Linkovi

Vašingtonski sporazum - godinu posle


Godišnjica Vašingtonskog sporazuma
please wait

No media source currently available

0:00 0:06:24 0:00

Dve verzije dokumenta od šesnaest tačaka, za kosovsku i srpsku stranu, pre godinu dana u Ovalnoj sobi Bele kuće u prisustvu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, potpisali su aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši kosovski premijer Avdulah Hoti (Foto: Reuters)

Da bismo podržali uspeh dijaloga i drugih napora, ohrabrujemo obe strane da nastave sa moratorijumom na pitanja priznavanja koja komplikuju napredak u tehničkim oblastima”, precizirano je u odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike povodom prve godišnjice Vašingtonskog sporazuma potpisanog u američkoj prestonici.

Sporazum Kosova i Srbije o ekonomskoj normalizaciji

Srbija (Beograd) i Kosovo (Priština) su saglasni da načine korak napred u ekonomskoj normalizaciji prihvatajući sledeće:

  • Obe strane će primeniti sporazum o autoputu Beograd-Priština potpisan 14. februara 2020.
  • Obe strane će primeniti sporazum o pruzi Beograd-Priština potpisan 14. februara 2020. – Uz to, obe strane će se obavezati na zajedničku studiju o izvodljivosti o opcijama za povezivanje železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranskom moru.
  • Kosovo (Priština) i Srbija (Beograd) će sarađivati sa američkom Finansijskom korporacijom za međunarodni razvoj (U.S. International Developement Finance Corporation) i EKSIM (Uvozno-izvoznom) bankom SAD na memorandumima o saglasnosti radi ostvarivanja sledećeg:

– Autoput mira

– Železnička veza između Prištine i Merdara

– Železnička veza između Niša i Prištine

– Obezbeđivanje sredstava za finansiranje zajmova potrebnih za mala i srednja preduzeća

– Dodatni bilateralni projekti

– Stalno prisustvo američke Finansijske korporacije za međunarodni razvoj u Beogradu, Srbija.

  • Obe strane će otvoriti i upravljati zajedničkim prelazom Merdare.
  • Obe strane će pristupiti „mini-Šengen zoni“, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine i u potpunosti iskoristiti njene prednosti.
  • Obe strane će uzajamno priznavati diplome i profesionalne sertifikate.
  • Obe strane će sarađivati sa Sekretarijatom za energetiku SAD i drugim odgovarajućim telima američke vlade na izradi studije izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode/Ujmani, kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom.
  • Obe strane će diverzifikovati svoje snabdevanje energijom.
  • Obe strane će u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača. Tamo gde takva oprema već postoji, obe strane se obavezuju na njeno blagovremeno uklanjanje i na druge potrebne korake.
  • Obe strane će povećati kontrolu avionskih putnika, razmenu informacija između sebe i u okviru šire saradnje sa SAD na Balkanu, i posvetiti se unapređenju tehnologije radi borbe protiv nedozvoljenih aktivnosti, primenom skrining i informacionih sistema koje obezbeđuju SAD, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP.
  • Obe strane se obavezuju da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, i nastavak restitucije jevrejske imovine žrtava holokausta bez naslednika.
  • Obe strane se obavezuju da ubrzaju napore na lociranju i identifikaciji ostataka nestalih osoba. Obe strane se obavezuju da utvrde i primene dugoročna, trajna rešenja za izbeglice i interno raseljene. Obe strane se obavezuju da odrede osobu koja će predvoditi te napore u okviru ministarstava i biti zadužena za koordinaciju Beograda i Prištine, i dostavljaće ažurirane informacije na godišnjem nivou o broju rešenih i nerešenih slučajeva.
  • Obe strane će raditi na tome da u 69 zemalja u kojima je homoseksualnost kažnjiva dođe do njene dekriminalizacije.
  • Obe strane se obavezuju da će Hezbolah u njegovoj celini označiti kao terorističku organizaciju i da će u potpunosti sprovesti mere za ograničavanje poslovanja i finansijskih aktivnosti Hezbolaha unutar svoje nadležnosti.
  • Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja (nezavisnosti Kosova) i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu.

