Linkovi

Stručnjaci: Otvara se prostor za bližu saradnju Evropske unije i Sjedinjenih Država


Čarls Kapčan i Januš Bugajski, međunarodni stručnjaci i poznavaoci translatlantskih i balkanskih prilika (Foto: AP/VOA)

Evropska unija i Sjedinjene Države nesumnjivo će se vratiti u polje nekadašnje bliske saradnje – koja je karakterisala prethodne decenije njihovih međusobnih odnosa, rekli su u razgovoru za Glas Amerike, Januš Bugajski i Čarls Kapčan međunarodni stručnjaci i poznavaoci translatlantskih i balkanskih prilika, povodom predloga strategije nove transatlantske agende odnosa Evropske unije i Sjedinjenjih Država – čiji su osnovni principi predstavljeni u sredu.

Bugajski, saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike rekao je albanskom servisu Glasa Amerike da smatra da će za pospešivanje očekivane saradnje dve strane biti potrebno vreme.

Očekujem više posvećenosti Bajdenove administracije transatlantskoj saradnji. U Vašingtonu vidim više posvećenosti misiji Evropske unije – prisetimo se da je prethodna administracija imala otpor prema tome. Nije je podržavala i kao što smo videli u nekoliko slučajeva nije stala iza nekoliko inicijativa Evropske unije. Verovatna je i bliža saradnja sa Nemačkom – Berlinom koji se prilično otuđio od Vašingtona za vreme prethodne administracije predsednika Trampa“, ocenio je Bugajski.

U predlogu koji su sačinili Evropska komisija i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost potencira se, kako je navedeno, principijelna saradnja usredsređena na oznaživanje multilateralnih aktivnosti i institucija, zajedničkih interesa, upotrebe zajedničkih resursa i naleženja rešenja usklađenih sa vrednostima obe strane.

Konkretizovane su četiri oblasti saradnje: protiv Kovida 19, u zaštiti planete i napretka, u oblasti tehnologije, trgovine i standarda i izgradnji bezbednijeg, naprednijeg demokratskog sveta.

Nema sumnje da je većini u Evropi laknulo nakon pobede izabranog predsdenika Džozefa Bajdena“, ocenio je za albanski servis Glasa Amerike, Čarls Kapčan - član američkog nevladinog Saveta za spoljne poslove. On, međutim, upozorava da će izabrani predsednik Bajden tokom prve godine mandata biti mnogo više usredsređen na domaće političke izazove.

Pandemiju, otvaranje ekonomije i nezaposlenost u redovima američke srednje klase i sektora usluga. To je period u kome bi Evropa trebalo da shvati da bi trebalo da učini više: u smislu troškova za odbranu i očuvanja bezbenosti – pogotovo u svom neposrednom susedstvu“, uveren je američki stručnjak.

Očekujem da će najveća promena biti u osećaju da će se Sjedinjene Države vratiti svojoj tradicionalnoj ulozi lidera Severnoatlantske alijanse (NATO). Verujem i da će Bajden poništiti Trampove odluku o povlačenju američkih trupa iz Nemačke. Ta odluka je skupa i nema mnogo smisla imajući u vidu infrastrukturu i logistiku koja postoji u toj zemlji“, podvlači Čarls Kapčan.

Pospešivanje transatlantske saradnje i ukazivanje na njen značaj stranama bi pričinilo višestruku korist, dodaje Januš Bugajski jer, kako primećuje, savremeni izazovi su preteški da bi se države sa njima nosile same.

Mislim da Amerika ne može i ne bi trebalo da deluje samostalno. Širenje virusa, dezinformacija, sajber kriminala sve te pretnje međunarodnoj bezbednosti stvaraju potrebu za snažnim savezništvom. Američko najjače savezništvo je oduvek bilo sa Evropom. Uvideli smo da države koje deluju samostalno jednostavno ne mogu da se nose sa problemima. Granice nisu toliko važne kao što je to bio slučaj u prošlosti. Kako se suočiti sa pretnjama koje ugrožavaju svaku državu u savezništvu? – Jedino saradnjom kojom bi se ti problemi mogli rešiti“, ističe Bugajski.

Predlagači inicijative sa strane Evropske unije ukazali su i na aktuelne globalne spoljnopolitičke izazove, između ostalog – odnose sa Kinom i Rusijom i Iranom, aktuelno stanje u Belorusiji koju potresaju protesti opozicije, Bliskom istoku. Jedna od stavki je i Zapadni Balkan, područje čije su zemlje opredeljene za članstvo u Evropskoj uniji.

Akcenat je stavljen i na dijalog Kosova i Srbije koji se vodi posredstvom EU – u koji su se početkom 2020. intenzivnije uključile i Sjedinjene Države.

Kada je reč o reformama na terenu – potrebno je da ih same države sprovedu. Konkretno je reč o Albaniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Na njima je da učine ono što je potrebno. Sa druge strane – Sjedinjene Države treba da ih ohrabre. U tom smislu potrebno je da SAD ukažu na značaj Evropske unije kao projekta. Previše je ljudi, posmatrajući postupke Trampove administracije, možda sticalo utisak da se značaj Evrope smanjuje – jer dve strane ne sarađuju blisko“, stav je Januša Bugajskog - saradnika vašingtonskog Centra za analizu evropske politike.

Kako ocenjuje, u septembarskom sporazumu Srbije o Kosova o ekonomskoj normalizaciji postignutom u Beloj kući, nema ničeg pogrešnog. Međutim, dodaje, neki njegovi delovi su već postignuti sa Evropskom unijom.

Mislim da su ekonomija i određivanje konačnog statusa nerazdvojni. Moguće je ostvariti određeni stepen ekonomske saradnje i razmene. Ali, ako želite razvoj slobodnog tržišta u tom području, protok robe i dobara – potrebno je uzajamno poštovanje suvereniteta: putnih isprava i dokumenata. I potrebno je da postoji uzajamno poverenje – koga trenutno nema ni u kakvom vidu interakcije. Tako da bi trebalo početi rešavanje pitanja statusa i istovremeno razviti vid programa ekonomske saradnje i investiranja. Jedini način na koji je to moguće učiniti je ukoliko je investicija bezbedna. A to nije moguće u zemlji čiji se postojanje ili integritet osporava“, kaže Bugajski.

Biće nastavka jer je bilo napretka“, reči su stručnjaka i poznavaoca balkanskih prilika Čarlsa Kapčana povodom perspektive dogovora koji su Avdulah Hoti i Aleksandar Vučić, pregovarači Kosova i Srbije, potpisali u prisustvu aktuelnog predsednika Donalda Trampa.

Ranije je postignut sporazum o uspostavljanju aviolinije između Beograda i Prištine. Kosovske vlasti su ukinule carine od 100 odsto na proizvode iz Srbije. Sada je tu i ekonomska normalizacija. Još nismo stigli do kraja, ali verujem da ekonomska normalizacija uvek vodi do političke normalizacije. Videli smo to u Bosni – gde su se povezivale kompanije iz različitih eniteta. Radili su to i Palestinci i izraelski Jevreji. Japan i Kina ekonomski sarađuju. Ekonomska saradnja je prvi korak – ali ima još mnogo posla“, zaključuje Čarls Kapčan.

Džozef Bajden, izabrani američki predsednik, aktuelnog šefa države Donalda Trampa trebalo bi zvanično da nasledi 20. januara 2021. U prvoj polovini iste godine planiran je samit Evropske unije i Sjedinjenih Država – na kom se očekuje da će glavna tema biti strategija nove transatlantske agende odnosa između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG