Linkovi

Kurti za Glas Amerike: Jezik „francusko-nemačkog” predloga daje stabilnost mogućem sporazumu sa Srbijom


Premijer Kosova Aljbin Kurti razgovara sa novinarom Glasa Amerike Besimom Abazijem (Foto: VOA)

Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je u intervjuu za Albanski servis Glasa Amerike da evropski predlog sporazuma sa Srbijom uključuje univerzalne koncepte koji sporazum čine stabilnim, ali da, prema njegovim rečima, Beograd nije davao nagoveštaje da je spreman da to prihvati. Kurti ponavlja da je sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom jedini koji nije prošao test Ustavnog suda, ali nije saopštio nikakav plan u vezi sa primenom tog sporazuma. U intervjuu dopisniku iz Prištine, Besimu Abaziju, premijer Kurti navodi da njegova vlada nije napravila nikakve ustupke da bi se ukinule blokade na severu zemlje.

Glas Amerike: Kosovo je ostavilo iza sebe godinu izazova, šta očekujete da će nova godina doneti?

Aljbin Kurti: Naravno da će biti izazova koje smo nasledili od prošle godine, ali u isto vreme može biti novih izazova. Nalazimo se u vremenu kada je evropski kontinent u ratu, a na drugoj strani je naš severni sused bliži nego ikada upravo sa Ruskom Federacijom, koja je izvršila vojnu agresiju i invaziju na Ukrajinu. S druge strane, unutar naše zemlje imamo neosporne uspehe, za 17 zemalja smo se podigli u izveštaju Transparensi internešenela po pitanju borbe protiv korupcije, zatim i po pitanju slobode medija prema Reporterima bez granica. Takođe po drugi put smo prvi na Balkanu u pogledu vladavine prava i drugi u svetu u smislu unapređenja vladavine prava. Iz grupe C smo prešli u grupu B u pogledu upravljanja usmerenog na digitalizaciju, podneli smo zahtev za članstvo u Savetu Evrope 12. maja, u Evropskoj uniji 15. decembra i pripremamo se za podnošenje zahteva za članstvo u NATO. Imidž Kosova je poboljšan i to je uticalo da od 1. januara 2024. godine ne bude viznog režima u „šengenskoj” zoni za građane Republike Kosovo. Budžet za 2023. je najveći u istoriji Kosova, 3,2 milijarde što je 17 odsto više od prošlogodišnjeg budžeta i privredni rast je 4 odsto nakon pada inflacije.

Paket ekonomskog oporavka je bio negde oko 4 odsto bruto domaćeg proizvoda 2021. godine, a 2022. smo ovom paketu dodali i paket za suočavanje sa inflacijom, koji je ukupno iznosio oko 5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Takođe smo prvi put imali univerzitet besplatno za sve studente, odnosno bez ikakvog plaćanja osim za one koji doktoriraju. I diplomske i master studije su besplatne na državnom univerzitetu. Istovremeno, nastavili smo sa pomoći i podrškom trudnicama i deci. Sva deca do 16 godina dobiće dečiji dodatak i oko 30.000 trudnica ili porodilja dobija i finansijsku podršku od vlade, ukupno ima oko 260 hiljada korisnika. I u energetskom smislu prošle godine smo imali veliki uspeh sa korporacijom “Milenijumski izazovi”, grantom od 202 miliona dolara – kompaktnim programom i takođe 105 megavata sa vetroparkom u Selcu i 70 megavata sa solarnim parkom za grejanje. Energetska efikasnost raste, a u tom slučaju imamo subvencionisane porodice koje su koristile uređaje koji štede struju. U novembru prošle godine domaćinstva su trošila 15 odsto manje nego godinu dana ranije. Dakle, u mnogim aspektima smo bolji i verujem da će uspesi biti nastavljeni i u 2023. godini, ali će nesumnjivo biti poteškoća.

Glas Amerike: Poteškoće su na neki način nasleđene iz godine koju smo ostavili i tenzije koje su prožimale drugu polovinu 2022. kao da su kulminirale na severu Kosova u decembru. One su, bar privremeno, ublažene ukidanjem blokada. Kako je tako nešto bilo moguće, šta ste nudili u zamenu za njihovo uklanjanje?

Aljbin Kurti: Udovoljili smo zahtevu KFOR-a, koji je tražio još malo vremena da ih ukloni bez intervencije naše policije. Naša policija bi intervenisala pre nove godine da barikade nisu uklonjene. Dali smo KFOR-u vreme koje je tražio jer je, naravno, bolje da ih uklonimo bez intervencije. Dakle, nije da smo se radovali intervenciji policije, želeli smo da to obezbedi KFOR koji 23 godine neprekidno afirmiše slobodu kretanja, a dobro je da su oni koji su postavili barikade i njih uklonili. Moje čvrsto uverenje je da su ih iz straha stavili, a iz straha uklonili.

Glas Amerike: Znači nije bilo dogovora?

Aljbin Kurti: Nije bilo dogovora.

Glas Amerike: Ali da li je u to vreme bilo komunikacije?

Aljbin Kurti: Bilo je sa američkom ambasadom, sa ambasadorima Kvinte i posebno sa KFOR-om i EULEX-om, ali mi nismo ponudili ništa u zamenu osim više vremena za KFOR. Takođe, bilo je jasno da su te barikade podigle nelegalne strukture Srbije koje su se pretvorile u kriminalne bande baš u vreme kada smo se dogovorili da izbore u četiri opštine na severu odložimo za april 2023. godine. Dakle, na neki način, odmah kada smo mi dali ustupak, oni su postavili barikade jer su ostali bez izgovora.

Glas Amerike: Tokom drugog dela prošle godine, više puta ste razgovarali sa međunarodnom zajednicom, posebno sa američkim diplomatama, upućivani su zahtevi za odlaganje, prvo ste odbijali, a zatim, kako kaže opozicija, na kraju pristali, oštetivši čak i odnose sa američkom diplomatijom. Zašto se to dogodilo?

Aljbin Kurti: Od nas je traženo da to odložimo za 12 ili 10 meseci jer su rekli da rok od godinu dana po Briselskom sporazumu još nije potrošen, ali to nije tačno. Od sredine januara 2018. registarske tablice KM, PR, GL i druge iz vremena (Slobodana) Miloševića ne bi trebalo ni proizvoditi ni izdavati ni obnavljati. Dakle, stav je Vlade Republike Kosovo da je istekao rok od 12 meseci iz ovog sporazuma o registarskim tablicama koji je postignut u Briselu, tako da ne možemo prihvatiti ove rokove koji su već istekli. S druge strane, rečeno nam je da treba da damo rok od 12 meseci jer nismo dovoljno informisali o kampanji. Verujem da ni ovo ne stoji, napravili smo nekoliko medijskih spotova, kampanje na našim televizijama i ne verujem da je neko ostao neobavešten. Od nas je traženo da ovo odlaganje napravimo u vreme kada su goreli automobili Srba koji su pretvarali KM tablice u RKS legalne i legitimne, pa nekako nismo mogli da prihvatimo da država podbaci u efikasnosti izdavanja RKS tablica onima koje žele da ih promene.

Reakcije na dogovor Beograda i Prištine o tablicama
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:01 0:00

S druge strane nismo mogli da prihvatimo alternativno objašnjenje za briselske sporazume. Šta smo uradili? Nismo poništili našu odluku, ali smo napravili raspored u njenom sprovođenju. Krenuli smo sa opomenama – blizu dve hiljade opomena bez pritužbi i bez incidenata i posle toga nismo kažnjavali jer smo pristali da damo rok do proleća sledeće godine za sporazum o punoj normalizaciji odnosa koji će se zasnivati na međusobnom priznanju. Dakle, to nije bilo poništavanje odluke nego redosled i diferencijacija u primeni, ona je i dalje tu i pokazuje dobru volju Vlade Republike Kosovo. Mi smo vlada suverene države.

Glas Amerike: Ali tokom ovog perioda kada su tenzije često ključale, da li je bilo trenutaka kada ste možda rekli da „nije vredelo da registarske tablice zaoštravaju situaciju“?

Aljbin Kurti: Ne verujem da sam imao takav trenutak jer ne očekujem da ova autokratska Srbija, koja se ne udaljava ni od prošlosti – Miloševića, ni od sadašnjosti – Putina, promeni svoj pristup Kosovu. Dakle, ne verujem da treba da pronalazimo mane u sebi, treba da shvatimo da na severu imamo neprijateljsku državu koja ne menja Ustav i koja je veoma agresivna prema našoj zemlji sa tih 48 ofanzivnih baza - 28 vojske i 20 žandarmerije. Bila bi velika greška ako bilo ko na Kosovu sada pokušao da uđe u tezu samookrivljavanja, kada imamo prorusku i agresivnu Srbiju kao nikada ranije.

Glas Amerike: Ali imali ste zahteve američkih diplomata koji su dali snažne garancije za bezbednost i suverenitet i nezavisnost Kosova, ali koji su zahtevali određene rokove. Na primer gospodin (Derek) Šole, koji je u jednom trenutku izrazio svoje razočarenje…

Aljbin Kurti: Ja sam premijer Vlade Republike Kosovo i predsednik (Džo) Bajden je rekao da je vlada Kosova vlada suverene države. Partnerstvo, savez, saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama nikada nije narušena, nije ugrožena, naprotiv. Ali morate shvatiti da Sjedinjene Američke Države, osim što nas priznaju, posreduju i između Prištine i Beograda, i u tom smislu često dolaze i sa zahtevom koji se predstavlja kao ideja za kompromis. Ako to smatramo razumnim kao vlast, onda to činimo, ali naše pravo da sami odlučujemo nikada nije bilo sporno. Uostalom, ovo je i smisao (Kurtijeve pobede) 14. februara 2021. godine, još nije prošlo dve godine od najveće demokratske pobede na posleratnom Kosovu.

Glas Amerike: Vaši kritičari, posebno oni iz opozicije, kažu da postoji neka vrsta kaznenog pristupa Sjedinjenih Američkih Država protiv vaše vlade. Osećate li to?

Aljbin Kurti: Ja to ne osećam, naprotiv, imam redovne sastanke sa američkim ambasadorom svake nedelje i stalno smo u kontaktu i komunikaciji i skoro uvek se slažemo, ali ne uvek, jer ne mogu da predstavljam Sjedinjene Države. Amerika, američki ambasador i ni državni sekretar ni Stejt department ne mogu predstavljati Kosovo. Mi smo vođeni američkim idealima, ali ovo je Kosovo i moramo da štitimo svoju zemlju, svoj narod, svoju istoriju čak i više nego bilo ko drugi. Dakle, ne možemo očekivati da će Sjedinjene Američke Države braniti Kosovo u diskursu čak i više od nas samih, naprotiv, mi treba da štitimo Kosovo čak više nego bilo ko drugi, čak više od Sjedinjenih Američkih Država.

Glas Amerike: Tenzije na severu podstakle su zabrinutost zbog obnove sukoba između Kosova i Srbije. Da li ste se plašili, da li je bilo straha i opasnosti od toga?

Aljbin Kurti: Ne plašim se. Zabrinut sam, oprezan sam, zabrinut sam jer mi je ovo deo opisa mog posla, ali se ne bojim.

Glas Amerike: Ali da li je postojala opasnost?

Aljbin Kurti: Da, postoji rizik. Opasnost je u tome što je na drugoj strani Srbija, koja se nije pokajala za svoje zločine, nije promenila odnos prema Kosovu, a za godinu dana iza sebe je sklopila tri veoma važna sporazuma sa Rusijom. Prvi je za kupovinu najjeftinijeg gasa u Evropi, drugi za koordinaciju spoljne politike između (Nikole) Selakovića i (Sergeja) Lavrova u Njujorku na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. I treće to što je Aleksandar Vulin, najproruskiji čovek i političar u Srbiji, šef tajne službe, inače je bio potpredsednik stranke žene (Slobodana) Miloševića. Mislim, ne znam šta još treba da se desi da bismo razumeli sa kakvom Srbijom imamo posla. I u ovoj situaciji, moramo zajedno da se suprotstavimo Srbiji koja je agresivnija i neprijateljskija nego ikad ranije od proglašenja nezavisnosti, umesto da tražimo nesavršenosti unutar višestranog Kosova, koje se konačno razvija ekonomski i demokratski, uprkos tome što ga ne priznaje Srbija. Dakle, želimo uzajamno priznanje, ali dok nemamo uzajamno priznanje, moramo se razvijati.

Glas Amerike: Američke diplomate, posebno posle krize na severu, jasno su poručile da se moraju ispuniti svi dosadašnji dogovori, sa posebnim akcentom na Zajednicu opština sa srpskom većinom, pozivajući vas da počnete pregovore o sprovođenju tog sporazuma. Da li je vaša vlada preduzela neke korake za to? Znam da ste rekli da nemate ništa novo o tome, ali ono što je novo je da postoji pritisak oko toga. Da li ste preduzeli neke korake?

Aljbin Kurti: U deceniji pre nego što sam postao premijer, u Briselu su sklopljena 33 sporazuma. Samo jedan nije položio test Ustavnog suda. I upravo na tome Srbija insistira. Srbija nije sprovela dve trećine sporazuma, iako ih je potpisala. Ona insistira samo na ovome. Međutim, videli ste i u decembru, Srbija nije zainteresovana za zajednicu opština, već za zajednicu barikada. Član 80. Ustava Srbije predviđa udruživanje manjina, ali dobrovoljno udruživanje pojedinaca u kulturno-obrazovnom smislu...

Glas Amerike: Možete li napraviti takav model?

Aljbin Kurti: Da. Rekao sam im u Briselu. Zato što je predsednik Srbije pohvalio kako se u Srbiji tretiraju manjine. Dok znamo za etničko čišćenje koje se dešava u Medveđi, ali i u Bujanovcu i Preševu, uz uklanjanje adresa. Ako veruju da se manjine tretiraju veoma dobro, mi uzimamo njihov model – to su nacionalni saveti kao sto su Nacionalni savet Albanaca, Bosanaca, Mađara i tako dalje. S druge strane, na Kosovu je 92 odsto Albanaca, manjina je 8 odsto i da ne zaboravimo ne samo Srbi. Imamo Bosance, Turke, Aškalije, Egipćane, Rome i Gorance. Svi oni prihvataju nezavisnost. Čak i velika većina Srba prihvata nezavisnost. Oni koji su na platnom spisku Srbije ne prihvataju nezavisnost.

Ali oni su manjina srpske manjine. Dok u Srbiji oko 80 odsto čine Srbi, oko 20 odsto nisu Srbi. Dakle, imamo mnogo manje manjina nego Srbija. Ajde da uzimamo njihov model i sa nacionalnim savetima na Kosovu. Reciprocitet je zdrav princip dobrosusedskih odnosa. S druge strane, ako veruju da je Ustav Republike Kosovo, koji je u velikoj meri pisao bivši predsednik (Marti) Ahtisari, kao posrednik, sa mnogim privilegijama za Srbe, imamo članove od 57. do 62. poglavlje za manjine, neka se promeni Ustav Srbije i neka dobiju ovih šest članova. Znači onako kako mi imamo prava za manjine, neka to rade u Srbiji. Ili ćemo mi primeniti taj član 80 sa Nacionalnim savetima manjina, ili neka uzmu oni ovih naših šest članova.

Glas Amerike: Ali ovo nije deo sporazuma, nisu ove stvari deo onoga što je izglasano u kosovskom parlamentu. Zajednica jeste. Postoji odluka Ustavnog suda i američke diplomate poručuju da to (zajednica srpskih opština) ne sme da utiče na Ustav niti na funkcionalnost države, ali mora da se uradi i postoje modeli u svetu, a da to ne utiče na zakonitost i ustavnost zemlje. Postoji li rešenje ili imate neki model?

Aljbin Kurti: Razumem vas, govorite o ratifikaciji koja je izvršena u junu 2013. sporazuma od 19. aprila te godine. Međutim, taj sporazum, zanimljivo je, ima i 14. tačku koja kaže da se Kosovo i Srbija neće ometati u evropskim integracijama. Srbija je prekršila ovu tačku. Dana 15. decembra u Pragu, u Češkoj republici, podneo sam zvaničnu aplikaciju Republike Kosovo za pridruživanje Evropskoj uniji. Predsednik Srbije je pisao pisma zemljama EU, posebno pet zemalja koje nisu priznale Kosovo, protiv članstva Kosova u EU. Dakle, taj sporazum koji Srbija toliko voli, sama je prekršila u trećoj nedelji decembra. Dakle, na njega se ne može pozivati u sporazumu koji, s jedne strane nije ratifikovao u Skupštini Srbije, a s druge strane, sam ga je prekršio.

Može li se posle barikada do normalizacije?
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:47 0:00

Glas Amerike: Sledeće nedelje se očekuju važne posete Kosovu, uključujući savetnika američkog Stejt departmenta Šolea, ali i američkih i evropskih izaslanika, kao i izaslanika Francuske i Nemačke. Očekuje se da će biti novi period napora u svetlu predloga koji je najpre postao poznat kao francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa između dve zemlje. Opisali ste to kao dobru osnovu za razgovore, ali da li je to dobra osnova za rešenja?

Aljbin Kurti: Naravno, razgovori treba da dovedu do rešenja. Posebno mi se dopalo to što se ne radi o sporazumu koji se pravi u okviru da nazovemo ideologijom rešavanja problema, gde razmatramo svaki jedinstveni problem unutar Kosova i onda dobijamo komplikovane dogovore sa morem detalja za koje niko nije zainteresovan da zna. Pozdravio sam činjenicu da imamo pojmove, univerzalne koncepte kao uvod u ovaj predlog, teritorijalni integritet, suverenitet, nezavisnost, jednakost, vladavinu prava, demokratiju, samoopredeljenje, tako da se sve to ovde pominje a univerzalni jezik ne samo doprinosi principu već i daje održivost sporazuma. Čini se da je to najviše omelo Beograd i upravo da bi zapečatili odbijanje ovog predloga su istupili iz institucija na Kosovu severno od Ibra i ovim barikadama na jednoj strani hteli da teritorijalizuju pitanje u okviru nostalgije za tzv. teritorijalnom razmenom koja je propala kao projekat ali nije mrtva kao ideja.

S druge strane hteli su da uguše politički pluralizam srpske zajednice koji se zapravo rađa sa Nenadom Rašićem i Radom Trajković.Ako pogledate medije u Srbiji, njih svoje su skoro još omraženiji od mene, tako da je to stalni napor Srbije da ne dozvoli njihov pluralizam. Verujem da je ovaj njihov trud doveo i do ubistva Olivera Ivanovića pre pet godina. Smatram da je francusko-nemački ili predlog Evropske unije, koji podržavaju SAD, dobra osnova, ali je sa sednice Saveta bezbednosti u Beogradu početkom novembra, njihov ministar spoljnih poslova, inače portparol Miloševićeve stranke svojevremeno, izašao i rekao da smo odbili takav predlog. Smatram da svi treba da se bavimo njima a ne mnome i redosledom i diferencijacijom sprovođenja odluke o registarskim tablicama.

Glas Amerike: Ipak, stiče se utisak da je pritisak više koncentrisan u Prištini, a manje u Beogradu.

Aljbin Kurti: Takođe imam isti utisak da zbog loših stvari koje Beograd nastavlja da radi treba da ima mnogo veći pritisak tamo i zašto se to ne dešava, verujem da ne treba ja da odgovaram.

Glas Amerike: Međutim, u francusko-nemačkom predlogu se ne pominje međusobno priznavanje, iako su u prošlosti i Sjedinjene Države govorile da rešenje treba da bude usredsređeno na uzajamno priznavanje, a sada se čini da je ostavljeno po strani, kao da nije vreme za tako nešto. Nisu li oni ovaj predlog učinili više kao prelazno rešenje?

Aljbin Kurti: Zavisi od pregovora, ne mislim da se rezultat može znati pre nego što pregovori počnu, ali forma tog rezultata je poznata i forma je za mene jasna – potpuna normalizacija odnosa, jer su naši odnosi nenormalni, sa uzajamnim priznavanjem u centru . Hajde sad da krenemo u razgovore pa da vidimo, hoćemo međusobno priznanje kao centralno pitanje, Beograd hoće Zajednicu opština kao preduslov. Ali on voli Zajednicu kao preduslov, ne zato što je voli, već zato što neće sporazum, neće mir, neće normalnost naših odnosa. Pokazali smo spremnost, volju i interesovanje, bili smo kreativni, konstruktivni i posvećeni, razlog zašto nemamo dogovor je u Beogradu.

Glas Amerike: Kada očekujete da će razgovori o tome početi?

Aljbin Kurti: U januaru očekujemo posete svih izaslanika, evropskih, američkih, iz Berlina i Pariza, I smatram da nam je potreban novi nalet dijaloga za sporazum koji je predstavljen kao prva tačka dnevnog reda na sastanku 18. avgusta u Briselu, a sa druge strane, nakon tri nedelje 9. septembra, usledile su posete izaslanika Lajčaka, Bona i Plotnera ovde u Prištini, a zatim u Beogradu...Sada je na njima da pojačaju svoje napore kao posrednici, ja sam uvek spreman i otvoren.

Povezani članci

XS
SM
MD
LG