Linkovi

Srbiju čeka turski scenario na putu ka EU


Da li je zvanični Beograd i dalje na putu ka EU?
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:36 0:00

Da li je zvanični Beograd i dalje na putu ka EU?

Nema apsolutno nikakve dileme da je pandemija globalna tema broj jedan 2020. u čitavom svetu, ali osim Kovida u Srbiji se tokom godine nametnulo jedno ozbiljno pitanje – da li je zvanični Beograd i dalje na putu ka EU.

Ne samo što se prvi put dogodilo da Srbija tokom 2020. nije otvorila ni jedano pregovaračko pogavlje, nego je i čitava atmosfera u Srbiji sve manje proevropska.

"Jasno je da reforme, pre svega kada je u pitanju borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala, reforma pravosuđa u delu da sudije i tužilaštvo počnu da rade nezavisno od uticaja političara i volje onih koji na vlasti - nije se uradilo gotovo ništa. Parlament u poslednje tri godine delimično je bio bojkotovan, delimično nije radio ništa", kaže za Glas Amerike direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi.

Nakon početnih uspeha sa lakšim poglavljima, Srbija je poslednjih godina sve dublje zaglavljena između četiri poglavlja, 23 i 24 o vladavini prava i razvoju demokratije, poglavlja o spoljnoj politici i o Kosovu.

Iako najviši zvaničnici ponavljaju iz godine u godinu da su evropske integracije prioritet Srbije, praksa je dosta drugačija, a Beograd je čini se sve dalje od Evrope i sve bliže Kini i Rusiji:

"Činjenica jesta da je Srbija svakim danom sve dalja od EU. Kako u tom vrednosnom smislu - dakle spoljna politika, vladavina prava u najširem smilu, tako i na konkretnim stvarima. I mislim da ova vlada je, zapravo joj savršeno odgovara ovaj limbo u kome smo se našli", ističe politički analitičar iz Brisela Đorđe Bojović.

"Vladajuća većina potpuno kontroliše ceo narativ u javnoj sferi, u medijima, drži apsolutno sve nivoe vlasti - izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, pokrajinsku vlast, sve lokalne vlasti. I to EU vidi, i to u poslednjem izveštaju piše - da nema nikakvog političkog pluralizma, da nema opozicije u parlamentu, što je skandalozno za jednu pretendent demokratsku zemlju u Evropi, a i u svetu", dodaje Beširi.

Neslaganje Beograda i Brisela oko kosovskog pitanja je višedecenijska tema, ali to nije jedino neslaganje na planu spoljne politike. Čini se da izjava koju je svojevremeno dao bivši ministar spoljnih poslova, a sada predsednik parlamenta Ivica Dačić da će Srbija usaglasiti svoju spoljnu sa evropskom kada bude na korak od prijema u EU, danas više nije dovoljna.

"Primetno je u poslednje vreme prilično odudaranje od onoga što Unija želi. To smo imali čak i u septembru sa sporazumom u Beloj kući. kojim se Srbija obavezala da premestiti svoju ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, to sada vidimo skoro na glasanju u Generalnoj skupštini UN, gde je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja, pored Belorusije i ne znam da li ima još neka zakavkaska zemlja koja je glasala u skladu sa ruskim interesom u vezi sa Krimom, gde je evropska pozicija jako jasna", podseća Bojović i slikovito objašnjava situaciju u kojoj se Srbija nalazi:

"Suština i jeste u tome da vi ako hoćete da uđete u Klub 27 trenutno, vi morate da budete najbolji đak u razredu. Vi morate da nosite smoking i crnu leptir mašnu, iako su svi pored bazena, piju tekilu i imaju košulje sa kratkim rukavima i bermude. Jer su isto oni morali da nose taj smoking pre nego što su ušli na zabavu pored bazena. To je suština".

Pozicija u kojoj se Srbija trenutno nalazi ne obećava previše – pobeda Džoa Bajdena na izborima u Sjedinjenim Država približava Evropu i Ameriku, a Srbija po mišljenju sagovornika Glasa Amerike deluje sve bliže Aziji:

"Srbiju čeka turski scenario u kome će pregovarati 15 godina, a neće napredovati ka EU ukoliko prosto ne uzme Izveštaj EU i vlada jednu po jednu stavku krene da rešava. Može", smatra Naim Leo Beširi, dok Đorđe Bojović ima donekle različit stav:

"Srbija neće biti nova Turska ni u jednom drugom pogledu. Srbija je značajno manja, značajno je lakše da EU apsorbuje Srbiju u slučaju njenog budućeg članstva, i sve te neke druge stvari. Srbija je deo šireg paketa koji zovemo Zapadni Balkan. Ali svakako u smislu načina vladavine u Srbiji i Turskoj, u smislu onoga kako se i Srbija i Turska odnose prema Briselu, šta zvanični Beograd i Ankara šalju kao poruke u pogledu svojih evrointegracija - Srbija je na tragu onoga gde je Turska bila 2010-te, ja bih rekao."

Samo preterani optimisti mogu da veruju da će se stvari promeniti preko noći i da će se Srbija u 2021. ozbiljno vratiti na put ka Evropskoj uniji. To zavisi i od toga da li je do sada učinjeno evrointegracijski maksimum ove vlasti ili ona ima kapaciteta da umesto opstajanja na vrhu sprovede ozbiljne reforme i primenjuje zakone.

Povezani članci

XS
SM
MD
LG