“I dalje pronalaze tela sahranjena u Srbiji – žrtve Miloševićevog (Slobodan Milošević, prim. nov.) etničkog čišćenja na Kosovu”, objavio je Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa nakon informacije da su kod mesta Raška, na teritoriji Srbije, pronađeni posmrtni ostaci osoba za koje se sumnja da su albanske nacionalnosti.
Suđenje Slobodanu Miloševiću
Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, sudilo se pred Haškim sudom po optužbama za zločine počinjene u Hrvatskoj i na Kosovu, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Sudski proces protiv njega počeo je februara 2002. godine. Milošević je preminuo marta 2006. u pritvoru Tribunala - usled čega su sudije istog meseca proces protiv njega proglasile završenim.
Uz link na tekst koji je o tome objavio portal "Balkan insajt" Odbor za spoljne poslove konstatuje da je, kako je ukazano, do danas pronađeno više od devet stotina tela kosovskih Albanaca.
Posmrtni ostaci otkriveni su u ponedeljak, 16. novembra, na lokaciji kamenoloma Kiževak kod Raške u Srbiji.
Odbor za spoljne poslove, čiji je predsedavajući američki kongresmen Eliot Engel, u objavi na društvenoj mreži Tviter navodi da zbog masovnih grobnica i zataškavanja zločina niko nije odgovarao pred sudovima u Srbiji.
Istovremeno, istaknuto je da je samo jedan zvaničnik Srbije odgovarao pred međunarodnim sudovima – reč je o Vlastimiru Đorđeviću, bivšem pomoćniku ministra policije i načelniku Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Takođe, u istoj objavi podseća se i na nerešen slučaj ubistva braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, čija su tela otkrivena jula 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, u istočnoj Srbiji.
Odbor ukazuje da slučaj nije rešen iako je, kako je navedeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će počinioci biti privedeni pravdi.
„Bez obzira na brutalnost koju je izveo Beograd, međunarodna zajednica nije ozbiljno vršila pritisak da goni počinioce ratnih zločina na Kosovu. Pristupanje Srbije EU nije uslovljeno izvođenjem ratnih zločinaca pred lice pravde“, navedeno je u saopštenju Odbora za spoljne poslove.
Ukazano je da je Kosovo, istovremeno, primorano da formira Specijalni sud za istragu izveštaja o trgovini organima tokom rata.
„Nisu pronađeni dokazi koji potkrepljuju navode evropskog parlamentarca Dika Martija, navedeno je u Tviter objavi.
Takođe, ističe se da Specijalni sud raspolaže nadležnošću da goni sve osobe osumnjičene za ratne zločine bez obzira na njihovu etničku pripadnost, ali da kako se tvrdi, goni samo osumnjičene albanske nacionalnosti.
„Svako ko počini ratne zločine bez obzira na etničku pripadnost treba biti izveden pred lice pravde. Tačka“, navedeno je objavi na društvenoj mreži Tviter Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa.
Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo evidentirala je da je u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine na Kosovu ubijeno 13.472 ljudi. Od tog broja 2.488 su Srbi, 9.260 Albanci, 470 drugih nacionalnosti i 1.254 žrtava neutvrđene etničke pripadnosti.
Odnosi Srbije i Kosova su narušeni za vreme i nakon rata vođenog u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, u junu 1999.
Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija smatra svojom teritorijom. Nezavisnost Kosova priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija - uključujući i Sjedinjene Države. Nezavisnost Kosova ne priznaju Rusija i Kina, kao i pet članica Evropske unije: Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija.
