„Nova američka administracija trebalo bi da podrži demokratski razvoj država Balkana“, poručila je Medlin Olbrajt nekadašnja ambasadorka Sjedinjenim Država pri Ujedinjenim nacijama i američka državna sekretarka, tokom pretresa pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa o političkim pristupima koje bi administracija izabranog predsednika Džozefa Bajdena mogla primeniti prema Zapadnom Balkanu.
Olbrajt: Žao mi je zbog toga što sam ja verovatno najnepopularnija osoba u Beogradu
Članica predstavničkog doma iz Virdžinije Ebigejl Spenberger, upitala je pred sam kraj pretresa bivšu državnu sekretarku Medlin Olbrajt kako bi - posle aktuelne administracije, koja je u pojedinim slučajevima okretala glavu na neke poteze srpskih vlasti - nova administracija mogla da uspostavi jasne parametre u odnosima Srbije i SAD.
Šta je prihvatljivo i šta očekujemo, i kakve zahteve možemo da iznesemo, pitala je je Spenberger.
„Mi imamo tendenciju (da izjednačavamo ljude), i ja to radim za Srbe, a poenta je da oni nisu svi isti. Moramo da prepoznamo da postoje ljudi unutar Srbije koji bi želeli da imaju drugačiji odnos i koji pokušavaju da operišu kroz civilno društvo i na razne druge načine da naprave takav kontakt“, rekla je Olbrajt, a zatim podsetila na svoju vezu sa Srbijom.
„Žao mi je zbog toga što sam ja verovatno najnepopularnija osoba u Beogradu, kada su suštini, verovali ili ne, moj otac je bio ambasador Čehoslovačke u Jugoslaviji, i ja govorim srpski, a poenta je da smo ih sve stavili u isti koš na neki način, gde je sve negativno. Mislim da treba da utvrdimo s kim možemo da razgovaramo i uz čiju pomoć, i onda da imamo neke uslove u smislu načina na koji razgovaramo, a ne da popuštamo pred njihovim pretnjama“, navela je državna sekretarka u adminsitraciji Bila Klintona i zaključila:
„Ako žele da budu deo Evrope moraju da se ponašaju na drugačiji način i mi imamo razna sredstva, neka diplomatska, neka ekonomska, mogu da budu pozitivna i negativna u smislu trgovine i pomoći. Mislim da je interesantno da nova operacija za međunarodni razvoj koju smo uspostavili u SAD, da je otvorila kancelariju u Beogradu i da postoje pitanja kako se može koristiti u smislu da se uspostave neki uslovi za raspodelu svega onoga što možemo da uradimo u smislu ekonomske pomoći“.
U tom smislu Olbrajt je, pred Odborom kojim predsedava kongresmen Eliot Engel, govorila o strategiji koja bi se, kako je objasnila, sastojala iz tri dela.
„Potrebno je da uspostavimo čvršću saradnju sa Evropskom unijom u kojoj šest zemalja Zapadnog Balkana želi članstvo. Potrebno je pojačati borbu protiv korupcije koja značajno šteti političkim institucijama i urušava vladavinu prava u regionu. Govorim o zarobljenim državama prema kojima je potrebno razviti regionalnije orijentisan pristup. Strategija treba da pomaže pojedinačnim državama u reformama i da ih nagradi, ali i da se izvrši pritisak na one koje to ne čine“, rekla je Medlin Olbrajt tokom pretresa.
Ona je ukazala da su protekle više dve decenije od kada je američka administracija bila uključena u rešavanje otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu – među kojima su bili sukobi na Kosovu, kao i postizanje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
„Danas je Balkan mirniji nego što je to bilo pre 25 godina, zemlje se nisu dezintegrisale. Rade na članstvu u EU i jačanju odnosa sa SAD. Nadam se da će u Bajdenovoj administraciji imati partnera. On je bio angažovan na Balkanu na okončanju sukoba. Njegov nominovani tim za nacionalnu bezbednost je visoko stručan i sposoban da pomogne zemljama da održe mir. Nacije Zapadnog Balkana duboko pate zbog pandmije - dok korupcija cveta“, istakla je Olbrajt.
Prema njenim rečima, korumpirani lideri koriste nacionalna pitanja da bi se održali na vlasti, dok Rusija i Kina, kako je ukazala, na području Zapadnog Balkana unose nestabilnost.
„Sa kojima Srbija razvija saradnju“, primetila je Olbrajt. Dodala je i da Kosovo treba da ima mogućnost da razvija svoju državnost i taj proces Srbija ne treba da stopira.
Na pitanje kongresmena iz Kalifornije Breda Šermana da li smatra da Srbija podleže sankcijama zbog kupovine ruskog oružja, bivša državna sekretarka Olbrajt je rekla da je potrebno detaljniji razmotriti šta se uopšte događa sa kupovinom ruskog oružja.
“To jeste nešto što može biti predmet sankcija ali treba razmotriti šta se tačno kupuje, i teško je pitanje koje se ne tiče samo Srbije već i toga šta radi Turska, koja kao članica NATO-a takođe kupuje rusko naoružanje. Potreban je istraga i akcija Kongresa u tom smeru”, rekla je Olbrajt.
Olbrajt je iznela i ocenu da Rusi u Srbiji “vežbaju” ono što rade u drugim delovima istočne Evrope – “operišu da podriju demokratiju, odvoje zemlju od Zapada i koriste taktike KGB agenata, i sebe vide kao da imaju prirono partnerstvo sa Slovenima na Balkanu."
Što se tiče Kine, rekla je da kroz “Pojas i put” ona ulaže u region u oblastima saobraćaja i rudarstva, sferama gde pomoć jeste potrebna regionu, te da je zato važno razvijati ekonomsku saradnju SAD i Srbije. Pomenula je da nedavno otvaranje kancelarije DFC u Beogradu i ocenila da to treba iskoristii kao sredstvo pomoći kroz investicije, i učešće privatnog sektora.
U svojstvu stručnjaka u raspravi pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma govorio je Danijel Server, profesor Škole naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins i poznavalac balkanskih prilika. On je rekao da je ključni preduslov za rešavanje preostalih problema na Balkanu obnavljanje američke posvećenostina taj region – u saradnji sa evropskim saveznicima.
„Dijalog između Prištine i Beograda koji vodi EU može biti od pomoći, ali je potrebno više angažovanja SAD-a. Amerikanci bi trebalo da se usredsrede na primenu i reciprocitet. Dijalog je potrebno pratiti, uključujući i primenu prethodno postignutih sporazuma. Potrebno je i uvesi visnu liberalizaciju za građane Kosova. Uzajamnost bi trebalo da uključuje proširenje mandata Specijalnih komora na zločine počinjene u Srbiji, uključujući i ubistvo trojice Amerikanaca – braće Bitići”, rekao je Server.
U vezi sa Bosnom i Hercegovinom Server je ukazao da se ispostavilo da formula Dejtonskog sporazuma nema učinak u odnosu na vreme kada je postignut – istakavši da služi, kako se izrazio, interesima etničkih pljačkaških barona.
“SAD bi trebalo da pritisnu Evropljane da sankcionišu one koji zagovaraju nezavisnost Republike Srpske i da ojačaju i prekomponuju svoje trupe, uz vidljivu podršku SAD-a, u grad Brčko na severoistoku zemlje, kako bi blokirali eventualnu secesiju. SAD bi trebalo da pokušaju da blokiraju rusko naoružavanje entitetskih policija, kao i hrvatsko i srpsko političko mešanje”, rekao je Server pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa.
Januš Bugajski, stručnjak nevladine Džejmstaun fondacije, rekao je da cilj dijaoga Srbije i Kosova treba da vodi uzajamnom priznanju nezavinosti.
Engel: Vrijeme da Srbija nastavi dalje
Eliot Engel, predsedavajući Odboru za spoljne poslove američkog Kongresa, poručio je na početku sesije - da je vreme da Srbija, kako se izrazio, nastavi dalje.
"Kosovo je nezavisno i nikada se neće vratiti, Blokiranje priznanja nezavisnosti Kosova u zemljama širom svijeta i članstva u Ujedinjenim nacijama samo sputava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji koje se neće dogoditi dok ne prizna nezavisnost Kosova. Pozivam Srbiju da to već jednom učini. Kako bi si narodi regiona, bez obzira na nacionalnost, etničko poreklo ili veru postali građani Evrope - što je pravo koje zaslužuju - uz Francuze, Nemce i ostalu braću širom kontinenta. Srbija ima svoje probleme - prije svega njen snažan odnos sa Rusijom.
Kao što je rekao američki ambasador Hojt Ji Srbija ne može istovremeno da sjedi na dvije stolice. Kao što je navedeno u izvještaju našeg Sekretarijata za odbranu, približavanje Moskve beogradu uglavnom se dogodilo od kako je predsjednik Vučić preuzeo dužnost", rekao je kogresmen Engel.
„To će omogućiti njihov napredak u evroatlantskim integracijama. U tome je potrebna pomoć administracije Sjedinjenih Država oličena u tešnjoj saradnji sa EU“, rekao je Bugajski.
On se osvrnuo i na uticaj koji Rusija sprovodi na području Zapadnog Balkana.
„Za Moskvu je Balkan važno područje na kom širi svoje geostrateške interese, domete i uticaje. Pokušavajući da balansira Srbija se okreće od zapadnih partnera i utiče na slabljenje bezbednosti Balkanskoig polustrva. Rusija razvija veze sa medijima, poslovnim ljidima i pojedinim političarima.Trebalo bi sankcionisati ruske oligarhe i pomoći medijima da se bore protiv dezinformacija koje šire Rusija i Kina“, rekao je Bugajski.
Bugajski je ocenio da čak i zemlje koje su članice NATO-a u Evropi treba da se pažljivo prate, u smislu svog doprinosa budžetu Alijanse, gde je, kako kaže, aktuelna administracija ispravno primetila da neke zemlje ne daju dovoljan doprinos, ali i ruske korupcije i uticaja, posebno u zemljama kao što su Bugarska i Mađarska koje bi mogle da budu otvorene prema ruskim pokušajima destabilizacije.
Ukazao je i da je važno razmotriti efekte pandemije koronavirusa na region Balkana.
"Biće potrebna velika pomoć EU i SAD. Društveno-političke posledice pandemije i ekonomske krize mogu da budu jačanje nacionalizma, populizma i uticaja loših spoljnih aktera" naveo je Bugajski. On je ocenio da je Rusija kratkoročnija a Kina dugoročnija pretnja američkim interesima u regionu.
"Uticaj Kine će zavisiti od njene unutrašnje ekonomske situacije, ali je potrebno da Amerika bude proaktivna, i podstiče zapadne investicije kroz razvojne fondove i stvaranje pravnih, birokratskih i lokalnih uslova za privlačenje stranih investicija", zaključio je stručnjak nevladine Džejmstaun fondacije Januš Bugajski.
SAD i Zapadni Balkan
Inače o odnosu Sjedinjenih Država prema Zapadnom Balkanu nedavno je u intervjuu za Glas Amerike govorio Metju Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni predstavnik američke administracije za to područje, koji je ustvrdio da se američki pristup neće promeniti.
“Neću da predviđam budućnost, ali ću vam reći da se time bavimo iz dana u dan na više nivoa, uključujući i u septembru ovde u Vašingtonu, na najvišem nivou vlade Sjedinjenih Država. Posvećenost partnerstvu sa Srbijom i Kosovom i evropskoj perspektivi obe zemlje neće se promeniti. Mi ćemo sarađivati sa Beogradom i Prištinom u podršci normalizacije njihovih odnosa i njihovog evropskog puta", rekao je Palmer za albanski servis Glasa Amerike.
Kako je istakao administracije se razlikuju - ali ne i osnove američkog pristupa Zapadnom Balkanu.
"Podrška evropskom putu, članstva u NATO za one države koje to žele, kao i podrška međusobnoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana u suočavanju sa zajedničkim izazovima – poput Kovida - ne vidim da će se promeniti. Dakle, Sjedinjene Države će ostati angažovane na Zapadnom Balkanu. Ostaćemo pouzdan partner zemljama Zapadnog Balkana i bićemo posvećeni stabilnosti, prosperitetu i miru širom tog regiona”, rekao je Palmer za Glas Amerike.
Integracije i Zapadni Balkan
Mekol: Srpski lideri da priznaju da Putin i Ši nisu njihovi prijatelji
Majkl Mekol, vodeći republikanski član Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, poručio je tokom pretresa da je potrebno da se političko vođstvo Srbije odredi prema liderima Rusije i Kine.
“Srpski lideri moraju da priznaju da Vladimir Putin i Ši Đinping nisu njihovi prijatelji. Posledice štetnog uticaja autoritarnih režima kao što su Rusija i Kina ne odnose se samo na Srbiju. Nažalost, dok SAD i EU pokušvajau da pomognu Zapadnom Balkanu da izgradi bezbjedniju, prosperitetniju i demokratsku budućnost, Putinov režim promoviše destruktivnu agendu, podstičući podjele i etničke tenzije.
Putin i njegovi saradnici žele da uguše demokratski napredak regiona i spriječe njegovu zapadnu integraciju. Istovremeno, Komunistička partija Kine pokušava da stvori slabosti u regionu da bi to mogla da iskoristi za geopolitičku dobit. Zapad mora da reaguje u svijetlu tih prijetnji. Ne možemo da ostavimo politički vakum na zapadnom Balkanu koji bieksploatisali gospodin Putin i Komunistička partija Kine”, rekao je Mekol.
Šest zemalja sa područja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija, Srbija) su države koje međunarodni faktori vide kao buduće članice Evropske unije – dok su tri zemlje, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, članice Severnoatlantske alijanse (NATO).
Na putu evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana najnaprednija je Crna Gora, koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja (ukupno 33), i zatvorila tri. Posle avgustovskih izbora, vladu čiju okosnicu je činila Demokratska partija socijalista crnogorskog predsednika Mila Đukanovića izrazito evro-atlantske orijentacije, posle bezmalo trideset godina zamenila je koalicija koju predvodi premijer Zdravko Krivokapić - pruživši uveravanja da neće menjati spoljnopolitičku orijentaciju zemlje.
Srbija, zemlja u procesu pregovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom kojim posreduje Evropska unija, trenutno se nalazi u svojevrsnom pregovaračkom vakuumu. U 2020. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, tako da je njen skor zaustavljen na 18 otvorenih i tri privremeno zatvorena poglavlja, od ukupno 35.
Viola fon Kramon, izvestiteljka Evropskog parlamenta o odnosima sa Zapadnim Balkanom, nedavno je objavila da je uzrok zastoja u otvaranju poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije u, kako se izrazila, pogoršanju stanja u demokratiji.
“Dobre vesti. Evropski savet i Evropska komisija sa Srbijom neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja. U 2020. stanje demokratije u Srbiji se pogoršava. Napadi na medije, nasilje protiv mirnih demonstranata i izbori koje su obeležili ozbiljni problemi. To nije put do integracija u Evropsku uniju”, napisala je fon Kramon na Tviteru.
Takođe, Srbija se više puta našla na meti kritika zapadnih partnera i Evropske unije zbog neusaglašane spoljne politike sa blokom država čijem članstvu teži, kao i bliskoj ekonomskoj i vojno-tehničkoj saradnji sa Rusijom i Kinom.
EU, Severna Makedonija i Albanija
Uprkos više puta isticanoj spremnosti Evropske komisije o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom – to se još nije dogodilo. Dve zemlje praktično godinu dana čekaju na ispunjenje tog obećanja – iako su, prema procenama brojnih međunarodnih faktora, obezbeđeni svi uslovi za to.
Međutim, poslednju rampu, kada je reč o Severnoj Makedoniji, spustila je Bugarska koja u novembru nije odobrila početak pregovora te zemlje sa Evropskom unijom - zbog otvorenih istorijskih i jezičkih pitanja koje te dve susedne države imaju.
Kosovo i Bosna i Hercegovina, zemlje su Zapadnog Balkana, koje formalno još nisu započele pristupne pregovore za članstvo u Evropskoj uniji koja ih smatra potencijalnim kandidatima.
Kada je reč o Kosovu, dve strane su februara 2016. potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju – koji je stupio na snagu aprila iste godine. U "Strategiji proširenja", dokumentu koji je februara 2018. objavila Evropska komisija, Kosovo je pobrojano kao jedna od šest balkanskih zemalja koja ima perspektivu članstva u Uniji. Normalizacija odnosa sa Srbijom, kao i postizanje uzajamnog sveobuhvatnog sporazuma o tome, jedan je od ključnih uslova za napredak na putu evrointegracija obe zemlje. Građani Kosova još ne uživaju prednosti vizne liberalizacije koja drastično olakšava putovanje u zemlje članice EU.
Istovremeno, Bosnu i Hercegovinu međunarodna zajednica vidi kao jedan od najvećih izazova angažmana Evropske unije na području Zapadnog Balkana. Označena je kao nefunkcionalna država koju potresaju konstantne trzavice političkih lidera njena tri konstitutivna naroda – Bošnjaka, Hrvata i Srba.
Kao mogućnost ostvarenja efikasnijeg upravanja unutar nje, deo međunarodne javnosti i stručnjaka, sugeriše promenu ustavnog uređenja zemlje zasnovanog na Dejtonskom sporazumu kojim je 1995. u BiH okončan višegodišnji rat.
Iako obuhvaćena Strategijom proširenja Evropske komisije iz 2018. – Bosna i Hercegovina još nema zvaničan status kandidata za članstvo u EU. Pred njom je sada zadatak da primeni 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja o zahtevu za članstvo BiH u Evropskoj uniji (EU), koje je odredila Evropska komisija. Odnose se na primenu koncepta vladavine prava, borbu protiv korupcije i zaštitu prava svih građana.
Spoljnopolitički angažman Trampove administracije
Administracija aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa gajila je nešto nekonvencionalniji pristup u odnosima sa državama, tradicionalnim partnerima, kao i članstvima u međunarodnim organizacijama i sporazumima.
Česte kritike upućivane su partnerima iz Severnoatlantske alijanse da ne podnose u dovoljnoj meri troškove zajedničke odbrane, dok su SAD istovremeno, između ostalog, istupile iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Klimatskog sporazuma, Sporazuma o otvorenom nebu, Nukleranog sporazuma sa Iranom, kao i Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa sa Rusijom.
Kada je reč o Zapadnom Balkanu – aktuelna administracija isticala je podršku reformskim procesima koje sprovode na putu evroatlantskih integracija. Nešto veći angažman Sjedinjene Države imale su u procesu dijaloga Srbije i Kosova.
Tramp, koga će 20. januara 2021. na funkciji naslediti izabrani predsednik Džozef Bajden, se na Balkanu posredstvom svog specijalnog izaslanika Ričarda Grenela zalagao za takozvani ekonomski pristup rešavanja višedecenijskog spora Srbije i Kosova.
Naime, procenivši da političko rešenje nije na vidiku – iskazao je nastojanje da bi dve strane trebalo ekonomski približiti što bi onda, u nekom trenutku, moglo doprineti i njihovom političkom usaglašavanju.
Značajniji angažman SAD-a dogodio se tokom prekida dijaloga Srbije i Kosova, posredstvom Evropske unije, kao i izbora i konstituisanja institucija EU. Početkom 2020. specijalni izaslanik predsednika Trampa, ambasador Grenel, obilazio je Prištinu i Beograd i organizovao potpisivanja pisama o namerama o saradnji u oblasti ekonomije.
Aktivnijim pristupom Amerike tom procesu pojačana su tumačenja da bi ishodu pregovora Srbije i Kosova, sveobuhvatnom pravnoobavezujućem sporazumu, mogla biti pridodata i teritorijalna komponenta - odnosno da bi dve strane, mogle razmeniti delove teritorija koje im pripadaju, naseljene pretežno albanskim i srpskim življem.
Međutim, i sam pomen takvog scenarija, kategorički su odbacivali predstavnici američke administracije – pre svih izaslanik Bele kuće za dijalog Ričard Grenel – ističući da je administracija usredsređena na razvoj ekonomije i stvaranje radnih mesta za mlade Srbije i Kosova.
Na temelju dogovora o obnovi aviolinije i saradnje u oblasti drumskog i železničkog saobraćaja – potpisan je septembarski sporazum o ekonomskoj saradnji Srbije i Kosova u rezidenciji američkog predsednika u Vašingtonu - koji sada čeka svoju primenu.
Istovremeno, Beograd i Priština posredstvom Evropske unije, dijalog vode od 2011. godine. Tada su počeli tehnički razgovori koji su 2013. nastavljeni na nivou premijera i rezultirali postizanjem prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Iste godine počeo je politički dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, koji je bio u prekidu od novembra 2018. do jula 2020, kada je nastavljen u Briselu.