U sporazumu Srbije i SAD, tačka 16 glasi: Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.

U sporazumu Kosova i SAD, tačka 16 glasi: Kosovo (Priština) i Izrael pristaju na međusobno priznanje.

Dve verzije dokumenta od šesnaest tačaka, za kosovsku i srpsku stranu, pre godinu dana u Ovalnoj sobi Bele kuće u prisustvu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, potpisali su aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši kosovski premijer Avdulah Hoti – tada glavni politički pregovarači dve strane.

Neimenovani portparol Stejt departmenta je u odgovoru Glasu Amerike precizirao i da će Sjedinjene Države nastaviti saradnju sa Srbijom i Kosovom u ispunjavanju obaveza podržavajući, kako je ustvrdio, cilj sveobuhvatne normalizacije njihovih odnosa.

Nadamo se da će naši partneri u dobroj veri poštovati obaveze koje su prihvatili prošle godine u Vašingtonu. Brojni elementi sporazuma podrška su prioritetima i naše šire vizije regiona – energetska diverzifikacija, regionalna povezanost, primena moratorijuma na prijavu u članstvo u međunarodnim organizacijama i kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, kao i pronalaženje i identifikovanje nestalih osoba“, navedeno je u odgovoru prispelom Glasu Amerike iz Stejt departmenta.

Ukazano je i da potreba za potpunom normalizacijom nije vremenski ograničena zbog čega se Kosovo i Srbija ohrabruju na izgradnju političkog poverenja.

Kroz ozbiljno i suštinsko učešće u procesu dijaloga uz posredovanje EU. Takođe, ohrabrujemo Kosovo i Srbiju da oznaže saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, kao što je oporavak od pandemije i poboljšanje ekonomskih i trgovinskih odnosa“, ukazano je u odgovoru u kom je istaknuta američka podrška.

SAD su spremne da podrže rad na postizanju sveobuhvatnog, obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, usredsređenog na uzajamno priznavanje, koji postavlja temelje za trajnu saradnju i napredak. Podržavamo dijalog uz posredovanje EU i ohrabrujemo strane da se ponovo uključe u proces - imajući u vidu hitnost rešavanja i tehničkih i političkih pitanja“, navedeno je u odgovoru neimenovanog zvaničnika američkog Državnog sekretarijata.

Vašingtonski sporazum potpisan je nakon dvodnevnih razgovora najviših predstavnika delegacija Kosova i Srbije u američkoj prestonici 3. i 4. septembra 2020. Bivši predsednik Tramp označio ga je prekretnicom kojom je okončana, kako se izrazio, nasilna i tragična prošlost kao i godine neuspešnih pregovora dve strane koje su u višedecenijskom sporu.

Obeležio ga je oružani sukob između pobunjenika Oslobodilačke vojske Kosova i vojno-policijskih snaga nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije u periodu 1998-1999. okončan intervencijom Severnoatlantske alijanse (NATO). Kosovo, bivša pokrajina Srbije, nezavisnost je proglasila 2008. koju je do sada priznalo oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija, ali ne i pet članica Evropske unije (Kipar, Grčka, Slovačka, Rumunija i Španija), kao i Rusija i Kina.

Srbija ne priznaje nezavisnost svoje nekadašnje južne pokrajine, protivi se njenom članstvu u međunarodnim organizacijama, kao i pristupanju Ujedinjenim nacijama.

Dogovor kome je formalni posrednik bio Donald Tramp suštinski je omogućio Ričard Grenel - njegov bivši izaslanik za dijalog Srbije i Kosova. Pristup bivše američke administracije, prema tvrdnjama njenih tadašnjih zvaničnika, rešavanju spora Kosova i Srbije bio je isključivo usredsređen na ekonomsku saradnju dve strane, koja bi naposletku kako su očekivali, trebalo da doprinese približavanju u političkom smislu i konačno - postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa.

Grenela, danas ražalovanog američkog diplomatu, kontaktirali smo u nameri da proceni jednogodišnji učinak sporazuma čijem je postizanju posredovao. Međutim, posvećeni korisnik društvenih mreža na kojima se svakodnevno oglašava, nije odgovorio na pitanja koja smo mu poslali.

