Organizacija Reporteri bez granica objavila je redovni godišnji izveštaj o slobodi medija u svetu, u kojem se navodi da je Srbija u protekloj godini pala za tri mesta i sada se nalazi na 93. poziciji. Iza Srbije od zemalja regiona sada su samo Crna Gora (105) i Bugarska (111), dok je od zemalja Zapadnog Balkana najbolje plasirana Slovenija (32) .
U obrazloženju za Srbiju navodi se da je posle šest godina pod vođstvom Aleksandra Vučića, prvo kao premijera, a potom predsednika, Srbija postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti postaju sve vidljivije i popularnije alarmantno.
„Broj napada na medije naglo je porastao, dok zvaničnici sve više koriste zapaljivu retoriku protiv novinara. Neki hrabri novinari i dalje pokrivaju opasne teme poput kriminala i korupcije. Međutim, zbog velike koncentracije medijskog vlasništva u zemlji, njihove priče su obično dostupne samo na internetu“, navodi se u obrazloženju.
Ova organizacija upozorava da su mnoga ugrožavanja rada novinara na Balkanu ostala nekažnjena. Navodi se slučaj novinara Milana Jovanovića, u čijoj je kući u Grockoj 2018. podmetnut požar dok su on i njegova supruga spavali unutra, koji još nije dobio svoj sudski epilog.
Bez napretka u Crnoj Gori
Crna Gora je u odnosu na prethodnu godinu nazadovala za jedno mjesto i nalazi se na 105. mjestu, pokazuje Indeks medijskih sloboda Reportera bez granica. U izvještaju te organizacije se ocjenjuje da u Crnoj Gori nije bilo napretka.
“Profesionalni mediji i novinari i dalje su pod pritiskom vlasti, a ključni napadi na novinare nisu riješeni. U maju 2018. godine, istraživačka novinarka Olivera Lakić je upucana u nogu, ali njen slučaj, kao ni mnogi prethodni fizički napadi na novinare, i dalje nije riješen. Zvaničnici su 2019. godine javno priznali da, zbog nedostatka dokaza, slučaj glavnog i odgovornog urednika lista “Dan” Duška Jovanovića vjerovatno nikada neće biti riješen”, navodi se u izvještaju Reportera bez granica.
Takođe se dodaje da je transformacija RTCG u javni servis u potpunosti obustavljena nakon imenovanja nove uprave bliske vladajućem krugu.
“Samocenzura je i dalje veliki problem. Iako je kleveta dekriminalizovana 2011. godine, nekoliko tužbi je podnijeto protiv neezavisnih novinara i medija”, navodi se u izvještaju.
Takođe se pominje slučaj Jova Martinovića, nezavisnog novinara optuženog za trgovinu drogom, kojem je izrečena osamnaestomjesečna kazna u januaru 2019. godine.
“Međutim, njegovu žalbu je prihvatio Apelacioni sud koji je naložio ponovno suđenje koje je u toku. Međunarodna zajednica je osudila presudu”, podsjeća se u izvještaju.
Dodaje se i da su tri novinara uhapšenja pod sumnjom da su počinili prekršaje, izazivanje panike i nereda objavljivanjem lažnih vijesti. Ocjenjuje se i da su profesionalni mediji bili suočeni sa ozbiljnim ekonomskim poteškoćama, a da ogromna većina državnih institucija podržava provladine medije, objavljivanjem reklama u njihovim izdanjima.
Koronavirus preti i slobodi medija
U izveštaju se takođe ocenjuje da pandemija korona virusa predstavlja opasnost za slobodu medija širom sveta.
Pandemija je ojačala širenje glasina i laži, istom brzinom kao što se širi virus, upozoravaju Reporteri bez granica.
U godišnjem izveštaju konstatovano je kako vlasti mogu zloupotrebiti činjenicu da je javnost potresena i uvesti mere kakve ne bi bile moguće u normalno vreme.
Izveštaj ukazuje da će naredna dekada biti ključna za razvoj novinarstva, jer je pandemija korona virusa razotkrila i nedvosmisleno ukazala na brojne slabosti koje prete i ugrožavaju pravo na slobodno, nezavisno, raznovrsno i pouzdano informisanje.
U izveštaju te organizacije se na vrhu liste 180 država, zasnovane na indeksu medijskih sloboda, ponovo nalazi Norveška, a na dnu je Severna Koreja. Sjedinjene Američke Države su na 45. poziciji.