Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je raspravu o krizi duž granice između Rusije i Ukrajine na sednici koju su Sjedinjene Američke Države sazvale kako bi se bavili raspoređivanjem više od 100.000 vojnika ruskih vojnika u regionu i, kako je navedeno, drugim destabilizujućim aktima usmerenim na Ukrajinu.
Diplomatski predstavnici SAD i Rusije razmenili su oštre optužbe na sednici koja je bila otvorena za javnost. Na samom početku, članice Saveta bezbednosti podržale su inicijativu SAD-a za održavanje sednice čije je održavanje pokušala da spreči Rusija.
Rozmari Di Karlo, podsekretarka Ujedinjenih nacija za politička pitanja i izgradnju mira, ukazala je da generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš podržava diplomatske napore na svim nivoima u vezi sa aktuelnim napetostima.
„Ipak zabrinuti smo zbog eskalacije tenzija i gomilanja vojske u srcu Evrope. Prijavljeno je da je 100.000 ruskih vojnika raspoređeno na granici sa Ukrajinom. Takođe, postoje informacije da je nepoznat broj ruskih trupa raspoređen u Belorusiji. Sa druge strane Severnoatlantska alijansa najavljuje rapoređivanje trupa u istočnoj Evropi. Generalni sekretar jasno je poručio da diplomatija i dijalog nemaju alternativu. Istakao je da veruje da ne sme biti vojne intervencije i da diplomatija treba da odnese prevagu. Očekuje da svi treba da doprinesemo izbegavanju konflikta kako bi se okončala kriza. Pozdravljamo napore svih strana da se vodi dijalog. Tražimo od svih da se uzdrže od provokativne retorike", navela je Rozmari Di Karlo u svom izlaganju.
Američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild optužila je Moskvu da pokušava da bez ikakvog uporišta u činjenicama predstavi Ukrajinu i zapadne zemlje kao agresore da bi izmislila izgovor za napad. Poručila je da ruske akcije u Evropi narušavaju povelju Ujedinjenih nacija.
"Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nastao je kako bi se sprečile pretnje sa kojom se suočava Ukrajina. Ruska agresija preti ne samo Ukrajini - nego i Evropi. Jedna država ne može narušavati granicu druge države. Važno je da se Savet bezbednosti suprotstavi tome", ukazala je Tomas-Grinfild, podvukavši da je reč o najvećoj mobilizaciji trupa u Evropi poslednjih godina.
"Rusija prebacuje trupe iz unutrašnjosti zemlje na granicu sa Ukrajinom i u Belorusiju. Uz vojne aktivnosti zabeležen je intenziviranje sajber napada u Ukrajini. Rusko gomilanje trupa prate njeni zahtevi i agresivna retorika. Rusija je 2014. izvršila invaziju u Ukrajini. Slična stvar se 2008. dogodila u Gruziji. Ne žele da povuku trupe iz Moldavije. Ako Rusija nastavi sa invazijom u Ukrajini ne možemo reći da toga nismo svesni", rekla je američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama.
Takođe, podsetila je da su ruski lideri dovodili u pitanje postojanje Ukrajine kao države.
"Ukrajina je članica UN poslednjih trideset godina čiji je narod ponosan. Rusija može da izabere i drugi put - diplomatije i mira. Verujemo da postoji način za to i pokušavamo da to pitanje rešimo na diplomatski način. Zato smo ga pokrenuli pred ovim telom. Rusija svoje zabrinutosti treba da iznese za pregovaračkim stolom. Ukoliko to učini pokazaće da joj je bliži put diplomatije, a ne konflikta", rekla je između ostalog Linda Tomas- Grinfild.
Velika Britanija, Francuska, Albanija, Irska, Gana i Indija izrazile su tokom zasedanja podršku suverenitetu Ukrajine i založili se za pregovore.
"Najbolji mogući scenario u ovom trenutku je destabilizacija u regionu, a najgori je vojna invazija na jednu suverenu zemlju", rekao je ambasador Velike Britanije pri UN i podvukao da je Rusija i ranije negirala da planira agresiju, kao što je to bilo 2014. kad je anektirala Krim i 2008. kad je ušla u Gruziju.
"Posvećeni smo dijalogu, ako je Rusija iskrena kada kaže da želi diplomatsko rešenje. Ovo nije regionalno pitanje, invazija bi bilo kršenje međunarodnog prava. Izazvalo bi krvoproliće, ne bi bilo pobednika, samo žrtava na obe strane", upozorio je britanski ambasador u Ujedinejnim nacijama.
Ruski predstavnik Vasilij Nebenzja optužio je Vašington za podsticanje tenzija, zaoštravanje retorike i izazivanje eskalacije te, kako je naveo, dovođenje nacista na vlast u Kijevu.
“Da to nisu uradili, onda bi danas živeli u duhu dobrosusedskih odnosa i obostrane saradnje. Međutim, jasno je da se pojedinima na Zapadu ne sviđa taj pozitivni scenario. Ovo što se danas dešava je još jedan pokušaj da se izazove razdor između Rusije i Ukrajine", poručio je ruski ambasador.
Ustvrdio je da Rusija često razmešta trupe na svojoj teritoriji, te da je ukrajinska kriza unutrašnje pitanje.
"Uveravaju nas da će se ruska vojna akcija protiv Ukrajine dogoditi za samo nekoliko nedelja, ili dana. Međutim, nisu pruženi dokazi za tako ozbiljne optužbe. Ipak, to ne sprečava toliku histeriju da naši ukrajinski susedi već osećaju ekonomske posedice toga. Zapadne kolege govore o potrebi za deeskalacijom, ali pre svega oni sami podstiču tenzije i zaoštravaju retoriku i izazivaju eskalaciju. Sama rasprava o pretnji od rata je provokativna. Gotovo da pozivate na to, čekate da se to dogodi, kao da želite da vaše reči postanu stvarnost. I to uprkos činjenici da stalno odbacujemo te optužbe i da ni jedan ruski političar ili javna ličnost nije pretio planiranom invazijom na Ukrajinu celo ovo vreme", poručio je Nebenzja u obraćanju.
Ruski ambasador je napustio salu kada je počeo da govori ukrajinski ambasador koji se zapitao: "Koliko dugo će Rusija vršiti pritisak i pokušavati da gurne Ukrajine i njene partnere u Kafkinu zamku"?
Ambador Kine, koji je podržao pokušaj Rusije da se spreči današnja sednica, rekao je da ne smatra ruske trupe blizu ukrajinske granice pretnjom i pozvao sve strane da ne pogoršavaju situaciju. Poručio je i da je "hitno potrebna tiha, a ne megafon diplomatija".
Američki predsednik Džo Bajden naveo je u saopštenju da je današnji sastanak "ključan korak da se svet podstakne da jednoglasno" odbaci upotrebu sile, traži deeskalaciju, podrži diplomatiju i zahteva odgovornost svake članice da se "uzdrži od vojne agresije protiv suseda".
Bajden je posle susreta sa katarskim emirom u Beloj kući rekao da su SAD spremne za bilo koji scenario i da će nastaviti da se diplomatski angažuju da bi se smanjile tenzije.
"I dalje se zalažemo za diplomatiju kao najbolji put napred. Međutim, s obzirom na to da Rusija nastavlja da razmešta snage oko Ukrajine, spremni smo bez obzira na to šta se dogodi", poručio je Bajden.
Rusija može da koristi pravo veta
Rusija je jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i može da iskoristi svoje pravo veta kako bi blokirala svaku eventualnu kaznenu akciju Saveta protiv Moskve.
Sastanak u ponedeljak je poslednja runda razgovora o sukobu usred napora da se pronađe diplomatsko rešenje. Sjedinjene Države su zapretile da će uvesti oštre ekonomske sankcije ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu i odbacile su ruske zahteve da NATO povuče trupe iz istočne Evrope i spreči Ukrajinu da se pridruži alijansi.
Rusija, koja je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, poručuje da ne planira da ponovo napadne Ukrajinu. Međutim, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u nedelju da će Rusija zatražiti od NATO-a i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju da razjasne da li nameravaju da sprovedu ključne bezbednosne obaveze.
Sankcije ruskoj eliti
Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo spremni su da kazne pripadnike ruske elite, bliske predsedniku Vladimiru Putinu, zamrzavanjem imovine i zabranom putovanja ako Rusija pošalje trupe u Ukrajinu, saopšteno je iz Bele kuće i britanske vlade.
"Pojedinci koje smo identifikovali su u ili blizu užeg kruga Kremlja i imaju ulogu u donošenju odluka u vladi ili su u najmanju ruku saučesnici u destabilizujućem ponašanju Kremlja", rekla je novinarima portparolka Bele kuće Džen Psaki.
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras rekla je da će planirano usvajanje zakonskog predloga dati Londonu nova ovlašćenja da uvede sankcije kompanijama povezanim sa ruskom državom. Ni američka ni britanska vlada nisu objavile imena pojedinaca ili kompanija kojima bi mogle da budu uvedene sankcije.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je upozorenje Britanije "veoma uznemirujuće", da će Britaniju učiniti manje privlačnom za investitore i da će naneti štetu britanskim kompanijama.
NATO isključuje slanje trupa u Ukrajinu, ali Rusija želi da jasno zna namere Zapada
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u nedelju da zapadna vojna alijansa nema nameru da šalje trupe u Ukrajinu ako Rusija izvrši invaziju na njenu bivšu sovjetsku republiku, ali je Moskva rekla da želi više jasnoće o tome koje bezbednosne mere NATO planira da primeni u istočnoj Evropi.
"Nemamo planove da rasporedimo borbene trupe NATO-a u Ukrajinu... mi se fokusiramo na pružanje podrške", rekao je Stoltenberg za Bi-Bi-Si. "Postoji razlika između toga da budete član NATO-a i da budete jak i visoko cenjen partner kao Ukrajina".
U Sjedinjenim Državama, portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je za emisiju "Foks njuz sandej" da se ruska invazija "može desiti, zaista, u bilo kom trenutku". Kirbi je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin "nastavlja da gomila dodatne trupe" odmah uz granicu sa Ukrajinom.
Američki predsednik Džo Bajden i drugi zapadni lideri su više puta upozoravali da će uvesti brze i oštre ekonomske sankcije Moskvi u slučaju invazije.
Kirbi je odbacio ideju uvođenja sankcija uoči moguće ruske invazije, kao i imenovanje ruskih finansijskih institucija koje bi Zapad ciljao.
"Jednom kada to pokušate", rekao je Kirbi, "efekat odvraćanja je nestao".
Oksana Markarova, ambasadorka Ukrajine u Sjedinjenim Državama, rekla je za emisiju "U lice naciji" (Face the Nation) na CBS-u da Ukrajina želi da se sada uvedu sankcije Rusiji, kao i ako Moskva izvrši invaziju.
"Tražimo obe stvari", rekla je Markarova. "Rusija je tamo. Rusija je nezakonito okupirala Krim. Rusija ilegalno okupira zajedno sa svojim kontrolisanim narodom delove teritorija Donjecka i Luganska, a oni nisu promenili svoje ponašanje tokom osam godina. Dakle, da, verujemo da postoji osnova za sankcije".
"Razlog zašto nas je Putin napao (uzimajući Krim) nije zato što on želi Ukrajinu, ili samo Ukrajinu", rekla je Markarova. "Razlog zbog kojeg nas je napao je zato što smo izabrali da budemo demokratija i što imamo evroatlantske i evropske aspiracije".
Dva ključna zakonodavca u Komitetu za spoljne poslove američkog Senata, predsednik demokrata Robert Menendez i najviši republikanac Džejms Riš, rekli su za CNN-ovu emisiju "Stanje Unije" da su blizu postizanja dvostranačkog sporazuma o sankcijama za koje kažu da bi "srušile" rusku ekonomiju ako napada Ukrajinu.
Ambasadorka SAD pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild rekla je u emisiji ABC "Ove nedelje" da će Savet bezbednosti UN u ponedeljak pritisnuti Rusiju da opravda gomilanje trupa duž granice sa Ukrajinom.
"Naši glasovi su ujedinjeni u pozivanju Rusa da daju objašnjenje", rekla je ona.
Uprkos nekim razlikama među zemljama NATO o tome kako najbolje odgovoriti na mogući ruski napad na Ukrajinu, portparol Pentagona Kirbi je rekao: "Uvereni smo da će NATO ostati ujedinjen".
Rusija, koja je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, tvrdi da ne planira da ponovo napadne Ukrajinu. Međutim, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je u nedelju da će Rusija zatražiti od NATO na čelu sa SAD i od 57-člane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da razjasne da li nameravaju da sprovedu ključne bezbednosne obaveze.
"Šaljemo zvaničan zahtev našim kolegama u (NATO) i OEBS-u, pozivajući ih da objasne kako nameravaju da sprovedu (svoju) obavezu da ne jačaju svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih", rekao je Lavrov u izjavi za televiziju.
Putin je u petak rekao da SAD i NATO nisu odgovorili na glavne bezbednosne zahteve Moskve u svom sukobu oko Ukrajine – da će isključiti moguće članstvo Ukrajine u NATO-u i povući trupe raspoređene u istočnoj Evropi – ali da je Rusija spremna za dalje diplomatske razgovore .
Zapad je poručio da se ne može pregovarati o isključivanju članstva Ukrajine u NATO-u i povlačenju njenog prisustva u istočnoj Evropi.
Lavrov je rekao da ako Zapad ne namerava da ojača svoju bezbednost u zemljama u blizini Rusije, "onda treba da objasne zašto. Ovo će biti ključno pitanje u određivanju naših budućih predloga", a zatim će izvestiti Putina.
Britanija razmatra veliko raspoređivanje NATO
U međuvremenu, Britanija je saopštila da razmatra mogućnost novog velikog raspoređivanja NATO snaga u okviru svog plana za jačanje evropskih granica koje se nalaze u blizini Rusije, saopštila je vlada u subotu.
Nekoliko zemalja, uključujući SAD, poslalo je oružje vladi u Kijevu, kako bi joj pomoglo da se odbrani.
Britanski premijer Boris Džonson trebalo bi da poseti region ove nedelje i planira da razgovara sa Putinom telefonom.
Džonson razmatra udvostručenje britanskih trupa u baltičkim zemljama i slanje odbrambenog oružja u Estoniju, saopštila je njegova kancelarija.
Britanski lider je u saopštenju rekao da bi raspoređivanje "poslalo jasnu poruku Kremlju" da "nećemo tolerisati njihovu destabilizujuću aktivnost i da ćemo uvek stajati uz naše saveznike u NATO-u pred ruskim neprijateljstvom".
"Naredio sam našim oružanim snagama da se pripreme za raspoređivanje širom Evrope sledeće nedelje, osiguravajući da budemo u mogućnosti da podržimo naše saveznike iz NATO", rekao je on.
Slično tome, Bajden je u petak rekao: "Prebaciću trupe u istočnu Evropu i zemlje NATO u bliskoj budućnosti — ne mnogo". Pentagon je stavio 8.500 vojnika u stanje povišene pripravnost za potencijalno raspoređivanje u Evropu.
