U štampanim medijima nije prisutna cenzura i ne postoji tema koja ne može biti obređena, niti vrednostnih političkih stanovišta koja su isključena iz mogućnosti da budu objavljena, rečeno je danas na predstavljanju najnovijeg broja Kvartalnog Medijametra u kojem su analizirani štampani mediji u Srbiji za period januar-mart 2019.
"Možemo da konstatujemo da postoji pluralizam vrednosnih i političkih gledišta. Jasno je da postoji i sloboda misli i sloboda izražavanja i tih medija da sami definišu svoju uređivačku politiku", naveo je analitičar Dejan Vuk Stanković je rekao na predstavljanju analize.
Rezultati istraživanja i zaključci analize kažu da je senzacionalističko izveštavanje sve prisutnije u svim štampanim medijima, a naslovi u skoro 40 odsto tekstova ne zadovoljavaju standarde profesionalnog izveštavanja i sadrže formulacije koje nisu u skladu sa sadržajem teksta.
U novom broju Kvartalnog Medijametra obrađeni su tekstovi sa naslovnih strana dnevnih novina Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo i Informer.
Ukupno je u prvom kvartalu analizirano 2.251 tekstova, što je nešto više od 60 odsto tekstova sa naslovnica i malo više od četiri odsto ukupnog broja tekstova objavljenih u dnevnim novinama.
Takođe, u diskurzivnoj analizi obuhvaćeni su i nedeljenici Vreme, NIN, Novi Magazin, Nedeljnik i Pečat.
Ipak, kako kaže Vuk Stanković, postoji žestoka polemika između medija, nalik političkim podelama koje su veoma duboke.
"Duh političkih borbi preneo se na rivalstvo među medijima, pa se mediji uzajmano reprezentuju negativno", naveo je Vuk Stanković.
Ističe da je slika vlasti u medijima - slika Aleksandra Vučića i da se kod kritičkih medija vodi konstinuirana negativna politička kampanja protiv vlasti i ističe da on ne poštuje zakone i vlada autoritarno i slično, dok se opoziciji, kod medija koji podržavaju vlast, osprava demokratski legitimitet, sposobnost opozicionih lidera i patriotizam.
Najzastupljenija reč u naslovima je - Srbija (168), zatim slede reči - Vučić (129), "zbog" i Kosovo (po 73), Putin (67), Srbi (62), protest (58) i izbori (51).
Od svih političkih aktera najviše negativnih tekstova na naslovnicama štampanih medija u prvom tromesečju 2019, u kategoriji vlasti, napisano je o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Negativnih tekstova o Vučiću i dalje najviše ima u listu Danas, a kao tema Vučić je najviše zastupljen u takođe u Danasu, a najmanje u dnevnom listu Politika.
Od pojedinačnih aktera najveći broj tesktova na naslovnicama dnevne štampe u ovom kvartalu imao je Vučić (ukupno 705), slede Ivica Dačić (166) i Ana Brnabić (164).
Od opozicionih lidera najviše su bili zastupljeni Dragan Ðilas (ukupno 275), o kome je u kategoriji opozicije napisano i najviše negatiavnih tekstova, zatim Vuk Jeremić (168) i Boško Obradović (163)
Medijska analitičarka Danica Laban je rekla da je tema politički život u Srbiji dominirala - u oko 35 odsto tekstova, zatim sledi tema Kosovo i odnosi Beograda i Prišitne, a na trećem mestu je bila tema Karleuša - Vranješ.
"Napisano je čak 109 tekstova, onda možete videti da je više tekstova napisano o ovoj aferi nego o regionalnim odnosima ili o privredi", navela je Laban.
Vanredni profesor Univerziteta u Beogradu Isidora Jarić je rekla da je novi broj Kvartalnog Medijatora osvežen novim poglavljem koje se tiče analize sadržaja naslova.
Nedeljnici su u kontinuitetu, kako je rečeno na konferenciji, aktivni učesnici političkog života Srbije i učestvuju u direktnoj promociji stavova opozicionih stranaka.
Pored konstantno dominantne negativne opsesije predsednikom Vučićem izražen je i negativan odnos prema važnim pitanjima za društveno-ekonomskim pitanjima, procesu evrointegracija, kosovskom dijalogu i regionalnoj politici.
Odnos medija prema EU i Rusiji ostaje nepromenjen: o Rusiji je napisano više od 40 odsto pozitivnih tekstova dok pozitivnih tekstova o EU u ovom kvartalu nije bilo.
O Putinu je objavljeno ukupno 179 tekstova na naslovnim stranama, što ga čini najzastupljenijim stranim akterom.
U izabranim tekstovima sa naslovnih strana medija iz uzorka, neimenovani izvori su, kao i u svim prethodnim kvartalima, drugi akter prema učešću. Ovoga puta prisutno je 394 pojavljivanja anonimnih izvora odnosno 17,5 odsto napisa, što predstavlja uvećanje od oko triu odnosu na proteklo tromesečje (14,39 odsto).
Prema ovoj analizi, istraživačko novinarstvo u dnevnim štampanim medijima praktično ne postoji.
Istraživanje organizuje Institut za javnu politiku u saradnji sa Medijskim arhivom Ebart i stručnjacima koji prate tu oblast.