Linkovi

Dan Bregzita: Velika Britanija izašla iz Evropske unije


Pristalice Bregzita na ulicama Londona (Foto: REUTERS/Henry Nicholls)

Posle gotovo pola veka članstva Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo je Evropsku uniju. Tačno u ponoć po srednjoevropskom vremenu dve strane ušle su u prelazni period koji će trajati do kraja 2020. – tokom koga će se dva entiteta formalno razdvojiti u političkim, ekonomskim i ostalim oblastima. Ujedinjeno Kraljevstvo postalo je član Evropske unije 1973. godine.

“Svanuće Velike Britanije” – optimistični novinski naslov – nasuprot “Malo ostrvo” koji aludira na zabrinutost zbog napuštanja Unije - oslikavaju stavove građana podeljene britanske javnosti.

Slavlje pristalica Bregzita upriličeno je pred zgradom britanskog Parlamenta u Londonu. Među njima je bilo i onih koji su palili zastavu Evropske unije.

U centar Londona sjatili su se građani iz više gradova Engleske - koji su 2016. godine, na referendumu, podržali rastanak.

"Veliko je olakšanje što konačno napuštamo Evropsku uniju", ukazuje Vejn Grin, stanovnik jugoistočnog Londona.

"Poštujem države članice EU. Ali ta zajednica je prevara – bila je prevara od kada je nastala i drago mi je što je napuštam", kaže Grin.

"Nadam se da će novac koji je trošen sada biti prebačen na domaće zdravstvo", kaže Dagi Loveridž, koji je u prestonicu Ujedinjenog Kraljevstva stigao iz Vorčester okruga.

"Imamo previše veterana beskućnika koji zaslužuju da im se pomogne. Sav novac koji ćemo uštedeti sada možemo trošiti na Britance", kaže Loveridž.

Protivnici i građani koje je čitav proces zatekao, jer se kao neopredeljeni nisu izjašnjavali na referendumu, čekaju da se stvar okonča.

"Katastrofa. U trenutku u kom deluje da svet klizi ka ludilu treba da budemo bliže", ocenjuje Danijel Prajs, prodavac iz Brajtona. "Zaštita koju pruža Evropska unija u trgovini i nauci – sva partnerstva koja imamo – sve ćemo odbaciti. To je katastrofa", podvlači Prajs.

Hana Ivis, istraživačica iz Severne Irske, konstatuje da je došlo vreme za poštovanje volje građana.

"Ma koliko smatrala da je to šteta – građani su podržali izlazak. Zato verovatno treba to da učinimo. Bilo bi sjajno kada bismo se pokrenuli i počeli izgradnju iznova. Nadam se da će to sve proći dobro", kaže Ivis.

Boris Džonson, premijer koji će biti zapamćen kao državnik koji je Veliku Britaniju, posle velikih peripetija izveo iz Evropske unije, poručio je da nije bio radosniji u životu.

Boris Džonson državnik koji je Veliku Britaniju izveo iz Evropske unije
Boris Džonson državnik koji je Veliku Britaniju izveo iz Evropske unije

“Nikada se nisam bolje osećao", rekao je Džonson tokom obilaska fabrike trkačkih automobila u gradu Sanderlendu.

Reagovanje zvaničnika članica EU

Mnogo manje optimizma bilo je u reakcijama na Bregzit evropskih zvaničnika. Angela Merkel, nemačka kancelarka, poručila je da ta zemlja želi da ostane blizak partner i prijatelj Velike Britanije.

"Ali će Evropa braniti svoje interese, a posebno integritet jedinstvenog tržišta u teškim pregovorim koji slede. Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije predstavlja duboki rez za Nemačku i celu Evropu. Pregovori o budućim trgovinskim odnosima neće biti laki", rekla je Merkel.

"Što se Britanci budu više udaljavali od uslova jedinstvenog evropskog tržišta, više će se menjati naši odnosi. Evropska unija ima snažan uticaj u svetu i da je odlučna da nastavi uspešnu priču sa preostalih 27 članica", navela je nemačka kancelarka u svojoj reakciji.

Emanuel Makron i Angela Merkel
Emanuel Makron i Angela Merkel

Emanuel Makron, predsednik Francuske, Bregzit je uporedio sa istorijskim zvonom za uzbunu koje, kako je rekao, Evropsku uniju mora da natera da postane bolja nego što je sada.

"Više nego ikada pre nam je potrebna ujedinjena Evropa, koja će moći da odbrani sopstvene interese od supersila Kine i Sjedinjenih Američkih Država, i da se izbori sa izazovima kao što su klimatske promene, migracije i nove tehnologije", rekao je Makron u televizijskom obraćanju.

Šta se i kada menja?

Istupanje Velike Britanije iz Evropske unije, međutim u prvo vreme osim u simboličkom, neće imati praktičnih posledica po život građana Evropske unije i Velike Britanije koji od prvog februara formalno, ali ne i faktički, postaju dva odvojena entiteta u političkoj, ekonomskoj i drugim oblastima.

"Sutra se ništa neće promeniti", ukazuje Danica Ilić iz londonske Mreže za etičko novinarstvo i saradnica regionalne Televizije N1.

"Britanija i dalje nastavlja da funkcioniše pod zakonima Evropske unije. Ali do 31. decembra sve mora da se raščisti. Obe strane su ostavile period od godinu dana da ispregovaraju otvorena pitanja trgovinu, protok robe, kretanje ljudi. U jednoj studiji ekonomista sa Londonske škole ekonomije pročitala sam da su potrebne dve i po do tri godine da bi se videle prve prave posledice razdvajanja i izlaska Britanije", ukazuje Ilić.

To je, ujedno i dovoljan period da se zaključi je li istupanje Velike Britanije iz zajednice čiji je član bila bezmalo pedeset godina bilo opravdano ili ne.

"Ako se okonča uspešno – onda bi i druge države po ugledu na Britaniju mogle takođe da pokrenu pitanje napuštanja", precizira Džejms Ker-Lindzi profesor na Londonskoj školi ekonomije za Glas Amerike.

"Ne odmah", podvlači Ker-Lindzi, jer su, kako kaže, države koje ostaju u članstvu mnogo posvećenije članstvu u EU.

"Ali, ko zna šta će biti u periodu od nekoliko godina….. Da li će premijer Viktor Orban doći na ideju da Mađarska istupi iz članstva s obazloženjem da ekonomski iscrpljuje njegovu zemlju. Međutim, ako se Bregzit okonča neuspešn – to će biti potvrda da je bio besmisleni pokušaj. Moj stav je da Evropska unija kao zajednica funkcioniše i da su njene članice sposobne da sarađuju na uzajamnu dobrobit", smatra profesor Ker-Lindzi.

Evropska komisija je pre formalnog istupanja Ujedinjenog Kraljevstva iz EU spustila zastavu te države i odložila je među obeležja ostalih zemalja koje nisu članice EU. Evropski parlament postaviće jednu od britanskih zastava koje su nalazile pred tim zdanjem u Dom evropske istorije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG