Linkovi

Džonson poručio parlamentu: Neću odložiti Bregzit


Boris Džonson u Donjem domu parlamenta u Londonu, 4. septembra 2019.

Britanski premijer Boris Džonson izjavio je da neće tražiti odlaganje Bregzita, nekoliko sati pošto je na snagu stupio zakon kojim se od njega zahteva da odloži izlazak Britanije iz Evropske unije do 2020, ako ne bude uspeo da sa Briselom postigne sporazum o "razvodu".

Drugi put u nedelju dana, parlament je odbacio Džonsonov zahtev da se blokada prevaziđe raspisivanjem prevremenih izbora. Parlament bi trebalo da sada bude raspušten do 14. oktobra.

Nakon što je britanska kraljica potpisala zakon koji je prošle nedelje usvojen u oba doma parlamenta, Džonson je po svemu sudeći izgubio kontrolu nad britanskim povlačenjem iz EU, budući da ga zakon obavezuje da traži odlaganje ako na samitu EU u oktobru ne postigne novi dogovor.

Evropski lideri su više puta ponovili da nisu dobili nikakve konkretne predloge uoči samita koji se održava 17. i 18. oktobra, na kojem se Džonson nada da će postići dogovor.

"Ova vlada će nastaviti da pregovara o sporazuma, dok se ujedno priprema da napusti Uniju i bez sporazuma", izjavio je Džonson u parlamentu nakon što je objavljen rezultat glasanja o prevremenim izborima.

"Ići ću na ključni samit 17. oktobra i koliko god mehanizama da ovaj parlament izmisli da bi mi vezao ruke, pokušaću da postignem dogovor u nacionalnom interesu... Ova vlada više neće odlagati Bregzit."

Demonstranti koji se zalažu za EU mašu zastavama pred zgradom parlamenta u Londonu, 9. septembra 2019.
Demonstranti koji se zalažu za EU mašu zastavama pred zgradom parlamenta u Londonu, 9. septembra 2019.

​Lider opozicione Laburističke partije Džeremi Korbin izjavio je da njegova stranka jedva čeka izbore ali neće podržati Džonsonov predlog da se oni održe dok ne bude sigurno da je osigurano odlaganje Bregzita.

"Koliko god da željno čekamo izbore, nismo spremni da rizikujemo katastrofu koja bi, ako se ne postigne sporazum, zadesila naše građane", rekao je Korbin.

Bregzit, najznačajniji geopolitički potez Britanije u proteklih nekoliko decenija, i dalje je pod pitanjem više od tri godine posle referenduma iz 2016, a mogući ishod varira od izlaska 31. oktobra bez dogovora sa Unijom koji bi ublažio tranziciju, do napuštanja celog tog projekta.

Zakon kojim se traži zaustavljanje izlaska bez dogovora postao je zakon u ponedeljak, kada ga je potpisala kraljica Elizabeta. Njime se Džonson primorava da zatraži tromesečni produžetak roka do 31. oktobra, osim ako parlament ili ne odobori sporazum ili do 19. oktobra dozvoli da Britanija napusti Uniju bez dogovora.

Odgovarajući na komentare da bi vlada mogla da ignoriše zakon, ministar spoljnih poslova Dominik Rab ranije je rekao parlamentu da će vlada poštovati vladavinu zakona ali je dodao: "Ponekad je situacija složenija jer postoje suprotni zakoni ili suprotstavljeni pravni saveti."

Boris Džonson je preuzeo ulogu premijera u julu, nakon što njegova prethodnica Tereza Mej nije uspela da progura kroz parlament dogovor o povlačenju iz Unije.

Parlament se vratio sa letnje pauze prošle nedelje a Džonson je izgubio svih šest glasanja koja su, od tada, održana u Donjem domu parlamenta.

Spiker Donjeg doma britanskog parlamenta, Džon Berkou (arhivski snimak)
Spiker Donjeg doma britanskog parlamenta, Džon Berkou (arhivski snimak)

Spiker Donjeg doma parlamenta Džon Berkou saopštio je u ponedeljak da podnosi ostavku i upozorio članove vlade da “ne degradiraju” parlament. Vlada premijera Borisa Džonsona optuživala je Berkoa, čija je pozicija formalno neutralna, da krši pravila kako bi omogućio članovima parlamenta da odlože Bregzit. Berkou je rekao da će se povući kada parlament završi rad 31. oktobra, ili ranije, u slučaju raspisivanja prevremenih izbora.

Frustracija u Briselu

Dok širom Evrope jača frustracija zbog britanske krize, Francuska i Holandija su pomenule mogućnost da bi Evropska unija mogla da odbaci zahtev premijera Borisa Džonsona da se pomeri rok za "razvod" Britanije od EU, 31. oktobar.

Međutim, iako je strpljenje na izmaku u prestonicama 27 članica Unije, malo njih veruje da postoji mogućnost da evropski lideri primoraju Britaniju na haotični izlazak iz Unije, koji bi zadao ozbiljan udarac i njihovim ekonomijama.

Jedan visoki diplomata EU izjavio je za Rojters da su komentari francuskih i holandskih ministara možda usmereni na domaću publiku, ili pak predstavljaju upozorenje Britaniji da mora da pojača napore da postigne sporazum sa Briselom na vreme.

Zvaničnici i diplomate kažu da će evropski lideri želeti dokaz da odlaganje neće samo doneti još tri meseca natezanja u Londonu i dalju blokadu koja bi opet vodila ka Bregzitu bez sporazuma.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG