Linkovi

Danijel Server: Američka politika se više neće voditi na Tviteru


Danijel Server o dometima buduće američke administracije
please wait

No media source currently available

0:00 0:06:03 0:00

Danijel Server o dometima buduće američke administracije

Poboljšavanje odnosa sa tradicionalnim saveznicima – pogotovo evropskim, biće jedan od glavnih poteza buduće administracije izabranog predsednika Džozefa Bajdena, kada u januaru bude preuzeo dužnost, mišljenje je Danijela Servera profesora na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins.

U intervjuu Glasu Amerike – Server pojašnjava da će to podrazumevati više konzistentnosti, racionalnosti i promišljenosti u politici koju buduća američka administracija bude vodila na spoljnom i unutrašnjem planu.

Šta znači biti izabrani predsednik u Sjedinjenim Državama?

Džozef Bajden, demokratski kandidat, označen je pojmom izabranog predsednika SAD-a.

Reč je o opisu – a ne zvaničnoj funkciji. Bajden nema nikakva izvršna ovlašćenja i neće ih ni imati sve dok zvanično ne bude preuzeo dužnost 20. januara 2021.

Američke medijske mreže, koje prate prebrojavanje glasova, utvrdile su da je Bajden u subotu 7. novembra u američkoj državi Pensilvanija, osvojio dovoljan broj elektorskih glasova kojima je stigao do cifre od 270 koliko je potrebno da postane predviđeni predsednik.

Zbog toga mediji, uključujući i Glas Amerike, Bajdena označavaju pojmom predviđeni ili projektovani predsednik. Ponekad, pogotovo u slučaju kada je rezultat tesan, protivkandidat ne priznaje poraz.

Donald Tramp to nije učinio, iznoseći bez dokaza tvrdnje o izbornim prevaravama, uz najave da će se boriti za svoju, kako je označava, zakonitu pobedu. Njegov stav izazvao je podele među članovima Kongresa, dok istovremeno, vodeći republikanci poržavaju istragu navoda o izbornim prevaravama.

Kada će se spor rešiti?

Ishod američkih predsedničkih izbora zvanično neće biti potvrđen nedeljama. U međuvremenu mogli bi se voditi sudski sporovi i novo prebrojavanje glasova.

Trampova administracija još nije prezentovala dokaze o izbornim prevarama što bi moglo dovesti do poništavanja predviđenog ishoda izbora – ali ima još dovoljno vremena za pokretanje novih pravnih postupaka.

Kada države potvrde rezultate glasanja sredinom decembra organizuje se glasanje elektora u okviru Elektorskog koledža.

Potom sledi potvrda glasanja Elektorskog koledža u Kongresu, što se događa u januaru, oko dve nedelje pre inauguracije izabranog predsednika.


Spoljna politika i vladanje se više neće voditi tvitovima – već će se stvari preneti u Savet za nacionalnu bezbednost i mnoštvo odbora koji se nalaze pod njim. Razmatraće se i odlučivaće se između različitih vrsta politika. To nije bio slučaj prethodne četiri godine. Naravno, suočavamo se i sa značajnim izazovima, neki od njih su uvećani u poslednje četiri godine – kao recimo što je slučaj sa Kinom. I neće biti lako”, ukazuje Server – profesor Škole naprednih međunarodnih studija Džons Hopkins univerziteta.

On predviđa da bi jedan od prvih koraka u spoljnopolitičkom smislu Bajdenove administracija mogala biti revizija odluke o povlačenju Sjedinjenih Država iz Pariskog klimatskog sporazuma.

“To je sporazum koji od vas traži da činite ono što bi trebalo i što želite. Povlačenje nije bila mudra odluka. U simboličkom smislu povratak bi bio veoma značajan. I to je nešto što bi se moglo očekivati od prvog dana kada Bajdenova administracija bude preuzela”, ukazuje američki stručnjak.

Među značajnim pitanjima, kako primećuje, je Iran i nuklerani sporazum sa tom zemljom iz koga su se Sjedinjene Države – takođe povukle.

Povratak tom dogovoru mogao bi da bude nešto zahtevniji. Jer je osim povratka Amerike – potrebno da i Iran počne ponovo da ga poštuje. A sa iranske strane za to trenutno ne postoji raspoloženje. Postoji mogućnost da će tražiti neki vid kompenzacije zbog američkog povlačenja i moguće štete koju je ta čitava stvar pričinila iranskoj ekonomiji. Takođe, Iran je u predizbornom periodu, uoči glasanja koje je raspisano za jun. Tako da bi razgovori o tome mogli biti teški – a očekivanja bi, osim produženja nuklearnog sporazuma na vreme, mogla obuhvatati zahteve za značajnijim ograničenjima iranskog nukleranog raketnog programa, kao i drugih iranskih aktivnosti na Bliskom istoku”, smatra profesor Server.

Kada je reč o Rusiji – Server tumači da je administracija aktuelnog predsednika Trampa imala vrstu, kako ocenuje, dvostrukog pristupa.

Predsednik (Donald Tramp, prim.nov.) se retko kritički oglašavao o Vladimiru Putinu – kao da je tražio neku vrstu njegovog odobravanja ili potvrde. Međutim, administracija je sa druge strane bila pod velikim pritiskom Kongresa. Uvela je i primenila dosta sankcija – čime je odgovoreno na nedolično ponašanje Rusije. Mislim da će Bajden naginjati ka tome da bude strožiji prema Rusiji i da će među brojnim pitanjima biti i gasovod Severni tok - koji je bio problem i za Trampovu administraciju. Osim toga, Amerika više neće zatvarati oči na aktivnosti ruske tajne službe u inostranstvu. Za očekivati je i da SAD budu manje tolerantne i prema ruskom ponašanju na Balkanu – nego što su to bile u prošlosti”, kaže Server, koji smatra da moć Rusije kao regionalne sile slabi, i upozorava da bi u tom svom slabljenju mogla postati, kako je ukazao, opasna.

Glas Amerike: Da li je moguće odrediti kapacitet nove administracije – pomenuću da njen spoljnopolitički tim predvoditi Entoni Blinken?

Server: Toni Blinken je čovek posvećen dvema stvarima koje mislim da će nova administracija naglašavati. Jedna su ljudska prava i to nije usko – već veoma široko polje. U tom smislu reč je o posvećenosti ljudskim pravima širom sveta, uključujući Kinu, Balkan i Rusiju. To bi, u neku ruku, moglo uznemiriti neke od američkih protivnika – ali i neke od saveznika. To bi se moglo odnositi i na neke od zemalja na području Balkana koje bi se mogle naći u kategoriji onih koje bi se mogle uznemiriti. Ne mislim da će Amerika biti bez reakcije zbog ugrožavanje demokratije u Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu. Mislim da bi se te zemlje mogle naći na meti kritika. Postoji, međutim, još jedna obaveza koju Toni Blinken ima – a to je da američka spoljna politika bude vođena u interesima američke države.

Da služi američkim interesima. To je, istovremeno, izražena konotacija i kada je reč o Džejku Salivenu koji je nominovan za funkciju Savetnika za nacionalnu bezbednost. Takođe, Blinken je veoma zabrinut za liderske kapacitete Amerike na međunarodnom planu – čija osnova bi trebalo da bude u američkoj ekonomiji i američkom društvu. I to bi mogle biti njene bitne razlike u odnosu na Obaminu i Bušovu administraciju. Amerika bi mogla postati malo rigoriznija u vezi sa trgovinskim pitanjima i investicijama, kao i objašnjavanju i približavanju spoljne politike koju vodi svojim građanima.

Glas Amerike: U poslednjih nekoliko meseci Trampova administracija se, između ostalog, usredsredila na Bliski istok i Balkan (ponajviše na spor Srbije i Kosova). Verujete li da bi se mogle dogoditi neke promene kada novoizabrani predsednik i administracija preuzmu vlast?

Server: Da, mislim da će biti velikih promena. Bajdenova administracija vratiće se tradicionalnijoj američkoj politici na Balkanu, a to je davanje podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu svih država, uključujući Kosovo, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. To ne znači da će ignorisati neke poteze Trampove administracije. Ostaće pri ideji da bi odnosi između Srbije i Kosova trebalo da budu normalizovani i možda će pokušati da dalje rade na ekonomskoj normalizaciji, u okviru koje je sporazum koji je Trampova administracija potpisala u septembru u Beloj kući veoma mali korak u pravom smeru. Predstoji još mnogo posla, što su jasno saopštile i trgovinske komore Srbije i Kosova. Potrebno je još mnogo toga uraditi na uklanjanju ne-carinskih barijera i jačanju ekonomske normalizacije između Kosova i Srbije. Znači, neće ignorisati sve što je urađeno u prošlosti. Na političkom nivou, nesumnjivo će podržavati teritorijalni integritet i suverenitet svih država i njihove ambicije da se pridruže NATO-u, ako to žele, i Evropskoj uniji, što sve žele.

Glas Amerike: Pomenuli ste da je Trampova administracija u rešavanju spora Srbije i Kosova koristila takozvani ekonomski pristup očekujući da bi se na taj način dve strane mogle približiti. Šta dalje očekujete – kako se može do većeg napretka?

Server: Poznato je da su, u osnovi, sve zemlje Balkana posvećene takozvanom mini Šengenu, koji će biti neka vrsta unapređenja Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) čija je svrha da otkloni njegove nedostatke. Mislim da će za Kosovo i Srbiju biti lakše da ostvare ekonomsku normalizaciju, ako to čine sve zemlje Balkana. Odnosno da to ne bude zasnovano samo na bilateralnoj osnovi. Tako da mislim da će se to nastaviti. Ali, očekujem i poticaj za postizanje sporazuma na političkom nivou između Srbije i Kosova – i to zasnovanog na teritorijalnom integritetu i suverenitetu dve države. Nisam, međutim, siguran da je to moguće postići. Iskreno govoreći, mislim da je posebno gospodin Vučić, sasvim jasno stavio do znanja da ne želi da bude predsednik Srbije koji Kosovo priznaje kao nezavisnu i suverenu državu. A to je ono što je potrebno za stvarnu normalizaciju. Ako on na to nije spreman taj aspekt će biti odložen na veliko razočaranje kosovskih vlasti koje, sa druge strane, žele normalizaciju takve vrste. I u ovom slučaju važi pravilo – ako želite dobar sporazum morate biti spremni da odbacite onaj koji je loš.

Glas Amerike: Očekujete li veću usklađenost SAD-a i Evropske unije, kao posrednika u procesu, imajući u vidu da deluje da to baš i nije bio slučaj poslednjih nekoliko meseci ili čitavu godinu, pa i više?

Server: Apsolutno. Mislim da će Bajdenov princip biti da Sjedinjene Države uskladi sa Evropom i da sa njom zajednički deluje u vezi sa svim pitanjima koja se tiču Balkana, ali i ostalim poput Ukrajine i ruskim pretnjama na Baltiku. Mnogo je polja u kojima će Evropa i Sjedinjene Države obnoviti saradnju. Sasvim je jasno da na Balkanu, uprkos mnogim demantijama Stejt departmenta, Bela kuća i Evropska unija nisu delovale usklađeno. Nije imalo mnogo smisla da Amerikanci teže ekonomskoj normalizaciji, u trenutku kada zemlje Balkana nastoje da ostvare članstvo u Evropskoj uniji, što zahteva da u toj sferi ispunjavaju evropske - a ne američke standarde. Siguran sam da će Sjedinjene Države biti mnogo spremnije da se usklade sa Evropom i ona će odgovoriti tako što će biti spremnija da se uskladi sa Sjedinjenim Državama. U kojim pitanjima će se tačno usaglasiti nisam u potpunosti siguran.

Glas Amerike: Da li to može stvoriti okolnosti koje će voditi ka postizanju sporazuma između Kosova i Srbije u narednih nekoliko meseci – što su javno iznesena očekivanja zvaničnika Evropske unije Borelja i Lajčaka?

Server: Mislim da je saradnja SAD-a i EU kao tandema jedini način koji vodi u tom smeru. Da li će, međutim, to dovesti do sporazuma? Ne znam. Da li je to jedini put koji može dovesti do sporazuma – odgovorio bih da! Očigledno je da su Lajčak i Borelj (visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost i speciljalni izaslanik EU za dijalog Srbije i Kosova, prim.nov.) bili spremni da sarađuju sa Sjedinjenim Državama kakve god da jesu. Ali, Bela kuća nije imala sklonosti ka saradnji sa EU – jer nije postojala želja za time. I mislim da je u takvom stavu prednjačio Tramp. Bajden, sa druge strane, saradnju sa Evropskom unijom vidi kao značajnu prednost i usmeravaće na to.

Glas Amerike: A šta mislite o očekivanjima da bi sporazum Kosova i Srbije mogao biti postignut u narednih nekoliko meseci?

Server: Diplomate su plaćene da budu optimistične. Ja u tom smislu nisam optimista. Nisam siguran kome bi u Sjedinjenim Državama taj posao mogao biti poveren u narednih nekoliko meseci. Formiranje nove administracije potrajaće do proleća – posebno sa ovim odlaganjem tranzicije vlasti. I mislim da taj proces neće ići lako čak i sada kada je zvanično počeo. Tako da mislim da će za sve biti potrebno više vremena. Potrebno je da bude postignut dobar sporazum – u ovom trenutku to možda još nije moguće.

Glas Amerike: Crna Gora je članica NATO-a i najuspešnija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji. S obzirom na to da su obe zemlje, i Crna Gora i Sjedinjene Države, u procesu političke tranzicije, kako vidite njihove odnose kada se ti procesi završe? Da li smatrate da će biti nekih promena?

Server: To morate da pitate Crnogorce, jer to zavisi od njih. Podrška Sjedinjenih Država članstvu Crne Gore u NATO-u i Evropskoj uniji je veoma jasna. Međutim, u Crnoj Gori se formira vlada koja, kako se čini, nema istu posvećenost u tom smeru kao prethodne. Međutim, treba sačekati i videti šta će da urade, a ne samo što govore i na čemu su vodili kampanju. Ne znam kako će se to rešiti, ali biće rešeno.

Ako Crna Gora bude kasnila u procesu pristupanja NATO-u, onda će kasniti. Za te stvari je potrebno dugo vreme i politička volja. I to je veliko pitanje u Crnoj Gori danas - da li nova vlada ima političku volju da brzo napreduje u procesu pristupanja?

Glas Amerike: Da li imate utisak da je buduća crnogorska vlada deklarativno za EU i NATO, ali su neki njeni elementi više pro-ruski orijentisani?

Server: Tako izgleda. Ali treba videti šta će uraditi, kako će se ponašati unutar NATO-a I kako će voditi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.

Glas Amerike: Kakva bi mogla biti uloga nove američke administracije u reformisanju Bosne i Hercegovine u funkcionalniju državu. To je kao prepreku na njenom putu ka Evropskoj uniji označio i specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak. Rekao je citiram: „Da bi strani partneri trebalo da pomažu državi u celini, a ne samo entitetima koji je čine“, kraj citata?

Server: U vezi sa ovim iznosim svoje lično mišljenje – a to je da je potrebno promeniti Dejtonski ustav. Mislim da to mogu učiniti isključivo građani Bosne. Mislim da time ne bi trebalo da se bavi visoki predstavnik. Ipak, trebalo bi da ima nadležnosti da reaguje ukoliko bi bila narušena nezavisnost države, ukoliko bi pretilo njeno razbijanje sa bilo čije strane. Da to može brzo i efikasno da se prekine. Moje lično gledište je da entiteti i kantoni gube svoju svrhu. U toj zemlji uspostavljen je sistem koji bivše zaraćene strane održava na vlasti zauvek. Mislim da bi u toj zemlji stvari mnogo bolje funkcionisale bez entiteta i kantona – sa centralizovanom vlašću u Sarajevu koja bi bila zadužena za pregovaranje i primenu pravnih tekovina Evropske unije. Drugi nivo vlasti bile bi opštine koje su pokazale da raspolažu mnogo većim kapacitetom za upravljanje od entiteta i kantona.

U jednom društvu, posebno u sudskom sistemu, da biste branili i odbranili prava pojedinačnih građana - ne možete imati situaciju u kojoj se ne može verovati sudovima jer je vodilja njihovog rada etnička pripadnost. Tako nešto ne može da funkcioniše. Po mom mišljenju pravi smer je reforma oličena u građanskoj državi u kojoj su pojedinačna prava mnogo bolje zaštićena. Sedište centralne vlasti bilo bi u Sarajevu – dok bi je na lokalnom nivou sprovodile opštine. To bi, po mom mišljenju, doprinelo ukidanju takozvanih etničkih veta u parlamentu i biranje jednog predsednika – umesto tročlanog Predsedništva. To je, po mom mišljenju, pristojan smer razvoja jedne države. Međutim, odluku o tome treba da donesu građani Bosne i Hercegovine – svih njenih etničkih grupa.

Glas Amerike: Kako pristupiti rešenju otvorenih pitanja između Severne Makedonije i Bugarske – kako bi se deblokirale integracije Severne Makedonije prema EU? Kako ovo novo pitanje vidite u perspektivi pristupnog procesa Zapadnog Balkana?

Server: Balkan je u celini veoma nisko na listi američkih prioriteta u ovom trenutku. Ovde u Vašingtonu – jedino su pitanje Kosova i Srbije, kao i Bosne i Hercegovine nešto bolje kotirana. Bugarska i Severna Makedonija su potpuno van fokusa…

Glas Amerike: Ali reč je o važnom pitanju koje se može odraziti na proces integracija čitavog područja…

Server: Da, ali Amerikanci će se povodom toga osloniti na Evropljane. I to je ono što planiraju da učine. Naravno, postoje mnoge američke diplomate koje razumeju značaj svega toga. Radi se o velikom pitanju koje se tiče identiteta – a takve teme su na Balkanu prouzrokovale velike probleme. Ne želimo da Severna Makedonija bude sputavana u pristupnom procesu ka Evropskoj uniji. Ali, to ne želi ni Unija. Lajčak je bio veoma jasan kada je rekao da bilateralna pitanja ne bi trebalo da otežavaju proces pristupanja EU. Bugarska bi tim problemom trebalo da se bavi van konteksta pristupanja. Koliko razumem - za obe strane radi se o važnom pitanju identiteta. U bliskoj prošlosti rešavana su neka slična značajna pitanja – poput dogovora Grčke i Severne Makedonije.

Uveren sam da će uz pomoć EU i malo pritisaka taj problem biti rešen. Amerikanci će podržati rešenje za koje se Evropljani izjasne da je najbolje. Sumnjam da će oni u vezi sa time imati nezavisno gledište – to je tema u kojoj će podržati Brisel.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG