Linkovi

Vučić: SAD potrebne Srbiji kao saveznik


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom učešća u virtuelnom serijalu "Naslovna strana" (Front Page) Atlantskog saveta iz Vašingtona (Foto: Atlantic Council/YouTube grab))

Srbija nije učestvovala u trećoj fazi ispitivanja ruske i kineske vakcine, već su one poručene pre nego što su završena ispitivanja u tim zemljama, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom virutelnog razgovora, koji je organizovao Atlantski savet iz Vašingtona. U razgovoru sa članovima i saradnicima te organizacije, Vučić je istakao da su Srbiji potrebni dobri odnosi sa Amerikom i da se nada otvaranju novih poglavlja u pregovorima sa EU u junu. Kada je reč o Kosovu, Vučić je ponovio od ranije poznat stav: Srbija je spremna na dogovor, ali to znači da i ona nešto dobije.

Govoreći o aktuelnoj diplomatiji vakcina, Vučić je istakao da građani Srbije nisu učestvovali u trećoj fazi ispitivanja ruske i kineske vakcine, kao i da se Beograd u nabavci vakcina nije vodio geopolitikom, već zdravljem ljudi.

Dodao je i da ga „nije briga za kritike, jer je radio svoj posao“.

Ponosan sam što sam deo tima koji je nešto uradio. Ne mislim da smo uradili nešto istorijski, samo smo radili svoj posao i obezbedili više vakcina nego ostali. Nismo učestvovali u fazi tri ispitivanja ruske i kineske vakcine, samo smo kupili i dobili vakcine pre nego što su završili ispitivanja u svojim zemljama“, kazao je Vučić i ocenio da „Srbija dobro stoji s vakcinama zbog ekonomije i digitalizacije“.

Srbija je donirala vakcine Republici Srpskoj i Federaciji BiH, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori. Vučić je, govoreći o odnosima o regionu, rekao da je najvažanije „održati mir i stabilnost i podržati druge“.

Jedna od tema razgovora bila je i američka inicijativa za formiranje mini-Šengena, kojem su pristupile Srbija, Severna Makedonija i Albanija, dok su izvan Kosovo, BiH i Crna Gora. Predsednik Srbije je rekao da je zahvalan američkoj administraciji što je „10 puta jače od Evropljana“ podržavala tu ideju, i ocenio da bi bila korisna za sve zemlje u regionu, jer bi privukla više direktnih stranih investicija, ali da Priština, Sarajevo i Podgorica to odbijaju i da „ne govore jasno zašto“.

Komentarišući non-pejper o prekrajanju granica na Balkanu, koji je slovenački premijer Janez Janša predsavio u Briselu, Vučić je rekao da „nije zainteresovan za stvarnje Velike Srbije, već bolju infrastrukturu, jaču ekonomiju, veće plate“, ali da mu neki i dalje ne veruju.

„Bajdena lično bolje poznajem od Trampa“

Srbiji su SAD potrebne kao saveznik i dve zemlje treba da nađu zajednički jezik, iako će biti mnogo političkih poteškoća, naglasio je Aleksandar Vučić.

Ispričao je da se sa aktuelnim predsednikom Džozefom Bajdenom sreo četiri- pet puta, dok je sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom razgovarao dvaput.

Sa Trampovom administracijom Srbija je potpisala i Vašingtonski sporazum 4. septembra 2020.

Imali smo dobre odnose sa Trampovom administracijom, Trampa sam dvaput u životu sreo. Bajdena lično znam mnogo bolje nego Trampa, ali ne očekujem da će Srbiji biti lakše, jer politika nije uvek bazirana na ličnim vezama. Ali, trudićemo se da razvijamo dobre odnose sa Amerikom, da se setimo savezništava iz Prvog i Drugog svetskog rata, da dobijemo više od Amerike i da damo više. Naravno, postoje razlike, posebno o Kosovu, ali spremni smo da o tome diskutujemo“.

Braš: Braća Bitići i paljenje ambasade, pa onda novo poglavlje

Da bi započeo “novo poglavlje “ sa administracijom predsednika Džoa Bajdena, Aleksandar Vučić bi morao da zatvori dva bolna poglavlja u bilateralnim odnosima - ubistvo trojice američkih državljana braće Bitići 1999. i paljenje američke ambasade 2008, kaže za Glas Amerike Dženifer Braš, bivša dugogodišnja zvaničnica Stejt deparmenta i otpravnica poslova u ambasadi SAD u Beogradu od 2008. do 2010, koja je pratila razgovor sa presednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u organizaciji Atlanskog saveta.

“Ja sam jedna od američkih diplomata koji nikada nisu bili razočarani u predsednika Vučića, jer nikad nisam ni očekivala da će se on promeniti od vremena kada je bio lider Srpske radikalne stranke i zaista se nije fundamentalno promenio. Ali pošto on predstavlja većinu biračkog tela u Srbiji moramo da nastavimo da razgovaramo sa njim", rekla je Braš i dodala:

"Nisam iznenađena da predsednik Vučić vidi priliku za 'novo poglavlje' sa predsednikom Bajdenom, imajući u vidu njegovo poznavanje Balkana. Nisam iznenađena ni da je kritikovao bivšeg predsednika Donalda Trampa, mada se njegova administracija četiri godine udvarala Trampu. Za razliku od Trampa, Bajden tačno zna gde je Beograd na mapi i koja je njegova vrednost u regionu, što je srećna okolnost za Balkan. Međutim, Vučić je u pravu kada kaže da mada je Bajden verovatno najbolje informisani predsednik kada je u pitanju Balkan, taj region nije visoko na listi njegovih prioriteta".

Braš naglašava da je za započinjanje novog, neophodno da predsednik Vučić zatvori dva bolna poglavlja u bilateralnim odnosima, ubistvo američkih državljana braće Bitići i paljenje američke ambasade.

"U oba slučaja nije tajna ko je odgovoran", kaže Braš i dodaje da je . iznenađena da tokom panela Atlanskog saveta niko nije pokrenuo ta pitanja, a da ona - iako je poslala to pitanje tokom događaja - nije dobila odgovor.

Predsednik Srbije ponovo je pokušao da promoviše titoističku filozofiju “tri stolice” - dobre odnose sa SAD i EU, kao i sa Rusijom i Kinom, podseća Braš.

"Mada je Vučić priznao da Srbija treba da radi na svojoj demokratskoj agendi, uključujući vladavinu prava i borbu protiv korupcije, izostavio je ljudska prava i izbore, nepostojanje slobode medija i napade na novinare. On je preleteo preko nekih od pitanja o Kini i nije pomenuo Rusiju. Volela bih da znam da li Vučić namerava da nastavi odnose sa Moskvom i Pekingom, bez obzira na nepoštovanje ljudskih prava. U slučaju Moskve radi se i o tretmanu političkog protivnika Alekseja Navalnog i raspoređivanju snaga na granici sa Ukrajinom. Mada je Vučić govorio o katastofalnom zanemarivanju ekoloških pitanja od strane Kine, bilo bi dobro znati da li je zabrinut povodom kineskog tretmana ujgurske manjine? Odgovor je verovatno ne, što dovodi do neuravnotežene i nekonzistentne spoljne politike u kojoj se ljudska prava i vladavina prava smatraju vrednošću u odnosima sa Zapadom, ali ne i sa Istokom".

Bivša otporavnica poslova američke ambasade u Beogradu osvrnula se i na optužbe, koje je Vučić izneo na račun Prištine, a koje se odnose na nesaradnju u oblasti ekonomskih pitanja, podvlačeći da je on sam zaobišao dijalog u velikoj meri.

"Vučićeva vlada je potpisala, ali nije implementirala jedan broj sporazuma o kojima se razgovaralo tokom dijaloga, uključujući nestale osobe, automobilske tablice, diplome, poštansku službu, kao i venčanice i krštenice. Ja lično verujem da SAD i EU preterano naglašavaju dijalog, što Vučiću daje mogućnost da sva ta pitanja drži kao taoce do 'velikog sporazuma'. Naglasak bi trebalo da bude na poboljšanju života ljudi širom regiona, a ne na političkim pobedama evropskih političara", poručila je Dženifer Braš i zaključila:

"Drago mi je da se VučIć složio da razgovara sa Atlanskim savetom, mada ne očekujem da će se mnogo toga promeniti u našim bilateralnim odnosima dok se on ne suoči sa 'crnim rupama' koje sam ranije spomenula".

Vučić je napomenuo i da je aktuelni ambasador u Americi jedan od njegovih najbližih saradnika Marko Đurić, a da „pre 10 godina nije ni znao ko je ambasador“. Konstatuje da se saradnja Beogada i Vašingtona, generalno, poboljšava, te da je Amerika sve veći kupac srpskog oružja i municije, da su američki investitori zainteresovani da ulažu u Srbiju.

„Potrebna promena atmosfere u odnosima sa Prištinom“

Na primedbu da EU jeste deklarisani prioritet Vlade Srbije, ali da realno nema napretka i otvaranja novih poglavlja zbog stanja demokratije i vladavine prava, predsednik Srbije kaže da se, uprkos svemu, nada otvaranju novih poglavlja u pregovorima sa EU u junu.

Radimo mnogo na vladavini prava, a kada je reč o korupciji, to je političko pitanje, ali mislim da napredujemo u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ali, uvek ima i malo politike, jer postoje organizacije koje ne zaboravljaju da Srbija ne kritikuje Rusiju i Kinu, pa nas kritikuju… Spremni smo da čujemo kritike i šta treba da promenimo i uradimo. Već smo se saglasili sa EU o tome, imamo spisak stvari koje treba da uradimo i radimo ih, ne zato što molimo nekoga da otvori nova poglavlja, već zato što mislimo da je dobro za demokratiju u Srbiji. Spremni smo da unapredimo ljudska prava i demokratiju“.

Govoreći o Briselskom sporazumu, potpisanom pre osam godina, predsednik Srbije je ponovio da „ono što je potpisano treba da ispune obe strane“.

Ono što sam mislio i tada, mislim i sada - video sam da druga strana želi da potpiše sporazum, jer su bili sigurni da neće morati da ispune sve što je dogovoreno. Ako analizirate objektivno, iz Beograda nećete čuti ucene, a to čujete iz Prištine. Moramo da ojačamo poverenje između nas, da se ne gledamo kao neprijatelji, ne smemo da stvaramo takvu atmosferu, tako nema rezultata. SAD, Nemačka i druge moćne zemlje kažu da je potrebno da Srbija prizna Kosovo, a pitanje je šta Srbija dobija? Možete pritiskati Srbiju i govoriti da Srbija treba nešto da uradi, ali čak i ako poltičari prihvate, narod neće prihvatiti takvo kompromisno rešenje. Bojim se da ni u Beogradu ni u Prištini trenutno nije dobra atmosfera za to“, naveo je Vučić.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG