Linkovi

Pitanja koja "vise u vazduhu" o napadu na Kapitol 6. januara


ARHIVA - Policija Kapitola pokušava da potisne demonstrante i spreči ih da uđu u zgradu Kongresa SAD, u Vašingtonu, 6. januara 2021.

Poslednjeg petka u maju, na glasanju o uspostavljanju dvopartijske komisije za istragu napada na američki Kapitol 6. januara, nedostajalo je šest glasova za odluku da komisija bude formirana. Glasanje je održano u istoj sali američkog Senata koju su izgrednici pregazili samo nekoliko minuta pošto se tadašnji potpredsednik Majk Pens žurno sklonio na sigurno.

Demonstranti su nastojali da zadrže tadašnjeg predsednika Donalda Trampa na vlasti i da ponište izbor demokrate Džoa Bajdena.

S obzirom na to da se lider republikanske manjine u Senatu Mič Mekonel i drugi republikanci odlučno protive još jednoj istrazi o napadu, izgleda da su šanse za pokretanje temeljne i dvopartijske istrage slabe.

Međutim, mnoga pitanja ostaju četiri meseca posle smrtonosnog incidenta koji je zapanjio naciju i veći deo sveta.

"Meni kao Amerikancu to smeta", rekao je Kolin P. Klark, direktor za politiku i istraživanja u globalnoj obaveštajnoj firmi "Sufan grup", sa sedištem u Njujorku.

Klark kaže da razume da su se partijske podele produbile od januarske pobune, ali tvrdi da propust Senata da odobri kongresnu istražnu komisiju "izgleda kao da ljudi imaju šta da kriju".

Pošto je prvobitno optužio Trampa za pomaganje u podsticanju pobune, Mekonel je pozvao kolege republikance da glasaju protiv osnivanja dvopartijske komisije, napominjući da su druge istrage u toku.

"Nema novih činjenica o tom danu, koje bi proširena 'komisija' demokrata trebalo da otkrije... Nastaviću da podržavam stvarni, ozbiljni rad našeg pravnog sistema i naših senatskih odbora", rekao je Mekonel uoči proceduralnog glasanja.

Deset dana pre glasanja u Senatu na kojem je usvajanje zakona zaustavljeno Tramp je objavio saopštenje u kojem savetuje republikance u Senatu i Predstavničkom domu da glasaju za predloženu kongresnu komisiju, nazivajući je "zamkom demokrata" sa "samo više partijske nepravičnosti". Takođe je molio Republikanci da "postanu mnogo čvršći i pametniji i prestanu da budu iskorišćavani od radikalne levice".

Kongresni odbori, istraga FBI...

Razni odbori Senata i Predstavničkog doma - za nacionalnu bezbednost, nadzor, pravosuđe - organizuju pretrese. Ali opseg istraga odbora ograničen je na njihove specifične nadležnosti, što sveobuhvatnu kongresnu reviziju - u nedostatku komisije sa širokim mandatom i ovlašćenjima za izdavanje obavezujućih poziva - čini gotovo nemogućom.

Slično tome, američki Sekretarijat za pravosuđe istražuje pobunu na Kapitolu, a FBI je uložio iscrpne napore da identifikuje, uđe u trag i podigne optužnice protiv počinilaca i učesnika. Analitičari, međutim, primećuju da se osnovni uzroci onoga što se dogodilo 6. januara i kritične odluke koje su u to vreme doneli ključni igrači u Vašingtonu šire teme od od pitanja reda i mira.

Predsednik Bajden mogao bi da potpiše uredbu za imenovanje predsedničke komisije koja bi istražila događaje 6. januara, što je pristup kom se protivila predsedavajuća Predstavničkim domom, demokratkinja Nensi Pelosi. I ta opcija ima nedostataka, kaže Šejmus Hjuz, bivši zaposlenik Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma. Hjus je primetio da bi FBI odbio da deli osetljive informacije ako članovima komisije nedostaju bezbednosne dozvole, dodajući da pregled klasifikacija FBI-a "traje mesec dana".

Pitanja raspravama na internetu

Hjuz je zamenik direktora Programa za ekstremizam Univerziteta Džordž Vašington, koji prati slučajeve 455 osoba uhapšenih u vezi sa neredima u Kapitolu i koji je sakupio hiljade stranica pravnih dokumenata i demografskih podataka o pojedincima. Za njega su posebno zanimljive komunikacije između američkih organa reda pre 6. januara.

Hjuz ukazuje na dopis FBI-a poreklom iz Norfolka u državi Virdžinija, dan pre pobune, u kom se upozorava na raspravu na mreži o nasilju i "ratu" u američkom Kapitolu. Želi da zna da li su postojali neki drugi dopisi koji su prorekli nasilje 6. januara.

"Sve je treptalo crveno (znakova upozorenja je bilo u izobilju) do 6. januara", rekao je Huz za Glas Amerike, dodajući da je "čitav niz obaveštajnih proizvoda" trebalo da upozori policiju da se spremaju ozbiljne nevolje. Hjuz takođe primećuje da je FBI upozorio pojedine lidere ekstremističkih grupa protiv okupljanja u Vašingtonu 6. januara.

"Ako se to podiglo na nivo da agenti FBI pokucaju na vrata nekih slučajnih osoba u Viskonsinu i kažu im da ne putuju 6. januara", rekao je Hjuz, "to mi govori da je bilo zabrinutosti u Birou".

Reči, postupci predsednika Trampa

U podne 6. januara, Trump je na mitingu vatrenih pristalica na otvorenom rekao da su mu izbori 2020. "ukradeni", dodajući: "Ako se ne borite pakleno, više nećete imati zemlju".

Gomila je nakon toga pohrlila ka Kapitolu, dok se Tramp vratio u Belu kuću gde je navodno video upozorenja na televiziji o proboju.

Ono što je Tramp činio i što nije činio dok je rulja lutala Kapitolom, fokus je kalifornijskog demokratskog predstavnika Teda Lijua iz Kalifornije, jednog od devet menadžera Predstavničkog doma za drugo suđenje predsedniku Trampu o opozivu. Liju želi da zna šta se dogodilo u Beloj kući kada su neredi započeli i kada su mnogobrojni zakonodavci pokušali da dođu do Trampa telefonom moleći za pomoć da se situacija smiri.

Lider republikanske manjine u predstavničkom domu Kevin Mekarti navodno je stupio u žestoku raspravu sa Trampom, dok ga je podsticao da opozove svoje pristalice.

"S kim je razgovarao (Trump)? Kakvi su bili ti razgovori", upitao je Liju je u intervjuu za Glas Amerike, dodajući da je policija američkog Kapitola trebalo da bude "bolje informisana, bolje naoružana i bolje opremljena za obračun sa ruljom".

Strani faktor

Iako izgrednici 6. januara nisu uspeli da spreče Kongres da potvrdi Bajdenovu pobedu na Elektorskom koledžu, neki posmatrači imaju pitanja o budućim izborima u svetlu onoga što se dogodilo.

Dejvid Levin je savetnik za integritet izbora u Alijansi za obezbeđivanje demokratije. Kaže da je "izazov napredovati" do sledećih izbora bez sveobuhvatnog, zajedničkog razumevanja onoga što se dogodilo 6. januara.

Levin primećuje da je rusko mešanje ubrizgalo haos i dezinformacije u izborni ciklus 2016. godine. Želi da zna "kakvu su ulogu, ako su je uopšte imali, imali strani faktori" u vođenju pobune na Kapitolu.

Krark iz Sufan grupe ponovio je zabrinutost.

"Da li je bilo finansijskih transakcija kojih nismo svesni", upitao je Klark dodajući da bi Amerikanci trebalo da znaju da li se finansiranje iz stranog entiteta usmerava prema ekstremističkim grupama. "Neverovatno mi je što ne postoji želja da se saznaju ove stvari", rekao je.

Mozaik će verovatno biti sklopljen

Neki analitičari predviđaju da će "mozaik" izveštaja iz Kongresa i nezavisnih izvora dati složenu sliku događaja iz 6. januara. Ali Šejmus Hjuz kaže da američko razumevanje nereda u Kapitolu neće biti potpuno kao ono 11. septembra 2001, kada su teroristički napadi podstakli formiranje posebne komisije i iscrpno izveštavanje o onome što se dogodilo.

Dejvid Levin se još uvek nada da će biti moguća sveobuhvatnija analiza onoga što se dogodilo 6. januara, nazivajući to "pretposlednjim testom za zemlju", jer izbegavanje istrage o političkim problemima "nije ono što rade dobre demokratije".

Levin je rekao: "Konačni test će biti obezbeđivanje da se napadi na naš demokratski proces i institucije, poput onih kojima smo svedočili 6. januara, nikada ne ponove".

Facebook Forum

Povezani članci

XS
SM
MD
LG