Američki predsednik Džo Bajden ne namerava da samostalno šalje američke trupe u Ukrajinu, saopštila je u utorak Bela kuća, nakon što je Vašington stavio u pripravnost oko 8.500 vojnika, da bi podržao NATO saveznike u svetlu raspoređivanja ruskih snaga na ukrajinskoj granici, prenosi agencija Rojters.
"Da budemo jasni: predsednik nema nameru, interes niti želju da šalje trupe u Ukrajinu. NATO je forum za podršku partnerima i zemljama na istočnom obodu, i na to smo usredsređeni", navela je portparolka Džen Psaki.
Bajden je novinarima u utorak rekao da bi u skorijem roku mogu da razmesti neke od vojnika koji su u pripravnosti, ali je ponovio da američke snage neće biti raspoređene u samoj Ukrajini.
Takođe je naveo da bi, u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, razmotrio uvođenje sankcija direktno ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Naglasio je i da je Putinu preneo da "će biti ogromnih posledica ako napadne Ukrajinu".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da američke sankcije Putinu ne bi bile naštetile politički, ali da bi bile "destruktivne".
U Kijevu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je građane da budu smireni kada je reč o pretnji od ruskog napada i naglasio da se radi na organizaciji sastanka sa liderima Rusije, Francuske i Nemačke.
Zelenski je u obraćanju javnosti rekao da povlačenje diplomata iz zapadnih ambasada u Kijevu ne znači da je vojna eskalacija sa Rusijom neminovna.
"Nema ružičastih naočara, dečjih iluzija, sve nije jednostavno. Ali ima nade. Štitite telo od virusa, mozak od laži, srce od panike", poručio je ukrajinski lider.
U Kijev je u utorak sleteo američki avion sa vojnom opremom i municijom, što je treća isporuka bezbednosne pomoći Ukrajini u vrednosti od 200 miliona dolara.
U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je u utorak da Francuska i Nemačka neće odustati od dijaloga sa Rusijom, ali da će Moskva platiti visoku cenu ako napadne Ukrajinu.
Makron je na konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu rekao da su Evropa i njihovi saveznici ujedinjeni po pitanju Ukrajine.
Evropski lideri i Bajden su o pretnji ruske invazije na Ukrajinu razgovarali u ponedeljak, na virtuelnom sastanku.
"Imao sam veoma, veoma, veoma dobar sastanak — potpuna jednoglasnost sa svim evropskim liderima", rekao je Bajden novinarima nakon što je bio domaćin bezbednog video poziva sa savezničkim liderima iz Evrope, Evropske unije i NATO.
Kancelarija britanskog premijera Borisa Džonsona objavila je saopštenje u kom podržava Bajdenov rezime, u kom se kaže: "Lideri su se složili oko važnosti međunarodnog jedinstva suočeni sa rastućim ruskim neprijateljstvom".
Bajden nije odlučio da li da premesti američku vojnu opremu i osoblje bliže Rusiji. Međutim, portparolka Bele kuće rekla je pre sastanka sa evropskim zvaničnicima da su SAD "uvek govorile da će podržati saveznike na istočnom krilu" koji se nalaze u blizini Rusije.
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin stavio je 8.500 američkih vojnika u stanje "visoke pripravnosti" zbog slanja u istočnu Evropu, gde bi većina njih mogla da bude aktivirana kao deo snaga za odgovor NATO ako Rusija napadne Ukrajinu.
"Veoma je jasno da Rusi trenutno nemaju nameru da deeskaliraju situaciju", rekao je novinarima portparol Pentagona Džon Kirbi. "Ovde je reč o ohrabrivanu naših NATO saveznika".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov optužio je SAD i njihove saveznike iz NATO za eskalaciju tenzija.
Bela kuća je nakon sastanka objavila saopštenje u kojem se navodi: "Lideri su takođe razgovarali o svojim zajedničkim naporima za odvraćanje dalje ruske agresije protiv Ukrajine, uključujući pripreme za nametanje ogromnih posledica i ozbiljnih ekonomskih troškova Rusiji za takve akcije, kao i za jačanje bezbednosti na ističnom boku NATO".
Bajden je isključio mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako Rusija izvrši invaziju na nekadašnju sovjetsku republiku, ali je obećao da će uvesti brze i oštre ekonomske sankcije Moskvi.
Kirbi je rekao da je američka vojska "oštro fokusirana" na gomilanje 127.000 ruskih vojnika duž granice sa Ukrajinom i u Belorusiji. On je rekao da SAD "preduzimaju korake da povećaju spremnost u vezi sa Ukrajinom", uključujući i snage NATO za odgovor ako se aktiviraju zapadne vojne snage.
Američki i ruski zvaničnici imali su četiri sastanka licem u lice u protekle dve nedelje zbog zabrinutosti Zapada u vezi sa pretnjom ruske invazije na Ukrajinu i ruskim strahovima od operacija NATO-a u istočnoj Evropi, a Bajden je takođe direktno razgovarao sa evropskim saveznicima.
Rusija insistira da su njene trupe na granici radi sopstvene zaštite, ali zahteva od NATO da pruži garancije da će zaustaviti svoju ekspanziju na istok, počevši od toga da ne dozvoli Ukrajini da se pridruži alijansi, što bi bio potez koji Moskva doživljava kao pretnju. NATO je više puta odbijao taj zahtev, rekavši da Rusija nema pravo veta na članstvo u NATO za druge zemlje.
SAD i Rusija planiraju da ove nedelje razmene pismene izjave o svojim zahtevima koje imaju jedni prema drugima.
Bajden je bio u visoko obezbeđenoj sobi za vanredne situacije tokom razgovora koji je vodio u ponedeljak. On se sastao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, italijanskim premijerom Mariom Dragijem, generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, predsednikom Poljske Andžejem Dudom i britanskim premijerom Borisom Džonsonom.
Ranije u ponedeljak, NATO je saopštio da njegove članice šalju brodove i borbene avione u istočnu Evropu kao odgovor na jačanje ruske vojske.
U saopštenju NATO navodi se da bi dodatne trupe i oprema mogle biti poslate iz nekoliko zemalja, uključujući Dansku, Španiju, Francusku, Holandiju i Sjedinjene Države.
"NATO će nastaviti da preduzima sve neophodne mere da zaštiti i odbrani sve saveznike, uključujući i jačanje istočnog dela Alijanse", rekao je Stoltenberg. "Uvek ćemo odgovoriti na svako pogoršanje našeg bezbednosnog okruženja, uključujući jačanje naše kolektivne odbrane".
Sjedinjene Države i Britanija takođe su objavile naređenja da osoblje njihovih ambasada i članovi njihovih porodica u Kijevu napuste Ukrajinu, navodeći kao razlog mogućnost ruske vojne akcije.
Zvaničnici Stejt departmenta koji su informisali novinare odbili su da daju bilo kakve procene o broju Amerikanaca koji rade u ambasadi u Kijevu ili žive u Ukrajini.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine primilo je k znanju potez SAD, ali i izrazilo nezadovoljstvo.
"Iako poštujemo pravo stranih država da ostvare bezbednost i sigurnost svojih diplomatskih misija, smatramo da je takav korak preuranjen i primer preteranog opreza", napisao je portparol Oleg Nikolenko na Tviteru u ponedeljak.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je u ponedeljak da EU ne planira slična povlačenja. On je razgovarao sa novinarima nakon što je stigao na sastanak ministara spoljnih poslova EU, kojem je trebalo da se virtuelno pridruži američki državni sekretar Antoni Blinken.
"Nećemo uraditi istu stvar, jer ne znamo ni za kakve konkretne razloge. Ali sekretar Blinken će nas obavestiti", rekao je Borel.
