Britanski premijer Boris Džonson branio je svoj plan da jednostrano ponovo napiše britanski sporazum o razvodu od Evropske unije, kao politiku osiguranja protiv neodgovornog ponašanja bloka - čak i nakon što se njegov bivši državni tužilac pridružio redovima nekada lojalnih mu zakonodavaca, koji danas osuđuju sporan potez.
Džonson je rekao da je planirani zakon bio potreban, pripremljen tako da nadjača delove sporazuma o povlačenju iz Bregzita, jer bi EU mogla "ići do krajnjih i nerazumnih granica" u postupanju prema bivšoj članici Britaniji.
"Apsolutno ne želim da upotrebim te mere", rekao je Džonson zakonodavcima dok je predstavljao Zakon o unutrašnjoj tgovini pred Donjim domom britanskog parlamenta. "To je politika osiguranja".
Džonsonova konzrvetivna vlada priznala je da krši pravno obavezujući spoazum o povlačenju koji su Britanija i EU ratifikovale. Zakon preti da će potopiti već utemeljene pregovore između Britanije i EU o trgovinskom sporazumu nakon Bregzita.
Velika Britanija je formalno napustila blok 31. januara, ali postojeća pravila u trgovini ostaće na snazi do kraja ove godine u sklopu tranzicije osmišljene tako da obezbedi vreme za pregovaranje o dugoročnom trgovinskom sporazumu.
Ed Miliband, poslovni portparol opozicione Laburističke partije, optužio je Džonsona da "kalja reputaciju ove zemlje i kalja reputacije svog kabineta".
Uz većinu od 80 mesta u Donjem domu parlamenta, očekuje se da će Džonson imati dovoljno glasova da progura svoj zakon kroz parlament, uprkos gnevu opozicije.
Nacrt zakona lako je prošao prvo glasanje u Donjem domu sa 340 prema 263 u ponedeljak. Sada se suočava sa pokušajima da bude izmenjen ili poništen tokom nekoliko dana detaljnog ispitivanja do strane poslanika pre narednog glasanja.
Potez izložen kritikama
U Džonsonovoj stranci postoji velika nelagodnost zbog poteza kojim se krši zakon.
Džefri Koks, koji je bio glavni vladin službenik za pravne poslove kada je Džonson pregovarao o Bregzit sporazumu o povlačenju pre manje od godinu dana, rekao je da bi odbijanje sporazuma bilo "nesavesno" kršenje međunarodnog prava.
"Jednostavno ne mogu da odobrim ili prihvatim situaciju u kojoj povlačimo našu reč koja je data svečano", rekao je za Tajms radio Koks, ranije snažni pristalica Džonsona po pitanju Bregzita. "Kršenje zakona na kraju dovodi do veoma dugotrajne i trajne štete ugledu ove zemlje".
Kao deo Bregzit sporazuma o razvodu, Britanija u EU su se sporazumele da zadrže Severnu Irsku - jedini deo Velike Britanija koji ima granicu sa blokom - vezanu za neka EU pravila po trgovini, kako bi se izbegla potreba za uvođenje granične kontrole dobara koja se kreću između Severne Irske i Republike Irske, koja je članica EU.
Obe strane su prihvatile kompromis kako bi zaštitile otvorene granice, koje pomažu i očuvanju mirovnog procesa u Severnoj Irskoj.
Zakon o unutrašnjoj trgovini dao bi britanskoj vladi moć da premosti dogovorenu ulogu EU u nadziranju trgovine između Severne Irske i ostatka Velike Britanije.
Džonson tvrdi da je EU zapretila da će upotrebiti "ekstremno tumačenje" sporazuma o povlačenju kako bi "blokirala" isporuku hrane iz ostatka Velike Britanije u Severnu Irsku, osim ako Britanija ne pristane na regulacije EU.
EU negira da je pretila blokadom i kaže da je jedva upozorila Beitaniju da se ponaša u skladu sa sporazumom. EU lideri su ogorčeni na predlog premijera i zapretili su pokretanjem pravnih akcija protiv Velike Britanije ukoliko ne odbaci predlog do kraja meseca.
Dvoje bivših konzervativnih britanskih premijera, Džon Mejdžor i Tereza Mej, osudili su zakon. U ponedeljak je i treći, Dejvid Kamerun, rekao da je imao "sumnje".
Ono što zbunjuje neke posmatrače je to što Džonson odbacuje dogovor koji je sam ispregovarao i pozdravljao ga kao sporazum "spreman za rernu" koji će obezbediti da se Bregzit okonča.
Proglašavanje te pobede bilo je ključno za Džonsonovu uspešnu izbornu kampanju 2019.
"Vlada je imala politički imperativ da postigne dogovor, a zatim da ide do biračkog tela sa tvrdnjom da su, govoreći u frazi, obavili Bregzit“, rekao je Tim Bejl, profesor politike na Univerzitetu Kvin Meri u Londonu.
"Mislim da je moguće bio slučaj u nekom smislu da je 'spoazum postignut u brzini i da je onda došlo do kajanja' u slobodno vreme. A ono što sad vidimo je pokajanje".
Šta dalje
Džonsonov potez stvara sve manje poverenja između Britanije u EU, dok dve strane pokušavaju da ponovo ispregovaraju novi trgovinski odnos.
Razgovori će se nastaviti ove nedelje u Briselu, uprkos zahlađenju odnosa. Obe strane kažu da se bilo koji sporazum mora dogovoriti do sledećeg meseca, tako da ima vremena da bude ratifikovan do 31. decembra.
Ako ne bude dogovora, carine i druge potreškoće u trgovini uvešće obe strane početkom 2021. godine. To bi značilo ogroman ekonomski poremećaj za Ujedinjeno Kraljevstvo, koje polovinu svoje trgovine ostvaruje sa EU.
Izlazak bez dogovora 1. januara takođe bi posebno pogodio neke države EU, uključujući Irsku, Francusku, Belgiju i Holandiju.
