Linkovi

Plasiranje ruskog narativa na Balkanu mnogo lakše nego na Zapadu


Naslovna strana analize "„Prenosioci ruskog narativa na Zapadnom Balkanu“, autorke Asje Metodijeve

Spor Srbije i Kosova je glavni teren na kojem Rusija širi svoj uticaj u Srbiji, politička elita u Beogradu koketira sa Moskvom što joj pomaže da učvrsti svoju moć, a ruski narativ širi se i uz pomoć brojnih medija, navodi se u analizi „Prenosioci ruskog narativa na Zapadnom Balkanu“, autorke Asje Metodijeve, doktorantkinje na Centralno-evropskom univerzitetu (CEU) u Budimpešti i stipendistkinje Nemačkog Maršalovog fonda (German Marshall Fund), koji je objavio njen rad.

Autorka Asja Metodijeva konstatuje da način na koji se Rusija meša u informacione prostore u Istočnoj Evropi nije isti kao na Zapadu i da zahteva manji napor. Smatra da je uzrok tome postojeća popularnost narativa, koje Rusija nudi na tim prostorima i medijsko okruženje koje dozvoljava plasiranje takvih stavova i bez velikog mešanja.

U izveštaju se analizira ruski uticaj prilikom referenduma u Severnoj Makedoniji, u sporu Srbije i Kosova i izbora u BiH 2018. autorka Asja Metodijeva konstatuje da u regionu postoji generalno razočaranje Zapadom, koje je ključno za uspešno plasiranje ruskih narativa, koji se ubacuju kroz tradicionalne medije i društvene mreže, bez adekvatnog političkog suprotstavljanja takvim pokušajima.

Naslovna strana analize "„Prenosioci ruskog narativa na Zapadnom Balkanu“, autorke Asje Metodijeve, koji je objavio Nemački Maršalov fond u SAD
Naslovna strana analize "„Prenosioci ruskog narativa na Zapadnom Balkanu“, autorke Asje Metodijeve, koji je objavio Nemački Maršalov fond u SAD

Ukupni efekat ruskih narativa u regionu je taj što se podrivaju nastojanja zemalja regiona za članstvo u EU i NATO-u; Rusija se prikazuje kao politička, vojna i ekonomska alternativa zapadu, tenzije među zemljama rastu, ohrabruju se nacionalistički pokreti, remeti se medijski sistem i nanosi šteta novinarstvu.

SRBIJA

Spor Srbije i Kosova se često posmatra kao ključno polje za geopolitičku borbu Zapada i Rusije, navodi se u analizi i konstatuje da ideja o razmeni teritorija postala sve istaknutija proteklih godina.

“Zapad nije uspeo da pronađe dugoročno rešenje ovog spora: ključne evropske zemlje poput Nemačke protive se ideji razmene teritorija iz straha da bi ona mogla da dovede do eskalacije. SAD su podržale ‘bilo koje miroljubivo rešenje’. Rusija, koja je glavni saveznik Srbije, trudi se da preuzme ulogu posrednika. Na to ukazuje i nedavni susret ruskog predsednika Putina sa kosovskim predsednikom Tačijem u Parizu, tokom ceremonije obeležavanja stogodišnjice primirja u Prvom svetskom ratu”.

U izveštaju se podseća da je Rusija podržavala Srbiju protiv Zapada 90-ih i tokom NATO bombardovanja 1999, kao i da “vidi nezavisnost Kosova kao direktno suprotstavljanje njenoj moći u tradicionalnoj sferi uticaja u regionu”.

“Dokle god ne izblede ožiljci od NATO bombardovanja, anti-zapadno raspoloženje će biti široko rasprostranjeno u srpskoj javnosti. Srbija nije uvela sankcije Moskvi zbog aneksije Krima i održava dobre veze sa Rusijom. Iako i dalje teži članstvu u EU, raspoloženje građana Srbije nije entuzijastično kao ranije”, konstatuje autorka izveštaja.

Prekid dijaloga Srbije i Kosova, piše u izveštaju, doprinosi porastu popularnosti proruske i anti-zapadne retorike.

“Anketa lista “Politika” iz 2018. pokazala je da je predsednik Putin strani političar kojem se u Srbiji najviše veruje. Putin je toplo dočekan u Beogradu u januaru 2019. i tada je, osim naglašavanja kulturoloških i duhovnih veza između dve zemlje, ponovio podršku Srbiji u sporu sa Kosovom i optužio Zapad za podizanje regionalnih tenzija. Putin je tvrdio da EU tera Srbiju da napravi ‘veštački izbor’ između Rusije i Zapada i žalio se na širenje NATO-a u regionu”.

Spor Srbije i Kosova je glavni teren na kojem se Rusija suprotstavlja Zapadu, a podrškom Srbiji u tom sporu širi svoj uticaj. Pokušaji Rusije da ojača veze sa Srbijom postali su vidljiviji od 2013, kada je Savet EU objavio da je Srbija spremna da otpočne pregovore o pridruživanju EU, podseća se u izveštaju i konstatuje da “dok se protivi članstvu zemalja regiona u NATO-u, Rusiju ne zabrinjava članstvo u EU”.

Veze Srbije i Rusije

U izveštaju piše da je Vlada Srbije ključni kanal za ruske interese u regionu i važan izvor proruske propagande.

“Dok aktivno sarađuje sa NATO-om, politička elita u Beogradu se trudi da sećanje na bombardovanje 1999. ostane živo. Bliske veze Srbije i Rusije su vidljive i kroz odnos lidera. Predsednik Vučić često ide u posetu Rusiji i regionalni je političar kojeg najčešće spominje ruski Sputnjik”.

U kontestu bliskih veza dve zemlje pominju se i veze poslovnih ljudi, ali i percepcija da je Rusija najveći investitor u Srbiji.

“Međutim, podaci pokazuju da je EU dala grantove u vrednosti od 3,4 milijarde evra od 2000. do 2013, dok je Rusija dala samo 338 miliona dolara na zajam Železnicama Srbije 2016”.

Ruski narativ u medijima

U analizi se navodi da sadržaje Sputnjika, osnovanog 2015. u Srbiji, prenose brojni lokalni mediji, kao i portali Blic, Kurir, Informer, Večernje novosti i B92, a da radio program Sputnjika besplatno prenose radio stanice širom zemlje,

Dodatno, navodi se da oko 40 srpskih portala promoviše proruske stavove o glavnim političkim pitanjima, najviše u vezi sa temama Kosova, Sirije i istočne Ukrajine.

Pozitivan narativ o Rusiji vidljiv je i u glavnim medijima u Srbiji. Autorka izveštaja se poziva na nalaze CRTA-e iz 2018, koji ukazuju na to da se pozitivno izveštava o Rusiji i Kini, a negativno o EU i NATO-u.

“Za razliku od Makedonije u kojoj su društvene mreže imale značajnu ulogu u kreiranju anti-zapadne retorike, u Srbiji glavnu ulogu ima televizija, a prate je novine i radio”, piše u analizi i dodaje se da je “novinska agencija Tanjug, iako ugašena 2015, ključni instrument provladine propagande i da je prijateljski nastrojena prema Rusiji, a da je promocija Rusije primetna u tabloidima poput Kurira, Informera, Aloa i Srpskog telegrafa, koje direktno ili indirektno kontorliše vlada”. Navodi se da su Politika, Geopolitika i Nedeljnik takođe na provladinoj i proruskoj liniji.

“Ti sadržaji često nemaju primarni cilj da predstave ruske stavove, već da veličaju lokalne narative, koji već postoje. Senzacionalistički naslovi i komentari služe da šire sumnju o ulozi NATO-a i EU u regionu i sugerišu da zapadni akteri rade protiv političkih interesa Srbije i predstavljaju pretnju stabilnosti u regionu. Rusija je, s druge strane, predstavljena kao saveznik Srbije, čije su akcije uvek u skladu sa srpskim interesima”.

Efekti ruskog narativa

Jedan od efekata ruskog narativa, kako se navodi, jeste to što se u srpskoj javnosti Kosovo vidi kao anti-srpski projekat Zapada. Istovremeno, svakodnevno širenje straha od “bliskog neprijatelja” takođe vodi konsolidaciji političke podrške Aleksandru Vučiću.

Zatim, retorika protiv stabilnosti, koju propagiraju prenosioci ruskog narativa, širi nacionalistički sentiment u Republici Srpskoj i Severnoj Makedoniji, a istovremeno podstične mržnju prema albanskoj zajednici.

Promovisanjem imidža Rusije kao glavne političke, vojne i ekonomske alternative Zapadu, Rusija se prikazuje kao pouzdan partner Srbije na međunarodnoj sceni.

Iako je teško izmeriti tačno koliki je uticaj ruskog narativa na javno mnjenje i ponašanje glasača, može se reći da utiče na stavove ljudi kada je reč o pridruživanju EU, te da narativi na koje se oslanja i politička elita u Beogradu pojačavaju evropskeptična i nacionalistička osećanja.

U delu izveštaja o Srbiji se zaključuje da je “totalna kontrola vlasti nad medijima bila jedan od okidača za proteste krajem 2018” i da je “provladina, proruska i anti-zapadna propaganda naterala sve one koji razmišljaju kritički da zahtevaju slobodu medija, demokratiju i borbu protiv korupcije”.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG