Više od polovine, tačnije oko 60 odsto stanovništva Srbije misli da Srbija nikada neće postati članica Evropske unije, a skoro polovina građana smatra da EU ne želi Srbiju u svom članstvu, rečeno je tokom današnje sednice Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za pregovaračka poglavlja 30 i 31.
Predstavljajući rezultate istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) o spoljnoj politici Srbije, istraživač BCBP Maja Bjeloš je rekla i da podršku ulasku Srbije u EU pruža 49 odsto građana, a članstvu u EU se najviše protive mladi.
“Dve trećine ispitanika je ravnodušno prema budućnosti EU i bilo bi im svejedno ako se unija raspadne zbog unutrašnjih problema. Samo 18 odsto mladih ima pozitivan stav prema EU”, istakla je Bjeloš i dodala da samo devet odsto građana smatra da je članstvo u EU zaista spoljnopolitički prioritet Srbije.
Prema rečima Maje Bjeloš, građani kao uslov za prijem u EU vide rešenje kosovskog pitanja, ali su isto tako realni kada kažu da ne vide napredak Srbije u oblastima borbe protiv korupcije i kriminala, nezavisnosti pravosuđa, depolitizaciji javne uprave ili organizovanja demokratskih izbora.
Takođe, u okviru zemalja EU građani Srbije imaju najviše poverenje u Grčku, Mađarsku i Rumuniju, a najmanje u Francusku i Nemačku, koja je posebno pala u očima građana u poslednje dve-tri godine.
Što se tiče odnosa prema Sjedinjenim Američkim Državama, iako je pod administracijom Donalda Trampa došlo do otopljavanja diplomatksih odnosa, to se i dalje ne primećuje u istraživanjima javnog mnenja, kaže Bjeloš.
“Sjedinjene Države su i dalje neprijatelji Srbije, a jedina razlika koja se uočava ove godine je da nisu neprijatelji broj jedan, nego neprijatelji broj tri, posle Hrvatske i Albanije”, nastavila je Maja Bjeloš i objasnila da 60 odsto građana vidi uticaj SAD u Srbiji kao negativan.
Iako je potpisivanje Vašingtinskog sporazuma predstavljeno srpskoj javnosti kao istorijski događaj, vlasti nisu dobro iskomunicirale sa građanima šta je sadržina tog dokumenta i polovina građana zna da je nešto potpisano, a trećina je delimično upoznata sa sadržinom tog sporazuma, kaže još Bjejoš.
Predstavljajući rezultate istraživanja koji se odnose na stavove građana prema Rusiji i Kini, istraživač BCBP Vuk Vuksanović je naveo da 72 odsto građana smatra da Rusija ima pozitivan utican na Srbiju, a 40 odsto njih misli da Moskva predstavlja najboljeg prijatelja Beograda.
Sa druge strane, samo dva odsto ispitanika misli da je politika Rusije prema Srbiji neprijateljska, rekao je Vuksanović.
Stav 57 odsto građana je da Srbija treba da koordinira spoljnu politiku sa Moskvom i Pekingom, izjavio je Vuksanović, uz podatak da 16 odsto smatra da je Kina najveći prijatelj Beograda.
Prema podacima iz istraživanja koje je izneo istraživač BCBP Luka Šterić, javnost u Srbiji veliku važnost pridaje kosovskom sporu. Prema njegovim rečima 52 odsto ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba, a 47 odsto njih bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba.
Takođe, dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, a polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Kosova.
Sa druge strane, ukoliko bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori 69 odsto građana smatra da Srbija ne bi trebalo da interveniše, a ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini 58 odsto građana se ne bi uključilo u te sukobe.
