Linkovi

Fon Kramon: Razočaravajuća solidarnost Srbije sa Rusijom povodom rezolucije o Krimu


Fon Kramon: Nema potrebe da se Srbija solidariše sa Rusijom
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:25 0:00

Fon Kramon: Nema potrebe da se Srbija solidariše sa Rusijom

Srbija će jednom morati da odluči sa kim će uskladiti svoju spoljnu politiku – Evropskom unijom ili Rusijom…”, izjavila je Viola fon Kramon poslanica Evropskog parlamenta i predstavnica nemačke partije “Zelenih” u predstavničkom telu Evropske unije.

U intervjuu Glasu Amerike fon Kramon ukazuje da svaka država ima pravo da donese suverenu odluku o svojoj spoljnopolitičkoj orijentaciji, pa i Srbija, čije su vlasti članstvo u Uniji označile kao jedan od ciljeva zvanične državne politike.

Sasvim je u redu ako spoljnopolitički želi da se usaglasi sa Rusijom. Ali, činjenice govore nešto drugo: Srbija i Severnoatlantska alijansa (NATO) održale su 17 zajedničkih manevara – dok su istovremeno sa Rusijom bile svega tri ili četiri. Tako da to nije lako razumeti”, rekla je fon Kramon Glasu Amerike.

Evropska parlamentarka podsetila je i na nedavni slučaj u kome je Srbija bila protivna rezoluciji Ujedinjenih nacija u vezi sa ukrajinskim poluostrvom Krim koje je Rusija nezakonito anektirala 2014. godine – čime se svrstala sa Kubom, Belorusijom i Kirgistanom – dok je Bosna i Hercegovina prilikom glasanja bila uzdržana.

Uskraćivanjem podrške rezoluciji Ujedinjenih nacija u delikatnom slučaju Krima suprotstavljate se zapadnim partnerima i NATO alijansi. Toliko je očigledno da je Rusija prekršila međunarodno pravo i to prihvataju gotovo

"Dakle, nema potrebe da Srbija pokazuje solidarnost sa Rusijom. I to je razočaravajuće. Kako je na takvim osnovama moguće izgraditi pouzdane odnose?"

sve države. Dakle, nema potrebe da Srbija pokazuje solidarnost sa Rusijom. I to je razočaravajuće. Kako je na takvim osnovama moguće izgraditi pouzdane odnose?”, pita se fon Kramon koja, između ostalog, obavlja funkciju izvestiteljke za Kosovo i članica je grupe Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan.

U pogledu procesa evrointegracija za Srbijom ostaje godina u kojoj nije otvorila nijedno pregovačko poglavlje, pa je na isteku šestogodišnjeg ciklusa ostala sa 18 otvorenih i tri privremeno zatvorena, od 35 poglavlja koliko ih ukupno ima.

"Razlozi za to su prilično jasni”, nadovezuje se fon Kramon – precizirajući da nije dovoljno samo najavljivanje reformi, već njihovo sprovođenje.

Pogotovo u oblasti pravosuđa, slobode medija. Potreban je i pluralizam. Da se ne uznemiravaju mediji i opozicija. Primeniti bazične vrednosti iz polja osnovnih prava i sloboda - ono na šta je komesar Varhelji (Oliver Varhelji komesar za proširenje i susedsku politiku Evropske unije, prim.nov.) ukazao”, podvlači zvaničnica Evropskog parlamenta – označavajući kao prepreku to što, kako ukazuje, vladajuća Srpska napredna stranka u Srbiji povlači sve poluge.

Deluje da nije moguće postići bilo šta – a da niste njen član. Gotovo da je nemoguće u tim uslovima naći posao u javnoj upravi. Vladajuća partija dominira u medijskom prostoru koji parlamentarci, članovi Vlade, predsednik – delimično koriste za širenje govora mržnje”, kaže fon Kramon – uz napomenu da je to potrebno promeniti.

Glas Amerike: Koje države se protive otvaranju poglavlja što bi uticalo na nastavak pregovaračkog procesa?

Fon Kramon: Ovde nije reč o pojedinačnim zemljama – ovde se radi o odluci Komisije. Nije stav jedne države ili jedne članice koja se tome suprotstavlja – već, kao što sam rekla, Komisije.

Glas Amerike: Imate li utisak da vlasti Srbije iskreno pristupaju reformama koje je potrebno primeniti, jer o tome učestalo govore, ali izgleda da ne čine dovoljno?

Fon Kramon: Govoriti i raditi, ponašati se i sprovoditi – dve su različite strane novčića. Naravno, da nas usrećuje kada slušamo o spremnosti nove vlasti da posegne za reformama, sprovede najavljene ustavne reforme.

"Imam utisak da se u Savetu Evrope i Evropskom parlamentu stalno vrti ploča koja ponavlja iste stare pesme. Svi su pomalo umorni od toga. Dakle, ništa od toga se ne bi događalo ako bismo konačno videli rezultate."


Međutim, često održavanje izbora nije ono što je željeno i mislimo da za time nema političke potrebe. Međutim, ono što je potrebno je veća transparentnost. Spisak ostvarenog – empirijski podaci. I to je ono što je aktuelno u dužem vremenskom periodu. Svi koji donose odluke o Srbiji svesni su onoga što je potrebno. Jedna sam od novijih članica Evropskog parlamenta – ali imam utisak da se u Savetu Evrope i Evropskom parlamentu stalno vrti ploča koja ponavlja iste stare pesme. Svi su pomalo umorni od toga. Dakle, ništa od toga se ne bi događalo ako bismo konačno videli rezultate.

Glas Amerike: Nekoliko vaših objava na društvenoj mreži Tviter u vezi sa pristupnim procesom Srbije izazvalo je pažnju tamošnje javnosti. Da li je reč o vašim ličnim ocenama ili stavovima iznetim na osnovu činjenica?

Fon Kramon: Naravno, niko u Evropskom parlamentu ne bi trebalo da bude srećan zbog toga što Srbija ne otvara pregovaračka poglavlja. Ali, mislim da

"Mislim da je dobro što Evropska komisija konačno primenjuje princip stroge uslovljenosti. I to je ono što mislim da su dobre vesti."

je dobro što Evropska komisija konačno primenjuje princip stroge uslovljenosti. I to je ono što mislim da su dobre vesti. I drugi su saglasni o tome. Dakle, ne radi se o ličnom stavu ili mišljenju. O tome je bilo reči i u poslednjem izveštaju o Srbiji. Brojne moje kolege su o tome govorile i pomenule mnoge nedostatke i aktuelne nefunkcionalnosti– kada je reč o Srbiji. Mnoštvo poslanika nije zadovoljno aktuelnom situacijom u Srbiji.

Glas Amerike: Autorka ste nacrta Rezolucije Evropskog parlamenta o Kosovu koja je predstavljena članovima tog tela – šta su njene glavne odrednice?

Fon Kramon: Kosovo se suočava sa nešto drugačijim izazovima u odnosu na Srbiju – iako su i tamo prisutni različiti izazovi u vidu organizovanog kriminala i korupcije. Država je, da kažem, zarobljena na drugačiji način – ali je ta pojava i tamo prisutna. Međutim, više je pluralizma u medijima i definitivno je prisutan i u političkom okruženju. To ponekad doprinosi nestabilnosti – međutim politički činioci se na Kosovu lakše nadmeću. Naravno, aktuelna je i povezanost obe strane – Srbije i Kosova. Zato je u oba izveštaja o Kosovu i Srbiji istaknut značaj pregovora koje vode. Tako da napredak u najvećoj meri zavisi od učinka dijaloga. Za Kosovo i Srbiju važi isto: bez uzajamnog priznanja i sveobuhvatnog sporazuma – nema načina za evropske integracije.

Glas Amerike: Kako vidite perspektivu dijaloga u budućnosti?

Fon Kramon: Optimista sam i verujem da strane imaju snažan interes da se približe Evropskoj uniji. Za predsednika Vučića (Aleksandar Vučić - predsednik Srbije, prim.nov.) je to nešto lakši posao jer ima značajnu većinu u nacionalnom parlamentu. Stvari bi mogle biti rešene vrlo brzo kada bi za to bilo političke volje. Deluje mi da na Kosovu postoji prostor za kompromis – dok istovremeno postoji slabost u vidu manjka stabilnosti. Tamošnja vlada jedva da je obezbedila većinu što onda stvara problem za legitimet izvršne vlasti. Međutim, uprkos tome vidim da na Kosovu postoji politička volja da se napreduje u rešavanju većine pitanja.

Glas Amerike: Postoji li nešto konkretno što smatrate da bi dve strane trebalo da učine što bi moglo pospešiti dijalog?

Fon Kramon: Dobro je to što se pregovori vode – u četvrtak je održana runda na tehničkom nivou – uprkos pandemiji koronavirusa tako da proces teče uprkos preprekama. To je važno. Inače, se nadam da se među

"Nadam da se među zemljama Zapadnog Balkana može ostvariti bliža saradnja u oblasti infrastrukture, energetike, raznih vidova logistike, ekonomije i trgovine."

zemljama Zapadnog Balkana može ostvariti bliža saradnja u oblasti infrastrukture, energetike, raznih vidova logistike, ekonomije i trgovine. U poljima koja olakšavaju kretanje evropskim putem. Takođe, trenutno razgovaramo i pregovaramo o korišćenju sredstava iz tri IPA fonda – reč je o dosta novca koji bi mogao da bude dostupan tom regionu.

Glas Amerike: Može li uspostavljanje Specijalnog suda za zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i odluke u procesima koje se sada vode – na neki približiti strane u dijalogu i njihove građane?

Fon Kramon: Poštujem nezavisnost specijalizovanih veća i tužilaca. Oni treba da urade posao koji im je poveren – odigraju ulogu koja im je dodeljena. To nije pitanje koje bi trebalo mešati sa politikom. Naravno, nemaju nikaku ulogu u dijalogu koji se vodi između dve strane. Posao suda treba da bude odvojen od svih političkih aktivnosti.

Glas Amerike: Kako bi se nova transatlanstka inicijativa koju je Evropska unija predložila Sjedinjenim Državama mogla odraziti na odnose dve strane – ali i na dijalog koji vode Beograd i Priština?

Fon Kramon: Mislim da se radi o vrlo važnoj i zanimljivoj prilici. Mi Nemci, ćemo do jeseni kada se održavaju savezni izbori, na vlasti imati kancelarku koja je veoma posvećena saradnji i regionu. Istim principima posvećena je i Evropska unija. Nadamo se da će članovi Bajdenovog (Džozef Bajden, izabrani predsednik Sjedinjenih Država, prim.nov.) tima, ne samo neko na funkciji specijalnog izaslanika, već kadar koji će biti kompetentan za region i imati uz sebe mrežu saradnika na koje će moći da se osloni u vezi sa tim pitanjima. To bi, verovatno, značajno ubrzalo proces i doprinelo napretku tokom prvih šest meseci mandata nove američke administracije. Gajim iskrene nade da će od prvog dana američka administracija, sa Evropskom unijom, pomno pratiti region – kako bi do leta mogli da se nadamo nekakvom zajedničkom rezultatu. To ne mora biti sporazum – može biti nacrt na kome bi se rad mogao nastaviti posle leta. Na temelju čega će zemlje nastaviti svoj evropski put.

Glas Amerike: Postoji li nešto konkretno što bi Sjedinjene Države mogle da urade kako bi pospešile dijalog sve strane – da li je tako nešto na tragu ekonomskog sporazuma Kosova i Srbije jesenas u Beloj kući?

Fon Kramon: Pretpostavljam da je potrebna neka vrsta podsticaja Sjedinjenih Država i to može biti od velike pomoći, ukoliko ne vuku sa suprotne, već sa iste strane konopca. Ekonomske veze dve strane mnogo su

"Pretpostavljam da je potrebna neka vrsta podsticaja Sjedinjenih Država i to može biti od velike pomoći, ukoliko ne vuku sa suprotne, već sa iste strane konopca."

jače sa Evropskom unijom. Ukoliko su SAD spremne da podrže sve ono što je planirano, infrastrukturu, drumske i avio veze, to je uvek dobrodošlo. Naravno, mnogo je lakše ako je to usklađeno sa konceptom i planiranjem Evropske unije. Tako da treba sačekati kako bismo videli koliki bi mogli biti dometi Bajdenove administracije u angažovanju povezanom sa dijalogom Srbije i Kosova ili odnosima u regionu.

Glas Amerike: Kada govorimo o ostalim zemljama Zapadnog Balkana – Crna Gora se smatra najnaprednijom u pristupnom procesu. U toj zemlji se, nakon izbora, dogodila značajna politička promena. Kako bi se to moglo odraziti na orijentaciju te zemlje i reformske procese, dodaćemo da je prva zvanična poseta novoizabranog premijera bila Brisel, pa makar i virtuelno….

Fon Kramon: Ne mislim da će promeniti kurs – Crnu Goru vidim kao državu koja ostaje na evropskom putu. Činjenica je da je predvodi veoma heterogena koalicija, naravno, pojedini smatraju da je to veoma rizično jer može biti veoma krhko. Ono što mi je poznato je da su veoma posvećeni i

"Želeli bi da postignu što više za što kraće vremena. I njihov reformski plan je veoma ambiciozan."

proevropski orijentisani. Želeli bi da postignu što više za što kraće vremena. I njihov reformski plan je veoma ambiciozan. Dakle, ne vidim da bi moglo doći do promene smera – o čemu pojedini nagađaju ili govore. Ali bi, sa druge strane, moglo biti i prerano za donošenje konačnih ocena.

Glas Amerike: Brinete li zbog mogućih veza pojedinih činilaca novih crnogorskih vlasti sa proruskim elementima?

Fon Kramon: Da, ali mislim da je prerano da o tome donosim zaključke pre nego što su počeli da rade. Mislim da im je potrebno dati vremena da nam pokažu šta žele – da vidimo kako će se pokazati. I onda za nekoliko meseci možemo lako prosuditi da li se dogodila promena kursa, ili su na dobrom putu, pa čak i ambiciozniji od prethodne vlasti.

Glas Amerike: Smatrate li da bi veto koji je Bugarska uložila povodom otvaranja pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom mogao da se odrazi na put čitavog Zapadnog Balkana prema EU?

Fon Kramon: Reč je o potezu za žaljenje povučenom u pogrešno vreme. Sigurna sam da su svi očekivali pozitivne zaključke sa ministarskog sastanka Evropske unije koji se održava ove nedelje. Mislim da je ovom pitanju potrebno brzo posredovanje. Nešto poput Sporazuma u Prespi kojim su spor rešile Grčka i Severna Makedonija. To je u interesu Evropske unije i nije samo bilateralna stvar. Preporučila bih da EU bude pokretački faktor u ovoj stvari – i to što je moguće pre. Što pre bude nađeno rešenje biće odobreno otvaranje pregovora. Dakle, volela bih da vidim EU kao predvodnika procesa u kome bi bio rešen taj dugotrajni istorijski, da kažem, sukob različitih percepcija. Naravno, to je potrebno učiniti pre prijema novih članova.

Glas Amerike: Da li bi taj postupak mogao da ojača uticaj Kine i Rusije u tom području – skrećući na taj način zemlje od vrednosti Evropske unije?

Fon Kramon: Ne mislim da će se to dogoditi. Imamo veoma ambiciozni investicioni plan – kao što sam već pomenula. IPA fondovi će ući u region sa velikom svotom novca. Iskazujemo solidarnost kada je reč o pandemiji Kovida 19. Naša novčana izdvajanja, pogotovo u Srbiji, su bila deset puta veća od kineskih. Zato mi nije jasno zašto su širom Beograda bili istaknuti

"Zato mi nije jasno zašto su širom Beograda bili istaknuti bilbordi: “Hvala bratu Šiju”. Dok zahvalnost Evropskoj uniji izostaje."

bilbordi: “Hvala bratu Šiju”. Dok zahvalnost Evropskoj uniji izostaje. To je percepcija koju bi trebalo promeniti. Ako države prihvate pomoć – bilo bi lepo kada bi to i cenile. Percepcija građana razlikuje se od činjenica. Evropska unija upućuje daleko više pomoći u poređenju sa bilo kim drugim. Verujem da bi trebalo malo bolje, otvorenije i profesionalnije, javno da promovišemo ono što radimo. Da građanima ukažemo šta tačno radimo. Ogromne sume novca pristužu u region. I dok Srbija ljubi ruku Kini – ne pokazuje toliko očigledno kako reaguje na pomoć koju dobija od nas. Moguće je da se slične stvari dešavaju i u drugim državama i to je potrebno promeniti.

Glas Amerike: Da li je odlaganje otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom fer – imajući u idu da su te zemlje ispunile sve što je od njih tražilo?

Fon Kramon: Ne, to nije fer. I ne može se govoriti da je pravedno to što Bugarska sprečava Severnu Makedoniju. Nije bilo fer ni kada je to radila Grčka. Očigledno je da imaju dugoročni problem. I potpuno je neprimereno što je bugarska strana sada sa time izašla. Pretpostavljam da bi bilo mnogo lakše da su strane o tome razgovarale pre dve ili tri godine. Kada je uz Prespanski – bilo moguće postići dogovor i o ovom pitanju. Međutim, sada se mora krenuti od početka – što je prilično nezgodno. Tako nešto apsolutno nije fer prema Severnoj Makedoniji koja je odmakla u primeni reformske agende – što su mnogobrojni predstavnici EU više puta isticali. Sada je, međutim, potrebno da utvrdimo kako će ta situacija biti rešena.

XS
SM
MD
LG