Linkovi

Suspendovan inkriminišući portal Prismotra.net


Obaveštenje o suspenziji portala Prismotra.net (Foto: www.prismotra.net)

Internet portalu Prismotra.net, koji je tvrdeći da se bori za istinu objavljivao neproverene informacije u rangu kleveta o delu novinara, medija, aktivista nevladinog sektora ili pojedinaca u Srbiji, nije moguće pristupiti - pošto je nalog na kojem se nalazi suspendovan.

Glas Amerike je tim povodom putem elekronske pošte poslao upit na adresu webmaster@prismotra.net - osobe koja bi trebalo da bude odgovorna za izradu, koordinaciju i održavanje te internet stranice, ali do zaključenja teksta nismo dobili odgovor.

Kako smo ranije izvestili - portal Prismotra.net je javne ličnosti i ujedno kritičare političkog i društvenog života u Srbiji označavao neprijateljima države, ili pak špijunima koji rade u interesu druge zemlje ili zemalja.

Primenjivao je manir koji su prema neistomišljenicima upotrebljavali državni mediji u vreme vladavine bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića - preminulog 2006. tokom suđenja za ratne zločine u pritvoru Haškog tribunala.

Istovremeno, Fejsbuk i Tviter nalozi Prismotre.net su aktivni. Na Tviter nalogu 28. decembra objavljena je potvrda o suspenziji internet stranice Prismotra.net.

Međutim, neka računaju na to da nas nisu ubili - štaviše, učinili su nas jačim nego ikad”, navedeno je, između ostalog u objavi, posle koje je podeljena i objava sa naloga društvene mreže Tviter predsednka Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića koja sadrži izveštaj agencije Tanjug sa njegove novogodišnje konferencije za medije.

Tviter profil Prismotre.net
Tviter profil Prismotre.net

Pretnje novinarki N1 Jeleni Zorić

Jeleni Zorić, novinarki televizije N1 koja izveštava o slučaju Jovanjica, upućene su pretnje, objavila je ta medijska kuća.

Novinarki Zorić jedan od advokata optuženog Predraga Koluvije, kako navodi N1, prilazio je dva puta, 28. i 29. decembra, pred Specijalnim sudom gde se sudi njihovom klijentu - dok je bila na reporterskom zadatku zajedno sa snimateljem.

Molim vas budite precizni u izveštavanju pošto je moj klijent Predrag Koluvija pošten čovek i veliki vernik, evo on meni kaže kad sam išao da ga posetim ‘Zorićka me uništava i rastura njenim izveštavanjem, ali se ja Bogu molim za njeno zdravlje, kao što se molim i za zdravlje tužioca Saše Drecuna i ovog što ga je uhapsio, Slobodana Milenkovića”, bile su reči koje je Koluvijin advokat Svetislav Bojić uputio novinarki Jeleni Zorić, saopštio je N1.

Kako je ukazano Bojić je Jeleni Zorić, između ostalog, rekao i da nije dobro prošao, kako je prezirano, ko god se o Peđu ogrešio.

N1 navodi da je 29. decembra na istom mestu nakon ročišta Predragu Koluviji, advokat Bojić je ponovo prišao Jeleni Zorić poručivši - „Zamalo da Peđi danas bude ukinut pritvor, a Peđa te je puno, puno pozdravio”, ukazuje N1.

Jelena Zorić je pretnje prijavila Radnoj grupi za bezbednost novinara koja je, kako je saopšteno, odmah pokrenula postupak.

U saopštenju N1 navedeno je da je posle konsultacija sa Veranom Matićem i komitetom za bezbednost novinara, nadležnima iz policije, Jelena Zorić slučaj prijavila i Upravi kriminalističke policije koja je prijavu prosledila nadležnom Tužilaštvu.

Bojić tvrdi da nije pretio

Advokat Svetislav Bojić odbacio je kao netačne i zlonamerne navode tvrdnje televizije N1 da je pretio novinarki Jeleni Zorić.

Bojić je agenciji Tanjug rekao da je sa njom 28. i 29. decembra kratko razgovarao ispred zgrade Specijalnog suda o slučaju Predraga Koluvije - navevši da joj je pojašnjavao, kako se izrazio, da je Koluvija dobar čovek koji se moli Bogu za sve, pa čak i za one koji su ga uhapsili, kao i za nju čije izveštavanje o slučaju prati i smatra da je u poslednje vreme korektno.

Bojić je, kako je izvestio Tanjug, tim povodom dao izjavu policiji u svojstvu građanina. Ta agencija je prenela da je Bojić na poziv policije odgovorio odmah i direktno sa puta otišao u stanicu, iako mu je ponuđeno da sačeka zvaničan poziv.

Svetislav Bojić jedan je od zastupnika Predraga Koluvije protiv koga se pred Specijanim sudom vodi proces zbog sumnje da je bio na čelu kriminalne organizacije koja je prozvodila i pustila u promet 1,6 tona kanabisa.

Portal Prismotra.net – ne raspolaže nijednim obeležjem uobičajenim za takav vid platforme. Na internet portalu nema informacija o osnivaču, vlasniku, finansiranju, sedištu, uredniku, niti članovima redakcije.

Mediji u Srbiji koji su se tom temom bavili, poput istraživačkog portala Insajder.net ili pak Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE uspeli su da dođu do informacija da je Prismotra.net registrovana decembra 2019. na zaštićenom domenu, čiji su podaci o vlasniku sakriveni.

VOICE je utvrdio da je domen registrovan u Sjedinjenim Državama, a prethodno je kupljen u centralno-američkoj državi Panami.

Svojevrsna prethodnica tog portala bila je Istraga.rs, internet stranica koja je objavljivala slične sadržaje poput Prismotre.net. Istraga.rs prestala je sa objavama baš od decembra 2019, perioda u kom je okvirno Prismotra.net počela sa radom.

Dinko Gruhonjić, novinar koji se tokom svoje višedecenijske karijere nebrojeno puta našao na meti napada i pretnji, kaže za Glas Amerike da ne krije zadovoljstvo zbog suspenzije naloga tog internet portala. Međutim, istovremeno ukazuje i da smatra da nema previše razloga za optimizam.

Naime, zahvaljujući pisanju našeg VOICE-a, ugašena je Istraga, koja je bila prethodnica Prismotre. Tada smo uspeli da dokažemo i da iza Istrage stoje ljudi bliski SNS-u. Sada je ugašena Prismotra, praktično nedugo nakon što smo objavili i tekst o njima. To su male pobede u izrazito neravnopravnoj utakmici protiv režimske nacionalističke hobotnice, koja na svojoj strani ima i novac, i moć, i podršku države koja ih ne kažnjava. Ne sumnjamo da će se sada pojaviti neka nova istraga, prismotra ili već neki sličan “medij” policijskog imena”, kaže Gruhonjić koji je poslednji put na meti bio krajem novembra, kada su ulaz i zidovi zgrade u kojoj živi ispisani grafitima mržnje.

Inače, Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE čiji je urednik, utvdio je da je vlasnik pre Prismotre.net ugašenog domena Istraga.rs bio Luka Rakočević, suvlasnik firme u kojoj polovični vlasnički udeo ima i Lav Pajkić, nekada televizijski voditelj danas poslanik vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije i član parlamentarnog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

U ranijem tekstu Glasa Amerike povodom napisa objavljivanih na internetu i društvenim mrežama kojima se bez pružanja validnih dokaza i činjenica dovodi u pitanje integritet medijskih radnika, nevladinih aktivista i javnih ličnosti, nekoliko stručnjaka iz oblasti zaštite medijskih sloboda i ljudskih prava upozorili su na opasnosti kampanja koje su vodile Prismotra.net i Istraga.rs.

Postojanje ovakve vrste internet stranica je opasno pošto ugrožava novinare koji su na meti blaćenja. Svedoci smo brojnih napada podstaknutih objavama na društvenim mrežama na kojima su prehodno targetirani”, rekla je tada za Glas Amerike Gulnoza Said koordinatorka njujorške nevladine organizacije Komitet za zaštitu novinara (CPJ).

Takođe, Sofija Orloski, programska menadžerka za Evropu i Evroaziju nevladine organizacije Fridom haus sa sedištem u Vašingtonu, ukazala je da se u tim slučajevima otkrivaju informacije iz privatnog života ljudi - a jedini cilj takvih aktivnosti je njihova diksreditacija.

Reč je o okrutnoj tehnici manipulacije kojom se fabrikuju nepostojeće veze između nečijih ličnih i profesionalnih aktivnosti. Time se promoviše mržnja i podstiče nasilje. Rezultat svega toga je da targetirani nevladini aktivisti, novinari, blogeri, dolaze u situaciju da se brane od neosnovanih optužbi usmerenih, ne samo na ono što rade - već i na njihove ličnosti", rekla je Orloski, dodavši da je time često ugrožena bezbednost njihovog doma i njihovih najbližih.

"To je svojevrsni rat iscrpljivanjem - stalna navala neosnovanih optužbi i napada čini one koji su na njihovoj meti veoma ranjivim i izmorenim”, podvukla je u ranijoj izjavi za Glas Amerike Sofija Orloski, čiji je delokrug rada usredsređen na zaštitu ljudskih prava.

Glas Amerike je povodom postojanja takve vrste portala kontaktirao i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije. Na konkretno pitanje kako je regulisan rad portala Prismotra.net i Istraga.rs, odnosno da li je njihovo osnivanje, delovanje i rad bilo u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije koji regulišu tu delatnost, od pomoćnice ministarke Slavice Trifunović stigao je sledeći odgovor.

Prema članu 50. Ustava Republike Srbije, svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva

Član 50 Ustava Srbije

Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.

Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.

U Republici Srbiji nema cenzure.

Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju uređuje se zakonom.

javnog obaveštavanja, što uključuje i internet portale. Zakonom o javnom informisanju i medijima uređuje se način ostvarivanja slobode javnog informisanja koja posebno obuhvata slobodu prikupljanja, objavljivanja i primanja informacija, slobodu formiranja i izražavanja ideja i mišljenja, slobodu širenja informacija i ideja preko interneta i drugih platformi, kao i slobodu izdavanja medija”, navedeno je u odgovoru pomoćnice ministarke kulture i informisanja Slavice Trifunović.

Kako je ukazala, imajući u vidu da je sloboda izražavanja osnovno ljudsko pravo koje uključuje i pravo na pristup internetu, registracija internet portal nije obavezna.

Već je samo jedna od mogućnosti koja stoji na raspolaganju titularu te slobode. U članu 50. Ustava nabrojani su razlozi zbog kojih se može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja. Isti razlozi su navedeni i u Zakonu o javnom informisanju i medijima”, navodi se između ostalog u odgovoru zvaničnice tog ministarstva. Više potražite ovde.

Na tu konstataciju nadovezuje se Dinko Gruhonjić tvrdnjom da se kroz nezavisno tužilaštvo i sudstvo može okončati osnivanje i postojanje inkriminišućih portala koji ugrožavaju život i rad, kako novinara, tako i javnih ličnosti.

Samo, u zemlji poput Srbije, koja jedino ima stabilnu tradiciju policijske države i tumačenja zakona po onom principu Nikole Pašića 'zakoni su za protivnike', još će mnogo vode proteći Dunavom dok se ne izborimo za nezavisno pravosuđe. To, naravno, zavisi i od kvaliteta i masovnosti te borbe. Plašim se da smo od toga u ovom momentu veoma daleko, jer je na strani 'normalnosti' premalo ljudi i organizacija”, podvlači Gruhonjić.

On međutim primećuje i da bi na osnovu primene aktuelnog zakonodavstva Srbije brojni, kako ih je označio, fantomski mediji - prestali da postoje.

I ne samo oni, već i ovi mejnstrim tzv. tabloidi, štampani ili elektronski. I to bi se postiglo pre svega primenom zakonodavstva kojim se regulišu zakonski prekršaji iz oblasti privrednog kriminala. Jer to nisu mediji, već kriminalne organizacije koje se finansiraju iz crnih i sivih tokova novca, a usput ne plaćaju ni porez”, zaključuje Gruhonjić.

Prema najsvežijim podacima u Agenciji za privredne registre (APR) u Srbiji je registrovano najviše štampanih medija, kojih ima 937, a zatim slede internet portali kojih ima 751, objavilo je u novembru Udruženje novinara Srbije (UNS).

Broj registrovanih radio stanica je 333, a televizijskih 244. U kategoriji oblikovanih internet stranica nalazi se 84 subjekata, dok servisa novinskih agencija ima 28. UNS je objavio i podatke APR-a po kojima je broj registrovanih medija koji se vode u kategoriji nedefinisanih 114, dok se u rubrici "ostalo“ nalazi 17 medija.

"Hrabri - film o novinarima u Srbiji” (drugi deo)
please wait

No media source currently available

0:00 0:26:56 0:00

Facebook Forum

Povezani članci

XS
SM
MD
LG