Linkovi

Lajčak o dijalogu: Mali napredak, evropska budućnost Srbije i Kosova zavisi od normalizacije odnosa


Miroslav Lajčak, Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić (Foto: Reuters/Vlada Kosova
Miroslav Lajčak, Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić (Foto: Reuters/Vlada Kosova

Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, izjavio je da je tokom poslednje runde dijaloga dve strane postignut veoma mali napredak - kao i da će novi susret pregovarača Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija biti u septembru.

"Sastanak je bio težak. Iskazani su veoma različiti pristupi dve strane normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Razgovarano je o nekoliko konkretnih predloga, ali jedini ishod o kom vas mogu izvestiti je da će se dijalog nastaviti. Strane su se saglasile da će se glavni pregovarači susretati na mesečnom nivou, uz podršku Evropske unije, kako bi se bavili aktuelnim pitanjima i pripremili sastanke na visokom nivou – kada za to bude potrebe", rekao je Lajčak.

U izjavi nešto dužoj od minuta Lajčak je istakao da evropska budućnost Srbije i Kosova zavisi od normalizacije odnosa.

"Stoga očekujemo da obe strane sarađuju na prevazilaženju nasleđa prošlosti i rešavanju svih otvorenih pitanja", ukazao je Lajčak.

Vučić: Sastanak lošiji od prethodnog

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon susreta sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem da je mislio da je nemoguće imati lošiji sastanak od prethodnog, ali kako je ukazao, uverio se da je to moguće, prenosi agencija Fonet.

Vučić je rekao da je Srbija u potpunosti prihvatila sve predloge Evropske unije, vezane za jačanje napora u identifikaciji nestalih osoba i uzdržavanje od akcija čiji bi rezultat bila destabilizacija na terenu, ali da Priština to nije želela.

"Albanci, nisu hteli da prihvate te tačke, a posebno drugu tačku i sve vreme su ih uslovljavali nekim novim političkim kriterijumima", rekao je Vučić.

Te tačke su, kako je preneo, podrazumevale: intenziviranje napora u identifikaciji ostataka nestalih osoba, uzdržavanje od akcija koje bi mogle da destabilizuju situaciju na terenu i susretanje glavnih pregovarača jednom mesečno.

Prema njegovim rečima Priština je nastojala Srbiju da okrivi za, kako je ukazao, tri genocida nad kosovskim Albancima.

"Od kojih je prvi vezan za 1878. godinu, posle Berlinskog kongresa, a drugi za period posle Drugog svetskog rata", izjavio je Vučić, uz ocenu da je razgovor bio, kako je ocenio, vrlo neprijatan.

Kurti: Vučićeve neistine

Kosovski premijer Kurti ocenio je da se atmosfera nije razlikovala u odnosu na onu koja je obeležila prethodni susret dvojice zvaničnika. Kurti je negirao Vučićeve navode da je odbio da prihvati deklaraciju u kojoj će se strane obavezati na uzdržavanje od akcija koje be ugrozile bezbednost na terenu.

"Ovo je laž. Jer mi smo tražili da se uvrste i reči 'mir i stabilnost' a ne samo bezbednost. Razlog zašto mi nemamo zajednčki stav jeste zato što je srpska strana odbila izraz ‘suočavanje sa prošlošću’, iako je to prihvatila evropska strana. Tu je problem," izjavio je Kurti ocenivši da predsednik Srbije, kako se izrazio, lično doživljava problem suočavanja sa prošlošću - javio je Radio Slobodna Evropa.

On je potvrdio da je pred Vučićem govorio o genocodima nad Albancima, ali je precizirao da nikad nije govorio o Srbima kao o genocidnom narodu.

Ovo (1998-1999) nije prvi zločin i prvi genocid. Imamo dugu istoriju gde je Srbija kao država činila genocid. Ne Srbi. Ja nikada ne kažem da su Srbi genocidan narod. Ja kažem da je Srbija kao država izvršila genocid. Institucionalno vođstvo države Srbije jeste odgovorno za genocid," izjavio je Kurti.

Susretu su posredovali visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj i specijalni izaslanik EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak.

Borelj uoči susreta: Zatvoriti bolno poglavlje

Uoči susreta Borelj je poručio da Kosovo i Srbija treba da zatvore bolno poglavlje i postignu sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum.

Borel uoči dijaloga: Ostaviti bolnu prošlost iza sebe
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:20 0:00

"Normalizacija odnosa i okretanje ka evropskoj budućnosti njihovih građana jer je budućnost važnija od prošlosti. Prošlost je važna, ali potrebno je gledati napred jer to donosi perspektivu za Srbiju i Kosovo. Cilj je da postignu normalizaciju odnosa, o čemu ne odlučuje EU, već dve strane. U ovom trenutku mogu da istaknem da je dijalog koristio građanima Kosova i Srbije u njihovim svakodnevnim životima. Važno je za ambicije Kosova i Srbije da napreduju u u svojim evropskim agendama. Što je važno i za
stabilnost i ekonomski napredak Zapadnog Balkana
", rekao je Borelj pre susreta dve delegacije.

Pripremni susreti sa Lajčakom

Prethodno je Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak sastao se u ponedeljak popodne odvojeno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, uoči nove runde dijaloga Beograda i Prištine.

"Ovog jutra imao sam odvojene sastanke sa kosovskim premijerom Kurtijem i predsednikom Srbije Vučićem uoči popodnevnih razgovora na visokom nivou", napisao je Lajčak na društvenoj mreži Tviter.

Skromna očekivanja

Vučić i Kurti, politički predstavnici dve strane, razgovaraće u kontekstu dijaloga o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova – izjavio je uoči susreta portparol visokog predstavnika Evropske unije Peter Stano.

"Na tom sastanku će se raspravljati o onome što je do sada postignuto u dijalogu, koji su naredni koraci i kako nastaviti dijalog jer je to, kao što je poznato, veoma važno za evropsku perspektivu i Kosova i Srbije", najavio je Stano prošlog utorka.

Portparol visokog predstavnika EU ukazao je tada da susreti predstavnika dve strane predstavljaju proces čiji je cilj postizanje zajedničkog, obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa o kom su sve strane saglasne.

"Svaki sastanak vodi ka tom cilju - da obe strane približi kompromisu i postizanju sporazuma o normalizaciji odnosa”, izjavio je Stano nepunu nedelju uoči susreta Kurtija i Vučića.

Predsednik Srbije je u ponedeljak, pred susret, u objavi na svom Instagram profilu napisao da ni putovanje, ni boravak u Briselu "kada vodite razgovore sa albanskim predstavnicima" - nikada nije posebno prijatno.

Međutim, dodao je on, "za Srbiju je to važno jer time pomažemo našem narodu na Kosovu i Metohiji, čuvamo mir i stabilnost koji su od presudnog značaja za ekonomski napredak cele Srbije".

Kosovski premijer je o dijalogu sa Srbijom govorio u intervjuu za portal Juropijan vestern Balkans (European Western Balkans). Upitan, između ostalog, kuda ide dijalog Kurti je odgovorio da je teško razgovarati dok se Srbija ne distancira od Miloševićevog režima.

Veoma je potrebno imati stvarno distanciranje, introspekciju i samokritiku da bi se pravilno usmerilo ka budućnosti i pomirenjem došlo do rešenja. Ne vidim alternativu međusobnom priznavanju i ne želim da izbegavam kontroverzna pitanja. Nekoliko puta je bilo pokušaja rasprave o tehničkim detaljima prethodnih rundi razgovora, ali mi smo politički lideri. Tehnički detalji su za stručnjake, državne zvaničnike koji su deo naših timova. Ali kao lideri ne bismo trebali izbegavati kontroverzne teme”, rekao je premijer Kosova.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio je u ponedeljak da očekuje da će u nastavku pregovora biti nekog dogovora o traganju za nestalim licima sa obe strane.

Janjić je za televiziju Prva, kako prenosi Beta, izjavio da se to "vidi malo iz pripreme" sastanaka, kao i da očekuje da će nakon današnjeg sastanka "biti otvaranja novih grobnica" u centralnoj Srbiji i na Kosovu.

Takođe je rekao da očekuje da bude postignut "mali korak" o početku rada Zajednice srpskih opština, jer je do sada "Kosovo sopstvene greške prebacivalo na Srbiju".

Prethodni susret dvojice zvaničnika održan je 15. juna i opšti zaključak bio je da u razgovorima nije bilo nikakvog napretka.

Aleksandar Vučić je nakon tih razgovora rekao da je prištinska delegacija došla na razgovore u Brisel bez namere da se o bilo čemu dogovori osim da pita kada će Srbija priznati nezavisnost Kosova.

Kurtijev predlog u Briselu

  • Da šest zemalja Zapadnog Balkana sporazum CEFTA unaprede u SEFTA koji Lihtenštajn, Norveška i Island imaju sa Evropskom unijom
  • Da Kosovo i Srbija potpišu mirovni sporazum kojim se obavezuju da se neće međusobno napadati
  • Da će po obostranom priznavanju Kosovo i Srbija uspostaviti reciprocitet - uključujući i pitanje manjina po kom Srbi na Kosovu mogu imati Nacionalni savet poput Albanacai Bošnjaka u Srbiji
  • Smeniti Veljka Odalovića sa funkcije predsedednika Komisije za nestala lica Vlade Srbije

Sa druge strane Kurti je predstavio četiri predloga Prištine - primetivši da je suština loših odnosa dve strane nedostatak međusobnog priznanja.

Komentarišući tu rundu razgovora glavnih pregovarača Kosova i Srbije - Danijel Server, profesor na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins, izjavio je za Glas Amerike da je briselski susret dvojice zvaničnika bio pozitivan signal - i da od njihovog prvog razgovora nije trebalo očekivati preveliki učinak.

Inače, u intervalu između dve runde razgovora u Briselu su se 7. jula sastale delegacije Beograda i Prištine na tehničkom nivou, a pregovarači su imali i odvojene susrete sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom.

"Saglasili smo se da je mnogo posla pred nama i da ćemo nastaviti", bio je komentar Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, tadašnjih razgovora sa Petrom Petkovićem i Bekimom Bisljimijem - predstavnicima dve strane u tim razgovorima.

Desetogodišnje razgovore Kosova i Srbije obeležio je promenjiv učinak, česti prekidi i neprimenjivanje postignutih dogovora, ali i postizanje sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa septembra 2020. u Vašingtonu – na ceremoniji kojoj je prisustvovao bivši predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp. Kosovo je tada predstavljao bivši premijer Avdulah Hoti.

Kosovo i Srbija pregovore o normalizaciji odnosa na tehničkom nivou su otpočeli 2011. tri godine pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Međunarodni sud pravde presudio da je to učinjeno u skladu sa međunarodnim pravom.

Ti pregovori su u međuvremenu prerasli u političke i 2013. strane su postigle prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

XS
SM
MD
LG