Linkovi

Kongres ponovo poziva na formiranje nezavisne komisije za istragu napada na Kapitol


Predsedavajuća Predstavničkim domom, Nensi Pelosi, govori tokom nedeljne pres konferencije na Kapitolu SAD, Vašington, 18. februara 2021.

Predsedavajuća Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi zatražila je da se formira komisija za istragu napada na američki Kapitol 6. januara, što bi bilo poslednje u nizu nezavisnih panela koje su imenovali zakonodavci i predsednici SAD-a radi ispitivanja određenih trenutaka nacionalnih kriza, kao i pitanja iz sfere politike.

Komisije "plavih vrpci" poprimaju različite oblike i obično su definisane zakonodavstvom koje precizira detalje kao što su članstvo, obim onoga što se ispituje, budžet i kakav bi konačni zaključak trebalo da bude.

Od panela se često traži da da preporuke o tome kako poboljšati sistem ili, u slučaju katastrofe, kako izbeći sličnu pojavu u budućnosti.

Pelosi je rekla da će nova komisija biti slična onoj federalnoj nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine - događaja koji su među najžešćima u novijoj istoriji SAD.

U pismu kolegama kongresmenima, predsedavajuća Pelosi je napisala da će nezavisna spoljna komisija "istražiti i izveštavati o činjenicama i uzrocima koji se odnose na domaći teroristički napad na kompleks Kapitola SAD 6. januara 2021.".

Rekla je da će se ispitati pitanja "koja se odnose na mešanje u mirni prenos vlasti, uključujući činjenice i uzroke koji se odnose na spremnost i odgovor Policije Kapitola SAD i drugih federalnih, državnih i lokalnih organa za sprovođenje zakona u oblasti Nacionalnog kapitola".

Senat je u subotu glasao za oslobađanje bivšeg predsednika Donalda Trampa u procesu za opoziv pod optužbom za podsticanje rulje da napadne Kapitol 6. januara dok je Kongres potvrđivao Trampov gubitak na predsedničkim izborima 3. novembra od demokrate Džoa Bajdena.

Iako su menadžeri Predstavničkog doma koji su vodili postupak protiv Trampa predstavili dramatične video snimke krvavog napada u kojem je pet osoba izgubilo živote, a mnogi su teško povređeni, ostalo je mnoštvo pitanja bez odgovora o tome šta je dovelo do napada, kao i o ulozi Trampa i drugih ranije, tokom i nakon incidenta.

Tomas Švarc, profesor istorije sa Univerziteta Vanderbilt, rekao je da takve komisije nisu retkost.

"Kongres je ustvari imenovao više od 100 ovakvih komisija tokom poslednjih 10 godina za sve vrste problema, od kojih su neki bili i relativno mali", rekao je Švarc za Glas Amerike.

"Bio je jedan, naravno, u napadima 11. septembra, ali bilo je i drugih u, na primer, opioidnoj krizi".

Švarc je rekao da su komisije često oformljene tako da "angažuju stručnost izvan Kongresa, kao i da pokušaju da postignu politički dvopartijski napor da nešto istraže ili da dobiju preporuke za politiku".

Izveštaj nestranačke Kongresne istraživačke službe identifikovao je dodatne benefite za komisije, uključujući i to što one omogućavaju da se složena pitanja proučavaju duže i dublje nego što to mogu sami članovi Kongresa.

Suđenje za opoziv Trampa u Senatu - drugo tokom njegovog predsednikovanja - zaključeno je nakon samo pet dana 13. februara i nije obuhvatalo pozivanje svedoka.

Štaviše, ukoliko se komisije formiraju kao nestranačke ili dvopartijske, nalazi i preporuke mogu da budu politički prihvatljiviji za Kongres i javnost.

Ali Švarc je rekao da, iako komisije poput one sazvane posle 11. septembra imaju značajan uticaj i rezultate, postoji mnogo slučajeva u kojima nalazi nisu privlačni ili prihvatljivi onima na vlasti.

Švarc se prisetio čuvenog slučaja kasnih šezdesetih godina prošlog veka kada je predsednik Lindon B. Džonson imenovao komisiju na čelu sa bivšim guvernerom Ilinoisa Otom Kernerom da istraži uzroke urbanih nereda koji su usmrtili 43 osobe u Detroitu i 26 u Njuarku i doveli do široko rasprostranjenih građanskih nemira na drugim mestima.

Konačni izveštaj Nacionalne savetodavne komisije za građanske nemire "vratio se sa prilično oštrim zaključkom o prisustvu rasizma u američkom društvu", rekao je Švarc.

Rekao je da je Džonson "u osnovi ignorisao to, ignorisao je mnoštvo njihovih nalaza, tako da nije retka stvar da se ove komisije nekako ignorišu ako se vrate sa zaključcima koji su neprijatni".

Komisija za 11. septembar, zvanično nazvana Nacionalna komisija za terorističke napade na Sjedinjene Države, formiana je u novembru 2002. godine i imala je zadatak da pruži potpun izveštaj o spremnosti i odgovoru zemlje na terorističke napade al Kaidinih otmičara aviona na Svetski trgovinski centar i Pentagon, kao i davanje preporuka za zaštitu od budućih napada.

U izveštaju koji je 2004. objavilo desetočlano veće kaže da su napadi "bili šok", ali da "nije trebalo da budu iznenađenje".

"Ono što sa sigurnošću možemo reći je da nijedna mera koju je američka vlada usvojila od 1998. do 2001. godine nije uznemirila niti bar odložila napredak u zaveri Al-Kaide. Širom vlade bilo je propusta u zamislima, politici, sposobnostima i upravljanju", navodi se u izveštaju.

Komisijina 41 preporuka izazvala je niz velikih reformi, uključujući stvaranje direktora nacionalne obaveštajne službe, pooštrene mere kopnene granice i suzbijanje finansiranja terorizma.

Još jedna istaknuta komisija osnovana je ranih 1980-ih kada su predsednik Ronald Reagan i Kongres imenovali Nacionalnu komisiju za reformu socijalnog osiguranja, koju je predvodio ekonomista Alan Grinspan, kako bi pronašli načine da se osigura solventnost programa.

"Došlo je do značajnih promena kroz izmene Zakona o socijalnom osiguranju kao rezultat komisije Grinspan, uključujući postupno povećanje starosne granice za odlazak u penziju, na primer, sa 65 na 67", rekla je za Glas Amerike Kapri Kafaro, izvršna direktor Američkog univerzitetskog fakulteta za javne poslove.

"To su neki od poznatijih primera dvopartijskih komisija koje su imale zadatak da pokušaju da u suštini utvrde osnovne uzroke problema koje su oni zaduženi da ispitaju, kako bi mogli da otkriju kakva se rešenja mogu ponuditi za rešavanje problema u budućnosti."

Nisu sve komisije dovele do konkretnih akcija. Predsednik Džordž Buš mlađi osnovao je još jednu dvopartijsku komisiju koja je 2001. godine razmatrala sistem socijalnog osiguranja ali njeni nalazi - koji su između ostalog zaključili da će sistem biti ojačan uključivanjem dobrovoljnih ličnih računa - nisu imali dovoljnu podršku u Kongresu da bi postali politika.

Predsednik Barak Obama je 2010. osnovao dvostranačku komisiju za smanjenje federalnog duga. Ali nakon sedam meseci među članovima nije bilo dovoljno saglasnosti da odobre izveštaj komisije i pošalju njene preporuke na razmatranje u Kongres.

Švarc je rekao da su u pogledu javne podrške komisije uspešne kada se na njih gleda kao na „poštene i nepristrasne“, mada bi to moglo biti teže postići u vreme političke polarizacije.

"Ako se smatra da su pokušali da dođu do istine, mogli bi da imaju uticaja na javno sećanje i razumevanje događaja u javnosti", rekao je Švarc.

Povodom želje javnosti za komisijom koja će istražiti pobunu na Kapitolu 6. januara, Kafaro je rekla da misli da ljudi žele odgovore na pitanje: "Kako se ovo moglo dogoditi?"

"Mislim da postoji mnogo ljudi koji ne mogu da veruju i ne razumeju kako se tako nešto može dogoditi američkom Kapitolu", rekla je Kafaro. "Treba postaviti puno pitanja o tome šta se dogodilo sa Policijom Kapitola, šta se dogodilo sa Nacionalnom gardom, da li postoji potreba za promenama u jurisdikcionim pitanjima sprovođenja zakona koji okružuju američki Kapitol, da li treba poboljšati saradnju".

"Postoje sve stvari kojima se treba pozabaviti da bismo išli napred", kazala je Kafaro.

XS
SM
MD
LG