BEOGRAD - Nakon nekoliko burnih dana, kako na severu Kosova, tako i na relaciji Beograd – Priština, čini se da se stvari polako vraćaju u normalu, pre svega zahvaljujući diplomatskoj akciji evro-američkog dvojca.
Kako u razgovoru za Glas Amerike kaže Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTer), zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar i specijalni evropski izaslanik Mirosalv Lajčak poslali su jasne poruke i Beogradu i Prištini, bilo da je to u pitanju sklanjanje barikada, bilo da je to u pitanju ZSO, ili očekivanja vezana za nastavak dijaloga po francusko-nemačkom modelu.
“Ono što je jasna poruka je da barikada neće biti nasilno uklanjane, već će one biti uklonjene od strane onih koji su ih postavili, što govori da se našlo neko rešenje ili će se tražiti rešenje za mirno rešavanje ovog spora, a ne kroz policijske akcije bilo specijalnih policijskih snaga Kosova ili KFOR-a”, kaže Mijačić.
A u pozadini događanja na severu Kosova, i Priština i Beograd nastavljaju da povlače jednostrane poteze – danas je premijer Kosova Aljbin Kurti u Pragu predao zahtev Kosova za punopravno članstvo u EU, a prema najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića Beograd će posle večerašnje sednice vlade poslati zahtev KFOR-u za povratak srpske vojske i policije na Kosovo, iako je Eskobar vrlo jasno stavio do znanja da je Amerika protiv toga.
Po mišljenju sagovornika Glasa Amerike ni jedan, ni drugi zahtev nemaju veliku težinu.
“Ja sam mišljenja da ta odluka vlade Srbije koja će doći danas da uputi zahtev KFOR-u za vraćanje ili slanje srpskih vojnika na Kosovu je reakcija na ono što dolazi iz Prištine – a to je kandidatura za članstvo u EU. Negde sam mišljenja da u ovo trenutku nema nikakve svrsishodnosti niti jedne, niti druge odluke, to jest niti ta odluka Kosova za članstvo u EU – ona zaista nema upotrebnu vrednost, ali takođe nema ni upotrebnu vrednost taj zahtev Srbije za slanjem vojnika i eventualno policajaca”.
Ono u šta je siguran Mijačić je da se proces dijaloga nastavlja najverovatnije početkom 2023. godine. Zvanično rokovi ne postoje, ali iako iz Prištine dolaze signali da priča o normalizaciji odnosa može brzo da se završi, po njegovom mišljenju teško je očekivati rešenje u nekom kratkom vremenskom periodu:
“Mislim da će vrlo brzo doći do susreta između Vučića i Kurtija, ali svakako i ova šatl diplomatija pokazuje da se nastavlja sa tim paralelnim tračnicama u tim diplomatskim aktivnostima. Jedno je vezano za rešavanje kriznih pitanja, koja svakako stalno dolaze, uvek se otvaraju neka nova pitanja, ali se nekako rešavaju. I drugo je vezano za potpisivanje nekog narednog sporazuma između Beograda i Prištine – vidi se da su tu dosta učestale diplomatske aktivnosti tako da možemo očekivati dalje razgovore u tom pravcu”.
