Linkovi

Dragan Šormaz: Ulaskom u EU Srbija dolazi i pod NATO kišobran


Učesnici debate Instituta za Evropske poslove o odnosu Srbije i NATO (s leva): Olja Bećković (moderatorka), Dragan Šormaz (Srpska napredna stranka), Nebojša Zelenović (Zajedno za Srbiju), Boško Obradović (Dveri) i Pavle Grbović (Pokret slobodnih građana) (Foto: Screenshot, VoA)

Nije vreme da Srbija uđe u NATO, jer za tako nešto ne postoji podrška u javnosti u zemlji, zajednička je ocena učesnika javne debate na temu "Da li je vreme za člantvo u NATO-u" u organizaciji Instituta za Evropske poslove (IEP).

U uvodnom izlaganju, organizatori tribine ocenili su da je postavljeno pitanje nije lako i da građani Srbije "teško mogu da mu pristupe racionalno i oslobođeno svih emocija".

"Stav prema NATO-u definisan je ne samo prošlim događajima i političkim strujama, već i jakim propagandnim delovanjima prisutnim gotovo dve decenije na tlu Srbije", rekla je u uvodu Aleksandra Stanković iz IEP-a primećujući da je stav javnog mnjenja prema NATO-u u Srbiji danas negativniji nego što je bio svega par godina posle intervencije 1999. godine.

Tada je podršku članstvu Srbije u NATO-u 2003. prema istraživanjima davala trećina stanovnika, a danas to čini svega 11 odsto, naspram 77 odsto protivnika.

Dragan Šormaz iz Stalne delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini NATO, naglašavajući da on "nije NATO lobista", podsetio je da NATO nikoga ne poziva u članstvo, već da države same konkurišu za članstvo

"Mi smo praktično ceo put (za članstvo) prešli i ostao je samo vrh piramide koji se zove Akcioni plan o članstvu (MEP), koji bi Srbiji bio dostavljen ukoliko bi ona iskazala želju da u NATO uđe", kazao je on i dodao:

"Mi sarađujemo preko programa Partnerstvo za mir, ugovora koji imamo sa NATO. I takav ugovor, recimo, ima i Rusija - mada je sada od 2015. zbog Ukrajine pod suspenzijom. Došli smo do Individualnog akcionog plana (IPAP) koji je usaglašen između njih i nas i koji se sada sprovodi. To je najviši nivo saradnje, preko toga možemo samo da apliciramo za članstvo, a mi nismo za članstvo".

Šormaz je ocenio da je po ovom pitanju mnogo nepoznanica kod građana Srbije i da se on sam trudi da to tako ne bude.

Naglasio je da se zalaže da su starteški partneri Srbije budu SAD i EU i da se zemla učlani u Uniju, "a sa svima treba da budemo prijatelji". Ocenio je da nije neophodno da Srbija uđe u NATO, već da je dovoljno da uđe u EU jer će onda biti pod "kišobranom" NATO-a.

Boško Obradović, predsednik Dveri, izjavio je da nema ništa protiv saradnje sa NATO kroz Partnerstvo za mir, ali da se protivi članstvu - iako zalaganje za to predstavlja legitimno političko opredeljenje - pošto je Srbija jedina evropska zemlja koju je Alijansa bombardovala, čime je napravljen presedan za brojne naredne intervencije.

Govoreći o "geopolitičkom kontekstu", Obradović je upitao da li je NATO uslov za ulazak Srbije u EU i da li će Srbija morati da ako uđe u NATO "učestvuje u NATO ratovima po svetu", te da li će Srbija morati da "učestvuje u opkoljavanju Rusije".

On je ocenio da je Srbija u predvorju NATO od 2012. godine i da aktuelna vlast Aleksandra Vučića ne počiva na četiri stuba spoljne politike, već na samo jednom - zapadnom stubu, ocenivši da je urađeno sve što je moglo da se uradi na približavanju Srbije NATO.

"Svake godine smo korak po korak sve bliže NATO-u i danas je bukvalno samo ostalo da apliciramo. To je uradila ova vlast", rekao je Obradović.

"Stvar je u odsustvu ideologije i bilo kakvih vrednosti i pretvaranju politike u politički marketing. U tom smislu, mi koji smo nova generacija srpske politike, možemo da razovaramo na nov način o NATO. Ako su Francuska i Engleska, ili Francuska i Nemačka nakon ne znam koliko krvoprolića sele da naprave Evropsku uniju kao jedan veliki mirovni sporazum, naravno da mi možemo da razgovaramo sa članicama NATO koje su nas bombardovale. Ali da li smo ikada dobili izvinjenje ili ratnu otštetu", zapitao je Obradović ocenivši da bi morale da se otvore te teme.

Nebojša Zelenović, predsednik Zajedno za Srbiju, rekao je da je ključno pitanje da li "mi živimo ili ne živimo dobro" i da se odatle treba upustiti i u ostale rasprave, pa i one o NATO. On je podsetio da Srbija nije imala stratešku politiku opredeljenu prema zapadu ni u vreme SFRJ, ni u vreme SRJ, pa i danas, te da loše posledice takve politike "i danas živimo".

Zelenović nije odgovorio na više puta ponovljeno pitanje moderatorke Olje Bećković da li je vreme da Srbija uđe u NATO, rekavši da je spreman da sedne sa svakim ko tako misli i razogvara o prednostima takvog poteza.

Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, takođe je izbegao direktan odgovor na pitanje Bećković. "Mislim da je veoma teško odgovoriti na to pitanje eksplicitno u ovom trenutku. To jest, nije teško odgovoriti, zato što u ovom trenutku ne postoje nikakvi uslovi da Srbija postane članica NATO iz dobrog niza razloga", rekao je on, navodeći kao prvi razlog to što "Srbiju tamo niko nije zvao".

Podsetio je ipak na izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da su vrata NATO za Srbiju otvorena, ali je ocenio da to ne znači da bi se istog trenutka kad bi Srbija iskazala želju da u Alijansu uđe, to i dogodilo, već da bi morala da ispuni određene uslove.

Kao drugi uslov on je naveo nepostojanje jasno osmišljenog spoljnopolitičkog kursa. "Mi ne znamo u kom pravcu ova država zaista treba da ide. Naš spoljnopolitički kurs jeste vođen interesima, ali uglavnom interesima vladajuće elite", kazao je on ocenjujući da se Srbija zato često nalazi u situaciji da donosi kontroverzne, "rekao bih i šizofrene" odluke pominjući nedavno glasanje Srbije u Ujedinjenim nacijama.

Konačno, u ovom trenutku ne postoji podrška među građanima na temu priključenju NATO, rekao je Grbović ocenjujući da ni jedna odluka ne može da se donese suprotno volji ogromne većine građana.

Odnos vlasti prema toj temi on je ocenio kao veoma licemernu, jer Srbija ima veoma razvijenu saradnju sa NATO "i ja nemam ništa protiv toga, jer je to neminovno", dok se sa druge strane licemerje ogleda u prezentovanju NATO u javnosti Srbije.

Debata je održana u okviru projekta "Odnosi Srbije i NATO - 20 godina nakon konfikta - da li je vreme za pomirenje", koji se sprovodi uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Holandije i NATO PDD-a.

Povezani članci

XS
SM
MD
LG