Edvard Džozef, predavač na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins ocenjuje za Glas Amerike da Vašingtonski sporazum nije ispunio gotovo nijedno od, kako ih ocenjuje preuveličanih očekivanja i obećanja. Uz to primećuje da su se uz, kako kaže, oskudne rezultate pogoršali i politički odnosi između Srbije i Kosova.

Postignutim sporazumom problem je izbegnut – on nije rešen. Teorija da se Srbija i Kosovo trgovanjem nekako mogu izvući iz spora jednostavno nije potvrđena. Dokazano je da je problem političke prirode. Radi se o teškom političkom problemu čiji je uzrok neravnoteža moći. Beograd je u tom smislu u boljoj poziciji u odnosu na Prištinu i u tome je jedan od problema. Rešavanje tih pitanja na Balkanu nije lako - ali je to moguće ukoliko su strane zaista spremne da se pridruže poretku Zapada i ukoliko ne postoji znatna neravnoteža moći”, ukazuje profesor Džozef.

Prema njegovom mišljenju Vašingtonski sporazum sporan je u pojedinim delovima.

Jedna od ključnih odredbi, koja se odnosi na moratorijum na priznavanje nezavisnosti Kosova – veoma je problematična. U osnovi Kosovo drži u zamrznutom stanju. Time su SAD, takoreći, postale garant međunarodne izolacije Kosova”, ukazuje ovaj poznavalac balkanskih prilika.

Znatan deo kosovske političke scene i javnosti neblagonaklon je prema Vašingtonskom sporazumu, kome je prethodila kontroverza o navodnim tajnim razgovorima zvaničnika SAD, Kosova i Srbije o scenariju podele Kosova ili pak razmeni teritorija dve strane. Takve tvrdnje su američki zvaničnici, a pogotovo Ričard Grenel, žustro odbacivali.

Uprkos tome što deluje da se Kosovo pridržava znatnog dela odredbi, tamošnja Skupština odbacila je rezoluciju o njegovoj primeni, što međutim ne predstavlja obavezujuću odluku tog tela.

Srbija se, sa druge strane, oglušila o primenu najmanje jedne od tačaka, poput one o premeštanju ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula tekuće godine, poteza čije je planiranje naišlo na kritike Evropske unije.

U nedavnom osvrtu povodom jednogodišnjice Vašingtonskog sporazuma njegov potpisnik sa srpske strane Aleksandar Vučić izneo je tvrdnje da će Priština početi sa ponovnim akcijama traženja priznavanja nezavisnosti Kosova.

"Mene brine činjenica, a mi smo dobili i informaciju, ne od gospodina Lajčaka, već od naših obaveštajnih izvora da Priština od 4. septembra kreće sa novim akcijama priznavanja u mnogim međunarodnim organizacijama", rekao je Vučić tokom boravka na Bledskom strateškom forumu u Sloveniji.

Predsednik Srbije nije bio dostupan za komentar Glasu Amerike.

Neumerena retorika političara, učesnika u procesu, upravo je jedan od razloga što razgovori čiji su akteri Srbija i Kosovo do sada nije postigao zadovoljavajući nivo efikasnosti, objašnjava za Glas Amerike Pol Mekarti - direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) - nevladine organizacije usredsređene na promovisanje slobode i demokratije.

Mislim da je bilo nekih izjava da nezavisnost Kosova nikada neće biti priznata, koje nisu od pomoći. Potpuno je jasno da imamo posla sa političarima koji šalju poruke sopstvenom biračkom telu. Međutim, smirivanje narativa na obe strane, čemu bi pomogli Vašington i Brisel, i potom okretanje onim oblastima u kojima je moguće postići napredak bilo bi od značaja. Ta područja mogu biti i van zvanične sfere – poput privatnog sektora ili saradnje mladih”, objašnjava Mekarti – koji ne spori da za sada nisu ispunjena očekivanja od Vašingtonskog sporazuma.

Dug je put njegove primene. U ovim oblastima veoma je važan kontinuitet - međutim potrebno je da budemo realni. Treba da prođe vreme tako da je moj generalni odgovor da očekivanja nisu ispunjena. Poboljšanje bi mogla doneti veća podrška Vašingtona američkoj Razvojnoj finansijskoj korporaciji (DFC), koja je takoreći deo Vašingtonskog sporazuma i sredstvo za američka ulaganja u region”, smatra Mekarti.

Naš sagovornik ukazuje na nezavisnu agenciju američke vlade, čija je kancelarija u Beogradu, u zgradi ambasade SAD-a, otvorena u septembru 2020. nedugo po potpisivanju Vašingtonskog sporazuma. Svrha joj je da podstakne ekonomsku saradnju Kosova i Srbije kroz realizaciju zajedničkih projekata. Jedan od njih je i Autoput mira – koji bi u budućnosti trebalo da poveže prestonice dveju zemalja Prištinu i Beograd.

Iskazane su najbolje namere i znam da je srpska strana imala kontakte sa kompanijom koja bi trebalo da bude izvođač radova – ali za velike projekte je potrebno vreme. Delom je pandemija Kovida uništila planove ljudi koji žele da rade. Međutim, oni su još aktuelni i od njih se ne odustaje. Svestan sam i spekulacija da će zatvoriti kancelariju – ali to se nije desilo. I na to je ukazao i sam njen direktor Dejvid Marčik”, objašnjava za Glas Amerike Džon Sejlor – ekonomista i saradnik američke nevladine Nacionalne asocijacije okružnih izvoznih saveta.

Politička tranzicija nakon predsedničkih izbora u SAD zadesila je i tu državnu agenciju čije je rukovodstvo smenjeno – a Glasu Amerike su, nakon toga u februaru, predočena uveravanja da neće napustiti teritoriju Srbije i da DFC ostaje posvećen podršci investicijama u Srbiji, na Kosovu i širem regionu.

Sada su međutim ostali nemi na naša pitanja o učincima i dometima ekonomske saradnje Srbije i Kosova koju je trebalo da pomogne na temelju Vašingtonskog sporazuma.

Najbolja stvar posle otvaranja kancelarije u Beogradu koja se desila je to što ona nije zatvorena. Tako da se nadam, iako nismo videli mnogo konkretnog, da će se naglasak ponovo staviti na razvoj koji će pomoći saradnju dve strane”, podvlači za Glas Amerike Pol Mekarti iz Međunarodnog republikanskog instituta.

Razvoj, normalizacija i pomirenje kategorije su od čijeg dostizanja zavisi da li će se Vašingtonski sporazum, koji je usredređen na ekonomsku saradnju, tumačiti kao uspešna inicijativa ili pak nastojanje koje je doživelo propast.

Nema sumnje da je regionu Balkana, ne samo Srbiji i Kosovu, potreban ekonomski razvoj. Desetine hiljada građana napuštaju to područje. Ali i ekonomski stručnjaci saglasni su da je uzrok te vrste problema političke prirode. Tako da u toj sferi treba tražiti rešenje za spor Kosova i Srbije i druga otvorena pitanja na Balkanu”, zaključak je profesora Edvarda Džozefa.

Sa druge strane – Pol Mekarti uverava da propast neće biti odrednica kojom će se procenjivati učinak dogovora koji su Srbija i Kosovo postigli septembra 2020. godine.

Da li će biti ostvareno sve što je navedeno u sporazumu…. Ne znam. Možda neće, ali to ne bi trebalo da bude merilo… Ne ide se ovde na sve ili ništa. Važno bi bilo ispuniti nešto od odredbi sporazuma: jedan od njih je uzajamno priznanje Izraela i Kosova, ali i drugi koraci u vezi sa sporazumom. Ako bi se mogli ispuniti barem neki od elemenata sporazuma to bi bilo veoma korisno za odnose Srbije i Kosova”, zaključuje Mekarti.

Kosovo i Srbija pregovore o normalizaciji odnosa na tehničkom nivou su otpočeli 2011. tri godine pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Međunarodni sud pravde presudio da je to učinjeno u skladu sa međunarodnim pravom.

Desetogodišnje razgovore Kosova i Srbije obeležio je promenjiv učinak, česti prekidi i neprimenjivanje postignutih dogovora, ali i postizanje sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa septembra 2020. u Vašingtonu – posredstvom SAD-a.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG