Linkovi

Blinken za Glas Amerike: Rusija ima jasan izbor


 Šefica biroa Glasa Amerike za Istočnu Evropu Miroslava Gongadze razgovara sa državnim sekretarom Entonijem Blinkenom o krizi na rusko-ukrajinskoj granici, u Kijevu, 19. januara 2022.
Šefica biroa Glasa Amerike za Istočnu Evropu Miroslava Gongadze razgovara sa državnim sekretarom Entonijem Blinkenom o krizi na rusko-ukrajinskoj granici, u Kijevu, 19. januara 2022.

Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je u sredu u Kijevu sa šeficom biroa Glasa Amerike za istočnu Evropu Miroslavom Gongadze o svojim razgovorima sa ukrajinskim liderima i izgledima za sprečavanje potencijalne ruske invazije na Ukrajinu.

Glas Amerike: O krizi u Ukrajini danas razgovaramo sa državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. Hvala Vam na ovoj prilici i izdvojenom vremenu.

Blinken: Drago mi je što razgovaram sa Vama.

Glas Amerike: Dakle, vaša administracija je rekla da Rusija može izvršiti invaziju svakog trenutka. Šta je vaša administracija spremna da uradi da odvrati rusku agresiju? I koja bi bila tri glavna koraka koja ste spremni da uradite ako Rusija izvrši invaziju koliko sutra?”

Blinken: Prvo, mi smo ponudili Rusiji jasan izbor, izbor između vođenja dijaloga i diplomatije s jedne strane, ili konfrontacije i posledica s druge strane. I upravo smo obavili intenzivni niz diplomatskih susreta sa Rusijom, direktno između nas kroz dijalog o strateškoj stabilnosti u NATO-u, sa Savetom NATO-a Rusija pri OEBS-u, i ostaje nada da će Rusija ići tim diplomatskim putem.To je, naravno, poželjno.

Glas Amerike: Ipak, šta su SAD...

Blinken: Ali, da se vratim na pitanje, mi smo podjednako jasno stavili do znanja da ako Rusija odluči da obnovi agresiju na Ukrajinu, mi – i ne samo mi, Sjedinjene Države, mi, mnoge zemlje, širom Evrope , pa čak i neki šire, odgovorićemo veoma snažno i odlučno i na tri načina. Prvo, intenzivno smo radili na razradi opsežnih sankcija, finansijskih, ekonomskih, kontrole izvoza i drugih…“

Glas Amerike: Da li to uključuje...

Blinken: Neću da ulazim u detalje, ali mi to radimo u veoma tesnoj koordinaciji sa evropskim saveznicima i partnerima. Druga posledica bi skoro sigurno bila dalja pomoć, odbrambena vojna pomoć, Ukrajini. I treće, gotovo je izvesno da bi NATO morao da pojača sopstvenu odbranu na svom istočnom krilu. I znate, ono što je toliko upečatljivo u tome je da je, kada razmislite, predsednik Putin, ako se vratimo na događaje 2014. godine, je uspeo da ubrza ono što kaže da želi da spreči, jer je između ostalog NATO morao da se pojača nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, zauzela Krim, i zatim došlo do sukobau Donbasu. Tako da smo jasno izneli posledice po Rusiju, ali i takođe daleko poželjniji put diplomatskog rešavanja nesuglasica. A videćemo na koji će se put odlučiti predsednik Putin.

Državni sekretar Entoni Blinken i ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba u Kijevu, 19. januara 2022. (Foto: AP/Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine)
Državni sekretar Entoni Blinken i ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba u Kijevu, 19. januara 2022. (Foto: AP/Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine)

Glas Amerike: Još uvek je pitanje da li je odsecanje Rusije od Svifta (bankarskog platnog sistema) na stolu, da li se razmatraju sankcije protiv Putina lično i protiv njegove porodice?

Blinken: Ono što mogu da vam kažem je ovo, i to ne govorim samo ja. G7, vodeće demokratske ekonomije u svetu, Evropska unija, NATO su svi, kao institucije, kao kolektiv zemalja, objavili da će biti postojati, “velike i ozbiljne posledice” po Rusiju ako obnovi agresiju na Ukrajinu. Takođe smo rekli da mere koje razmatramo prevazilaze korake koje smo preduzeli u prošlosti, uključujući 2014. Neću ih ovde detaljno iznositi niti odavati koje korake preduzimamo. Ali mogu vam reći da će posledice biti teške. Opet, želim da insistiram na činjenici da bi bilo mnogo bolje da ne moramo da idemo tim putem. Potpuno smo spremni da to uradimo. Ali prednost je da vidimo da li možemo da rešimo razlike, da rešimo probleme u oba smera diplomatskim putem.

Glas Amerike: Rusija je tražila pismeni odgovor na zahtev da Ukrajina nikada ne bude primljena u NATO, da li pripremate takav pismeni odgovor i kakav?“

Blinken: Protekle nedelje smo, kao što sam rekao, imali važne razgovore i sada imamo priliku, Rusija i, i svi mi – Sjedinjene Države, naši evropski partneri – da razmotrimo ono što smo čuli jedni od drugih. Rusi su se vratili i, verovatno se konsultuju sa predsednikom Putinom. Isto smo uradili i mi, u mom slučaju konsultovao sam se sa predsednikom Bajdenom. Evropljani su uradili isto sa svojim liderima. I sledeći korak za mene je da se sretnem sa ministrom spoljnih poslova (Sergejem) Lavrovom u Ženevi u petak, i vidim šta je ruski odgovor na ono o čemu se razgovaralo ranije. Čuće naš stav. Ali pre toga sam želeo, po uputstvu predsednika Bajdena, da dođem ovde u Kijev, da se konsultujemo sa našim ukrajinskim partnerima. A onda sutra u Berlinu da se sastanem sa nekim od naših najbližih evropskih partnera. Upravo tako smo postupali sve vreme. Sve smo radili tesno se konsultujući pre i posle bilo kakvih razgovora sa Rusijom.

Glas Amerike: Međutim, niste odgovorili na moje pitanje o tome da li pripremate pisani odgovor Rusima?

Blinken: Trenutno je sledeći korak da se sastanemo sa premijerom Lavrovom. Hajde da vidimo gde smo, gde stojimo posle petka.

Glas Amerike: Sastajete se sa gospodinom Lavrovom. Da li ste videli bilo kakve znake da Kremlj menja svoju poziciju u ovom trenutku?

Blinken: Ne mogu da kažem da vidim bilo kakve, bilo kakve direktne dokaze za to. Nažalost, i dalje vidimo da je Rusija nagomilala veliki broj vojnika na granicama Ukrajine, izgleda da se taj proces nastavlja. S druge strane, činjenica da se sastajemo u Ženevi, činjenica da ćemo ponovo razgovarati o onome što smo razmatrali u poslednjih deset dana takođe mi nagoveštava da diplomatija ostaje otvorena mogućnost, koju smo rešeni da nastavimo dokle god i dalje možemo. Želimo da iscrpimo sve do poslednje diplomatkse mogućnosti jer je to mnogo bolji i odgovorniji način da se nosimo sa ovim problemima.

Glas Amerike: Sporazum iz Minska se vidi kao jedino vredno rešenje za ovu krizu. Međutim, Rusija i Ukrajina imaju drugačije tumačenje sporazuma. Šta treba da se uradi da bi se sporazum primenio ili je vreme za ponovne pregovore?

Blinken: Mislim da nema potrebe za ponovnim pregovorima, jer, kako kažete, postoji dogovor. U stvari, postoje tri, jer je Minsk evoluirao 2014-2015. I postoji nekoliko vrlo jasnih koraka koje obe strane moraju da preduzmu. Mislim da je pošteno reći, gledajući unazad, na korake koje je Ukrajina primenila ili počela da sprovodi, da postoje neki kojima se još nisu bavili. Mislim da je, nažalost, podjednako pošteno reći da Rusija nije uradila bukvalno ništa u pogledu koraka koji se zahtevaju u sporazumu iz Minska. Dakle, prvo je pitanje da li je Rusija ozbiljna da se pitanje Donbasa rešava kroz proces iz Minska, ako jeste, slažem se sa vama, mislim to je najbolji i trenutno zaista jedini put napred. Francuska, Nemačka su važan deo ovog takozvanog Normandijskog formata. I treba da se održe sastanci u okviru tog procesa. I to je test koliko je Rusija ozbiljna. Jedan pozitivan znak koji vidimo u poslednjih nekoliko nedelja kada je u pitanju Minsk je labavi prekid vatre koji je očigledno poboljšanje u odnosu na ono gde su stvari bile, koje nas vraća tamo gde smo bili 2020. Ali pravo pitanje je, da li je Rusija ozbiljna u pogledu primene Minska? Ako jeste, spremni smo da to omogućimo, spremni smo da to podržimo, spremni smo da se angažujemo u tome, ali u okviru podrške Normandijskom procesu u kojem učestvuju Francuska, Nemačka, Rusija i Ukrajina.

Glas Amerike: Pošto ste spomenuli Nemačku—spomenuli ste Normandijski format. Mnogo se priča o tome da se SAD tome pridruže, tom normandijskom formatu, da li se to razmatra ponovo?

Blinken: Ne mislim da je to pitanje da se pridružimo formatu, pitanje je da li je korisno da pokušamo da olakšamo stvari, da to podržimo na bilo koji način. Ako je odgovor da, mi "U potpunosti smo spremni da to uradimo. I mi smo, naravno, to podelili sa našim saveznicima i partnerima Francuskom i Nemačkom. Ali to smo rekli i Rusiji, i naravno Ukrajini.

Glas Amerike: Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD je nedavno rekao da će Rusija, ako želi da Severni tok počne da radi, morati da zaustavi agresiju u Ukrajini. Da li su Sjedinjene Države spremne da prihvate završetak i aktiviranje gasovoda u zamenu za rusko povlačenje vojnika sa granice?

Blinken: Nastavljamo da se protivimo gasovodu iz razloga koji su dobro poznati i odavno poznati. Mislimo da on zapravo podriva energetsku bezbednost Evrope i očigledno nanosi ogromnu potencijalnu štetu Ukrajini, uključujući davanje mogućnosti Rusiji da izbegne postojeći gasovod kroz Ukrajinu. To rezultira velikim tranzitnim taksama za Ukrajinu, a spisak se nastavlja. Međutim, gasovod je zapravo završen, izgradnja je završena. Nije u funkciji, a da se vratim na argument Džejka Salivena, savetnika za nacionalnu bezbednost, trenutno je taj gasovod adut za nas podjednako, ako ne I više koliko za Rusiju, jer je veoma, veoma malo verovatno da će gas prolaziti tim gasovodom u slučaju da Rusija izvrši novu invaziju na Ukrajinu. Dakle, to je interesantan faktor da vidimo da li utiče na razmišljanje Rusije dok odlučuje šta da radi.

Glas Amerike: Predsednik Zelenski je obećao predsedniku Bajdenu lično da će se boriti protiv korupcije i da će imenovati specijalnog tužioca za borbu protiv korupcije pre kraja 2021. Međutim, mnogi Ukrajinci tvrde da se sabotiraju reforme u borbi protiv korupcije. Da li su Sjedinjene Države kao ukrajinski strateški partner zadovoljne napretkom u u sprovođenju reformi u Ukrajini? I da li Ukrajina rizikuje da izgubi podršku SAD ako vlada ne ispuni svoje obaveze kada je reč o sprovođenju reformi?

Blinken: Imao sam danas priliku da provedem vreme sa predsednikom Zelenskim. Imali smo veoma dobar razgovor o gotovo svim ovim pitanjima, uključujući i pitanje reformi. Predsednik Zelenski se zalaže za reforme, uključujući i reformu pravosuđa. Ali postoje druge stvari koje treba da se dogode, uključujući, konačno, imenovanje komesara, koje bi trebalo i moglo da se desi bilo kada, tako da to pratimo. Tu ima izazova, postoje spoljni i unutrašnji pritisci, ali on je na putu reformi. I na kraju, napredak Ukrajine, koji smo odlučni da podržimo, zavisi od reformi, tako da očekujemo od predsednika da nastavi te napore. Mi podržavamo njega I Ukrajinu u tim naporima.

Glas Amerike: Preko puta zgrade u kojoj danas radimo ovaj intervju, na sudskom spretresu po optužbi za izdaju protiv bivšeg predsednika Porošenka, mnogi stručnjaci i bivši ruski političari su izrazili zabrinutost, a neki kažu da su optužbe politički motivisane. Da li mislite da su ove optužbe i proces opravdani u tom trenutku kada preti rat?

Blinken: Ne mogu da ulazim u detalje ovog konkretnog slučaja. Sve što mogu da kažem je ovo: Veoma je važno da u svakom postupku, bilo da je u pitanju ovaj ili bilo koji drugi, stvari napreduju kroz nezavisno sudstvo, po vladavini zakona i kako bismo rekli, bez straha i naklonosti, bez selektivnog gonjenja.To je opšte pravilo koje bismo primenjivali svuda. Drugo, ovo je vreme kada je nacionalno jedinstvo izuzetno važno upravo zbog pretnje koju Rusija predstavlja. I važno je da se Ukrajinci udruže, bez obzira na političke razlike. Jedna od metoda Rusije je da pokuša da izazove podele, da skrene pažnju. Važno je da se Ukrajinci tome zajedno odupru tome i da se nose sa izazovom koji predstavlja Rusija kao jedna zemlja sa neverovatnom budućnošću koju Sjedinjene Države snažno podržavaju, ali koja se suočava sa izazovima.

XS
SM
MD
LG