Od 31 preporuke CRTA-e za unapređenje izbornih uslova, prihvaćeno je šest, a od preporuka OEBS-a, koje su mnogo opštije "prihvaćeno je nula", izjavio je Raša Nedeljkov iz nevladine organizacije CRTA i naglasio da je i onih šest prihvaćenih preporuka prihvaćeno tako što su promenjene odredbe zakona.
Na tribini na Filozofskom fakultetu održanoj u četvertak, Nedeljkov, koji je kao predstavnik organizacija civilnog društva učestvovao na pregovorima vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka, rekao je da su se vladajuće partije predstavljale kao da su otvorene za dijalog, ali da su ga istovremeno "na mangupski način" zapravo izbegavale, dok je opozicija samo tražila izgovor da donese političku odluku o bojkotu.
"Mene posebno frustrira činjenica što smo mi kao organizacija civilnog društva morali da glumimo opoziciju na tom razgovoru. Čitava diskusija se na FPN vodila na relaciji CRTA-e i predstavnika vlasti", kazao je on i ocenio da u Srbiji ne postoji živa politička scena:
"Imamo monopol jedne političke strukture koja je zahvaljujći svojoj sposobnosti i bahatošću uspela da monopolizuje ceo javni prostor i kada se iz te perspektive gleda da li postoji plurazliam u javnom prostoru, jasno je da ni odraz na izborima ne može biti bolji."
"Ne vidim šansu da izbori budu bolji od onih koji su održani za beogradsku skupštinu", rekao je on, naglašavajući da je pitanje da li će izbori biti fer i pošteni, ali da ne zna da li je bojkot rešenje.
Izvršni direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da je finansiranje kampanje jedna od oblasti u kojoj postoji "izrazita neravnopravnost učesnika izborngog procesa" i da se to manifestuje i na nivou dodele sredstava iz budžta.
Kako je objasnio, svi zakoni koji su regulisali tu materiju imali su model finansiranja prema kome se samo jedan manji deo novca deli svima na jednake delove, dok čak 80 odsto srestava ide strankama na osnovu izbornih rezultata.
"Onima koji su na vlasti nije potreban ni jedan dinar iz budžeta ili crnih fondova, jer mogu da obezbede promociju u informativno programu medija kroz funkcionersku kampanju, kroz navodno redovne aktivnost funkcionera koje se eto baš odvijaju u to vreme. To je tačka gde je vlast rekla 'ne ovo ne može, ne može ni da se otvori priča da se to promeni', pošto 'žele da prestave svoj rad i rezultate'", rekao je Nenadić.
Po njegovoj oceni, čak i kada bi se napravio odličan sistem za raspodelu sredstava za finansiranje kampanje, bez rešavanja problema funkcionerske kampanje suštinski ravnopravni uslovi za predstavljanje svih učesnika izbora ne bi mogli da postoje.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević podsetila je se sledeće godine navršava 30 godina od prvih višestranačkih izbora u Srbiji i da je današnja situacija i neuspešna tranzicija posledica toga što tokom tri decenije nije demontiran politiki monopol nad medijima.
Milivojević je podsetila da je stručni tim protesta "1 od 5 miliona" napisao 42 prepioruke koje su minimum šta treba učiniti da se medijski sistem, koji škripi, utegne i popravi kako bi građani informisani mogli da donesu svoje izborne odluke.
Izbori se vode na ekranima. I pored pojavljivanja novih medija i društvenih mreža, građani se i dalje dominantno informišu preko tradicionalnih medija - štampe i televizije - dok na društvenim mrežama ostavljaju komentare, izjavila je MIlivojević i dodala da su tradicionalni mediji i dalje važni jer teme diktira televizija.
Pravnica Sofija Mandić rekla je da su izborne neregularnosti nekada bile izuzetak, a da su danas postale pravilo. Kazala je da je iritira to što se na političkoj sceni stvara podela na one koji će izbore bojkotovati i na one koji neće, da li si "za Zvezdu ili Partizan", da se očekuje da se brzo izjašnjavaš bez previše okolišanja i da dobijaš svoje mesto u jednom od dva tabora.
Mandić je ukazala da je izborni proces sveo na represiju nad izbornim procesom, kandidatima i biračima, kao i to da je Srbija "postala pijaca" na kojoj se glasovi kupuju novcem, paštetama, brašnom i obećanjima o zaposlenju. Zaključila je da je najbliže odluci da bojkotuje izbore, jer ne želi da vidi svoju ulogu u fingiranju izbornog procesa, niti da njen glas bude upitan zbog načina na koji se sprovodi izborni proces.
Tribinu na Filozofskom fakultetu, poslednju u ovom semestru, moderirala je Svetlana Lukić, autorka "Peščanika" i objasnila da se naslov tribine "Cvet, slon ili bojkot" odnosi na slučaj Indijca koji je greškom glasao za "slona", odnosno vlast, umesto za "cvet" ili opoziciju. Kod nas je opcija i bojkot, rekla je Lukić kojoj je istoričarka Dubravka Stojanović uručila plaketu koja bi trebalo da predstavlja "nacionalnu frekvenciju" za Peščanik.
