Linkovi

Vejvoda: Odnosi Srbije i Kosova na prvom mestu u američko-evropskom angažovanju u regionu


Ivan Vejvoda, visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču (Public domain)
Ivan Vejvoda, visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču (Public domain)

Ne postoji ni kratkoročno niti srednjoročno - nikakva alternativa odnosu EU i SAD, ističe se u nedavno usvojenom predlogu Evropske komisije i visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, u kojem se predlaže strategija nove transatlantske agende i odnosa između transatlantskih partnera.

Predlog je stigao u očekivanju da će provereni transatlantista Džo Bajden preuzeti američko kormilo 20. januara 2021, kaže Ivan Vejvoda, visoki saradnik bečkog Instituta za humanističke nauke i poznavalac evropskih prilika.


“Ono što dolazi sa Bajdenovom administracijom je prepoznavanje i vraćanje na činjenicu da je transatlantski odnos najjači i naznačajniji odnos među silama dve strane Atlantika. One dele ključne demokratske vrednosti i vrednosti vladavine prava u trenutku kada te vrednosti dolaze pod znak pitanja od strane trećih zemalja, pre svega od Kine. Mislim da će to biti glavna spona traženja tog ponovnog stabilnijeg odnosa između dve strane Atlantika”.

Kada je reč o Bajdenu i Zapadnom Balkanu, Vejvoda ističe:

"Ovo je verovatno američki budući predsednik Džozef Bajden koji ima najveće iskustvo sa Balkanom. Dugo je u spoljnoj politici i u američkom Senatu. Putovao je toliko puta poslednjih 25 i više godina na Balkan. Zna mnoge od aktera kao i budući državni sekretar Antoni Blinken, koji je takođe intimno upoznat sa svim detaljima ovog pitanja i u tom smislu ovo je drugačija administracija".

"Bajden verovatno ima najveće iskustvo sa Balkanom od svih predsednika"
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:31 0:00

Glas Amerike: Kako će Bajden sa srpske i kosovske strane biti primljen?

Vejvoda: Ovo je novo vreme, jedna nova administracija i ono što smo čuli iz Vašingtona od buduće administracije jeste prepoznavanje vodeće uloge Evropske unije. Uostalom, to je zdravorazumski, jer je Zapadni Balkan deo onog što nazivam jezgrom geografije Evrope, pa i geopolitike Evrope. Osnova politike će biti što pre integrisati Zapadni Balkan u evroatlantske integracije gde je to moguće. Uostalom u ovom periodu videli smo da su Crna Gora i Severna Makedonija postale punoravne članice NATO-a, kao što je to i Albanija. Znači već pola tih zemalja je deo evroatlantskih integracija. Mnoge su na putu.


Glas Amerike: Kakvi su izgledi da Evropska unija ubrza integraciju Zapadnog Balkana i koji su glavni prioriteti?

Vejvoda: Razgovori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova imaju prvo mesto na dnevnom redu kada je reč o evropsko-američkom angažovanju u regionu. Mislim da je veoma važno što su SAD odlučile da otvore Kancelariju za međunarodnu razvojnu pomoć za ulaganje ozbiljnih sredstava u region (zvanican naziv: Razvojna finansijska korporacija, prim. nov) , pre svega u infrastrukturu, u proizvodnju i drugo. To je ozbiljan korak i odgovor na ono što se naziva ulazak i uticaj trećih aktera, tu se pre svega misli na Rusiju, na Kinu, na Emirate i Tursku.

XS
SM
MD
LG