Linkovi

Ker-Lindzi o Bregzitu: Nema promene preko noći


Detalj sa londonskih ulica u danu istupanja Velike Britanije iz Evropske unije (Foto: REUTERS/Henry Nicholls)

“Bregzit nije promena koja će se osetiti preko noći”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Džejms Ker-Lindzi, profesor na Londonskoj školi ekonomije specijalizovan za političke nauke.

„Kada se probudimo u subotu ujutru, sve će biti isto. Suštinski i dalje ćemo biti članovi zajednice – ali bez prava glasa. Prihvataćemo i primenjivati pravila, ali nećemo imati pravo da ih oblikujemo. A onda, na kraju godine, sve to će postati mnogo osetnije – jer do tada vlada treba da postigne trgovinski sporazum sa Evropskom unijom", kaže profesor Ker-Lindzi.

Suštinski i dalje ćemo biti članovi zajednice – ali bez prava glasa: Džejms Ker-Lindzi
Suštinski i dalje ćemo biti članovi zajednice – ali bez prava glasa: Džejms Ker-Lindzi


On navodi da se, kako kaže u posrednom smislu, duh napuštanja napuštanja Evropske unije Britanijom širio poslednje tri godine.

"Jačao je osećaj neizvesnosti jer su, od prvih najava ostvarenja Bregzita, velike kompanije u tišini počele da se pakuju i odlaze. Umesto da planiraju nove insvesticije u Velsu ili na severu Engleske – fabrike su počeli da otvaraju u Slovačkoj, Poljskoj ili Francuskoj. Brojke govore da je Britanija izgubila milijarde evra investicija zbog Bregzita. Tako da se nalazimo u čudnoj situaciji u kojoj predosećamo da će se Bregzit lose odraziti na Britaniju", kaže Ker-Lindzi.

Glas Amerike: Sa kojim ciljem Britanija ulazi u pregovore o trgovinskom sporazumu? Šta želi da postigne?

Ker-Lindzi: Potrebno je da ispregovaramo uslove pod kojima ćemo trgovati sa Evropskom unijom. A bolji sporazum sa EU od ovog koji trenutno imamo teško da ćemo imati. Ako ne uspemo, prva sledeća stvar bila bi jedinstveno trižište i carinska unija. Međutim, vlada je već objavila da to nije cilj kome teži – tako da će stvari verovatno ostati na tome. Jedan od glavnih razloga zbog kojih Britanija napušta EU je nastojanje da samostalno zaključuje trgovinske ugovore sa drugim državama. Ali, sa druge strane, napuštamo najveći trgovinski blok na svetu kako bismo se o trgovini dogovarali sa državama koje su na drugom kraju planete?! To nema previše smisla – ali to je jedan od efekata koji će biti postignut Bregzitom.

Vrlo je verovatno da bilo kakav sporazum koji postignemo sa EU neće biti ni približan akuelnom koji prestaje da važi na kraju 2020. i procenjujem da će iz toga proizaći mnoštvo poteškoća. Takođe, ukoliko ne usaglasimo principe slobode kretanja , to znači da će građanima Evropske unije koji budu dolazili da rade u Britaniju, biti potrebne radne dozvole. Evropska unija je jasno predočila da će svi potezi i mere koje dve strane između sebe preduzmu biti recipročne. I tu još nije ni dotaknuta saradnja u oblasti obrazovanja, medicine, bezbednosti. I imamo pred sobom svega jedanaest meseci da rešimo ta pitanja.

Glas Amerike: Da li će Bregzit doneti više stabilnosti Evropi kada u potpunosti bude sproveden ili će imati potpuno suprotan efekat?

Ker-Lindzi: To zavisi od toga kako sam proces Bregzita bude protekao. Ako se okonča uspešno – onda bi i druge države po ugledu na Britaniju mogle takođe da pokrenu pitanje napuštanja. Ne odmah, jer su države koje ostaju u članstvu mnogo posvećenije članstvu u EU…. Ali, ko zna šta će biti u periodu od nekoliko godina….. Da li će mađarski premijer Orban doći na ideju da Mađarska istupi iz članstva s obazloženjem da ekonomski iscrpljuje njegovu zemlju. Međutim, ako se Bregzit okonča neuspešno – to će biti potvrda da je bio besmisleni pokušaj. Moj stav je da Evropska unija kao zajedniva funkcioniše i da su njene članice sposobne da sarađuju na uzajamnu dobrobit.

Glas Amerike: Kakav smatrate da će većinski stav Britanaca prema Bregzitu biti za, recimo, pet godina? Hoće li ga podržati – ili shvatiti da je sve bila greška?

Ker-Lindzi: Sudeći po iskazivanim stavovima u javnom mnjenju deluje da mnoštvo građana smatra da je Bregzit bio greška. Da je održan drugi referendum – verujem da bi bio izglasan ostanak u EU. Deo populacije koji je saglasan sa Bregzitom nije se predomislio, ali postoji značajan broj građana – možda I četvrtina populacije, koja nije izašla na referendum o Bregzitu. Prema dostupnim procenama ishod novog glasanja bio bi dva prema jedan za ostanak Britanije u Uniji. Takođe, važno pitanje koje ostaje otvoreno je Škotska – koja bi mogla izabrati da postane nezavisna kako bi ostala u Evropskoj uniji. A, nakon Škotske – Severna Irska mogla bi da iskaže težnju da se ujedini sa Irskom. Sledeći su odnosi Engleske i Velsa . gde bi Vels mogao zatražiti nezavisnost. Ako bi se potom vratio Evropskoj uniji – Engleska ostaje sama.

U tom slučaju Engleska bi mogla razmtriti ponovno učlanjivanje – ali u tom slučaju ne bi bilo ni traga od sjajnog ugovora koji ima trenutno. Do takve ponude ne bi došlo. Govori se u javnosti da je, posle izlaska, moguć povratak u tu zajednicu. To bi, možda bilo moguće, sa aktuelnim sporazumom. Ali bi onda verovatno bilo potrebno da se prihvati zajednička valuta – evro, da se prihvati Šengen – što bi oslabilo potencijalnu podrušku ponovnog članstva. Tako da bi na kraju procena bila – bolje je da ostanemo van. Zbog toga je teško odgovoriti na pitanje – šta bi moglo biti za pet godina…

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG