojkotu. Međutim, Klačar kaže da je veliko pitanju da li će ovakakv predlog zaista i biti usvojen.
Cenzus - najmanipulativniji element izbornog zakonodavstva
"Ovo rešenje pre treba gledati u konekstu dnevne politike, nego u široj raspravi u vezi sa izbornom reformom, jer nije dobro rešenje da se otvaraju krupne stvari - a cenzus jeste krupna stvar - manje od četiri meseca uoči glasanja. Prosto to nije dobra poruka, zato što ne ostavlja dovoljno vremena svim izbornim učesnicima da se na posledice te odluke naviknu i pripreme", kaže Klačar ocenjujući da bi bilo bolje to pitanje ostaviti ne za izbore u proleće 2020, već za naredni izborni ciklus.
"Moguće je da je to bila tema razgovora, ali mi se čini da ni samoj SNS ne bi odgovaralo, ne iz ugla rezutata već iz ugla imidža, da jednu tako krupnu promenu implementiraju za tako kratko vreme i neposredno pred glasanje. Jer ako bi se taj scenario ostvario, to bi značilo da bi mi u februaru, što je nekih 2,5 meseca pre izlaska na izbore, dobili krupnu promenu", kaže Klačar za Glas Amerike.
On podseća da CESiD zagovara promenu izbornog zakonodavstva i da je s tim u vezi podneo predloge tih izmena, i da cenzus nije najspornija stvar u današnjem izbornom sistemu, niti jedina stvar koju treba menjati. Tu su rešenja od broja izbornih jedinica, preko toga kako liste izgledaju, pitanja odgovornosti narodnih poslanika, do načina glasanja i slično.
Profesor Milan Jovanović, ocenjuje da izborni cenzus spada u najmanipulativnije elemente izbornog sistema, pored izbornih jedinica, jer "vi na manipulativni način možete da utičete koliko će stranak ući u parlament".
"Druga stvar, vi kad snižavate izborni prag možete da dovede do povećanje fragmentacije parlmentarnog stranačkog sistema, odnosno da u parlamentu bude previše stranaka i to stranaka koje možda i ne uživaju široku podršku. Dalje, nizak izborni prag može da privuče čitav niz grupa građana, udruženja, čitav niz malih stranaka koje ne uživaju širu podršku da okušaju svoju sreću, a to onda može da poveća izlaznost, ali i da dovde i do rasipanja broja glasova", kaže Jovanović.
Šta promena cenzusa donosi?
Po njegovom mišljenju ulazak malih stranaka u parlament povećava njihov "ucenjivački karakter", pogotovu u situaciji kada je njihov glas presudan za formiranje vlade."
Da je cenzus bio tri umesto pet odsto na izborima 2016, situacija u parlamentu bila bi identična današnjoj, budući da ni jedna stranka niti lista nije bila na "klackalici" blizu tog procenta dobijenih glasova.Bojan Klačar procenjuje da bi danas, u slučaju da se primeni cenzus od tri odsto velike šanse da uđu u parlament imaju Srpska radikalna stranka, SPAS Aleksandra Šapića, i PSG Sergeja Trifunovića.
Sa rastom ucenjivačkog potencijala mi možemo dobiti nemoguće koalicije, a sa druge strane kad imate jaku dominantnu stranku kao u našem slučaju, te male stranke i strančice mogu da trguju svojim glasovima za mesta u upravnim odborima, ministarstvima i slično", kaže Jovanović ocenjujući da kada opstanak vlasti zavisi od malih stranaka, politika se svodi više na očuvanje takve vlasti, umesto na vođenje državne politike i sprovođenje programa stranaka na vlasti.
Zoran Lučić, profesor u penziji i dugogodišnji ekspert za temu izbora, kaže da bi promena koju bi doneo cenzus mogla da bude fragmentisan parlament, ali da to nije najveći problem izbornog procesa, jer postoje "malverzacije i razno muvanje".
"Znate šta je ključni problem sa izborima? Uopšte nije cenzus. Ključni problem je što vi možete da našarate na glasačkom listiću šta god hoćete. A čim vi nešto našarate, vi možete da dokažete koji je vaš glasački listić, ako hoćete da to naplatite, i to ljudi rade. Ako želite protiv nečeg da se borite, to je protiv toga. Nigde u civilizovanom svetu ne smeš da šaraš po glasačkom listiću", rekao je Lučić za Glas Amerike i dodaje da se on uvek zalagao za niži cenzus, pošto je pet odsto "surov cenzus".
Milan Jovanović podseća da je izborni prag "veštačka prepreka za ulazak u parlament" i da je suština te prepreke da reguliše proporcijonalnost, odnosno kako se glasovi pretvaraju i mandate.
"Što je niži izborni prag, veća je proporcionalnost", kaže Jovanović i objašnjava da u čisto proporcionalnom sistemu ako neka stranka dobije 30 odsto glasova, ona i dobija 30 odsto mandata. "Što je taj izborni prag veći, raste disproporcijonalost, pa neko ko osvoji 30 odsto glasova može da dobije 35 odsto mesta".
"Ova vrsta izbornog inženjeringa u izbornoj godini pokazuje da se vraćamo na praksu koja je bila delom zaboravljena posle 2000. godine - da menjamo ključne elemente izbornog zakona ne samo u izbornoj godini, nego i neposredno pred izbore ili u samom izbornom procesu", kaže Jovanović.
Profesor Lučić zaključuje: "Kod nas se sve meri kako stvari trenutno stoje, a ne razmišlja se šta će biti za 20 godina, jer taj zakon se ne pravi za pet minuta. Ja se ne bih upuštao u priču šta žele da postignu, to je već pitanje za psihologe", zaključuje Lučić podsećajući kad da vladajuća koalicija već ima preko 50 posto podrške, zbog čega je celo pitanje nebitno.
