“Smirivanju situacije na Kosovu doprinelo bi kada bi Srbija odstupila i prestala da promoviše nestabilnost”, smatra Leon Hartvel, analitičar vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).
Vučić: Preduzete mere na zaštiti otadžbine
“Barikade niko iz Beograda nije naredio”, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost održane u Beogradu.
“Za nas je važno da pozovemo i Albance i Srbe na očuvanje mira, na smirivanje situacije, Srbe da budu staloženi i ne nasedaju na provokacije, da nema napada na Euleks i KFOR. Preduzete su odgovarajuće mere na zaštiti otadžbine”, rekao je Vučić u nedelju za Radioteleviziju Srbije, a preneo Fonet.
Prema njegovim tvrdnjama, na terenu se odvija teška borba za opstanak srpskog naroda. On je ponovio navode da jedinice Kosovske policije, osim Direktorata Sever, nemaju pravo da budu u opštinama na severu Kosova.
“Reč je o pokušaju završavanja sa srpskim problemom na Kosovu i Metohiji, u kojem učestvuju kosovski premijer Aljbin Kurti i dobar deo međunarodne zajednice, koji se pravi da ne vidi šta se dešava", rekao je predsednik Srbije.
Govoreći o zajedničkom saopštenju američkih ambasada u Beogradu i Prištini, Vučić je rekao da je odlično razumeo poruku i da je - kako se izrazio - razočaran.
“Od njih se to očekuje, jer ljuljaju svoje albansko čedo, monstruma koje su napravili pre 23 godine. Jedno pitanje za američke partnere - sve ste u pravu, ali koji sporazum poštuje Priština i vi? Povelju UN, Rezoluciju 1244 UN, Briselski sporazum, Vašingtonski sporazum, koji akt poštujete Priština i vi, da ga i mi poštujemo", rekao je predsednik Srbije:
"Izdao sam najvažnija naređenja i Savet za nacionalnu bezbednost ih je prihvatio. Ponosan sam na naše vojnike i policajce. Nikada nismo imali ovakvo raspoloženje ljudi da se stave na raspolaganje svojoj otadžbini. Ponosan sam na sve vojnike i policajce", istakao je između ostalog, Aleksandar Vučić.
Tenzije, koje su kulminirale postavljanjem barikada na severnom delu Kosova i blokade puteva, pošto je kosovska policija u subotu uhapsila svog bivšeg pripadnika Dejana Pantića – osumnjičenog za napad na službenike Centralne izborne komisije (CIK) na severu Kosova i policiju.
Napadi su se dogodili dok se CIK pripremala za lokalne izbore u opštinama na severu Kosova – čije održavanje je u međuvremnu odloženo za april 2023.
“Aktuelni događaji ne iznenađuju. Srbija nastavlja da ohrabruje kosovske Srbe da doprinose eskalaciji situacije na Kosovu – dok Evropska unija ne traži odgovornost Vučića zbog njegovih postupaka. U stvari, EU nastavlja da nagrađuje Vučića”, ukazuje američki stručnjak – ujedno i viši saradnik pri tink-tenku IDEAS (Ideje) na Londonskoj školi ekonomije.
“Prošlog septembra, tokom krize u vezi sa registarskim tablicama, pošto je na granicu sa Kosovom poslao tenkove i borbene avione, Brisel je Vučića nagradio otvaranjem Klastera 4 - čime je Srbija postala bliža članstvu u Evropskoj uniji”, smatra Hartvel – dodajući da ne vidi učinak mogućnosti upotrebe pritisaka u dijalogu Beograda i Prištine.
Glas Amerike: Da li krizu vidite kao način za izbegavanje rešenja dugoročnog sukoba – što bi se moglo dogoditi prema francusko-nemačkom predlogu koji podržava EU?
Hartvel: U ovom trenutku Beograd koristi svoje predstavnike na Kosovu radi podsticanja nestabilnosti - umesto da dopusti kosovskim Srbima da se integrišu u tamošnje društvo. Vučićev režim direktno podržava kosovske Srbe – neki od stručnjaka govore o sumi od 300 do 500 miliona evra godišnje. To znači da su brojni zvaničnici kosovskih Srba i Srpska lista odgovorni Srbiji, a ne Kosovu. Vučić nastoji da ostvari svoje lične ciljeve i za to mu nije potrebno rešavanje spora Srbije i Kosova – koji god predlog da je trenutno aktuelan. Nastoji da stvori utisak da su svi Srbi – bilo iz Srbije, Bosne ili sa Kosova – žrtve i da je on jedini sposoban da ih spasi. To ga pretvara u moćnu figuru, jer deluje da je svim Srbima potrebna takva vrsta zaštite.
Glas Amerike: Ko je po vašem mišljenju odgovorniji za aktuelnu krizu – srpska ili kosovska strana?
Hartvel: Kosovo nije povuklo nikakav provokativan potez što bi opravdalo Vučićeve militarističke akcije i raspirivanje tenzija. Vučić preko svojih predstavnika raspiruje identiteske razlike na Kosovou. To je opasno i stvara nestabilnost - što će imati implikacije za region Balkana. On koristi staru taktiku koja je funkcionisala devedesetih godina: otpočinjanja krize zarad ostvarenja ličnih političkih ciljeva. Da li će imati uspeha zavisi od reakcije Evropske unije i Sjedinjenih Država. U proteklih godinu dana, EU i SAD su više krivile Aljbina Kurtija za zastoj u pregovorima, nego Aleksandra Vučića.
Glas Amerike: Kako ocenjujete najavljeni potez srpske strane da traži povratak jednog broja srpskih policijskih i vojnih snaga na Kosovo – tvrdeći da je to moguće po Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija?
Hartvel: Imajući u vidu istorijsku destabilizujuću ulogu Srbije na Kosovu i širem regionu Balkana, Beograd ne bi trebalo da šalje nikakve oružane snage u susedne zemlje – pogotovo ako mu to nije zatraženo. Podsetimo, Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja u vreme Slobodana Miloševića.
Glas Amerike: Da li bi takav potez mogao da doprinese deeskalaciji - ili bi pak moglo dodatno da oteža stvari?
Hartvel: Taj zahtev zasnovan je na percepciji da se Vučić zalaže za sve Srbe, ali je istovremeno i provokativan potez. Ako Vučić zaista želi da okonča spor i da Srbija postane članica EU, potrebno je da uveri javnost u Srbiji da je potrebno pustiti Kosovo. Ne mislim da je iskren u pogledu kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, barem ne ukoliko će put ka Briselu biti popločan političkim reformama u Srbiji, koje bi umanjile njegovu moć.
Vladisavljev: Smirivanje tenzija postaje osnovni cilj
Savetnik Stejt departmenta Derek Šole otkazao je posetu Zapadnom Balkanu jer je pozitivan na kovid, zbog čega je specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar u ponedeljak, bez Šoleovog prisustva, razgovarao sa kosovskim liderima.
Šole je trebalo i da bude deo američke delegacije koja će 13. decembra u Beogradu razgovarati sa visokim zvaničnicima Srbije o energetskoj bezbednosti, regionalnoj ekonomskoj integraciji i napretku ka članstvu Srbije u EU.
Upitan šta je osnovni razlog američke posete, programski koordinator Beogradskog fonda za političku izuzetnost Stefan Vladisavljev kaže da bi pre deset dana na to pitanje odgovorio da Amerikanci dolaze da bi se zagovaralo neko potencijalno rešenje, pre svih francusko-nemački predlog.
“Međutim, sa razvojem dešavanja u nekoliko poslednjih dana verovatno je primarni cilj smanjivanje tenzija, jer je i smanjivanje tenzija negde neophodno kako bi se postavio temelj za neki dalji proces pregovora. Nema veze sa kojim predlogom neko dođe, ne postoje prosto preduslovi da se takvi pregovori i dijalog odvijaju na konstruktivan način – jedini koji je moguć i potreban za neko dugoročno postavljanje okvira za potencijalno rešenje i dogovor između dve strane”, izjavio je Vladisavljev za Glas Amerike.
S obzirom na to da se čini da obe strane, Priština i Beograd, pokušavaju što je moguće više da zakomplikuju stvari na terenu i tako preduprede eventualni nastavak dijaloga, Vladisavljev nije siguran šta bi moglo da usledi posle toga.
“Mi možemo doći u situaciju da kažemo – ok, ove dve strane sada više ne pregovaraju sa dobrim namerama, ne pregovaraju u dobroj veri i ove dve strane neće postići dogovor. Mi se onda ne vraćamo na status kvo, mi se vraćamo korak unazad, čak i korak iza statusa kvo, a korak iza statusa kvo je bio jedan konstantan osećaj nesigurnosti i jedno opšte stanje opasnosti za, pre svega, manjine na teritoriji Kosova”, kaže Vladisavljev.
“Ali ako uzmemo još jedan korak unazad – potencijal za jedan otvoreni sukob između dve strane, što ovakve tenzije naravno pokazuju da nije nemoguće, čime se svakako postavlja se pitanje da li je to cilj i jednoj strani, da li iko želi sukob i da li je to korisno za bilo koju stranu u kontekstu međunarodnih odnosa", smatra on.
Sagovornik Glasa Amerike podseća da iako Srbija i Kosovo nisu članice nekog odbrambenog saveza, na ovim prostorima je uključeno mnogo velikih sila ili kroz direktne misije, ili kroz svoje baze na određenim teritorijama.
“To može ukazati na jedan mnogo veći sukob nego što obe strane i želele ili mogle da iskontrolišu. Ali ja i dalje smatram da je mogućnost oružanog sukoba na nekom visokom nivou malo moguća, ali definitivno tenzije koje trenutno vidimo i razvoj dešavanje kojem svedočimo ukazuje da je postizanje sporazuma, odnosno neki dalji konstruktivno proces pregovora takođe u jako velikoj opasnosti”, zaključuje Vladisavljev.
Glas Amerike: Kosovski lokalni izbori odlažu se sa decembra 2022. na april 2023. Kako komentarišete tu odluku?
Hartvel: Smisleno je odlagati izbore u trenutnoj klimi visokih političkih tenzija.
Glas Amerike: Odluka o tome je doneta posle smernica američkog ambasadora na Kosovu koji je ukazao da trenutno nema uslova za izborni proces. Imate li utisak da su SAD više uključene, i da li mislite da bi trebalo još više da se uključe u proces?
Hartvel: Sjedinjene Države su tokom poslednjih nekoliko godina zaostajale u sporu Srbije i Kosova. Vašington uglavnom podržava gotovo sve preporuke Brisela. To je duboko razočaravajuće jer, kada je reč o odnosima Srbije i Kosova, pristup Unije nije adekvatan poslednjih nekoliko godina. Potreban je odlučniji pristup u kom bi Sjedinjene Države i Evropska unija bile usklađene u vezi sa sporom Kosova i Srbije. Krajnji cilj trebalo bi da bude da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a ne primoravanje na besmislene diskusije o registarskim tablicama i ideje normalizacije odnosa. To je važno i u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Putinu su potrebne napetosti na Balkanu - zbog čega mnogo ulaže u kampanje dezinformacija u regionu.
Glas Amerike: Koji bi bio način za rešavanje ove krize?
Hartvel: Kao što sam pomenuo, EU i SAD moraju da prestanu da gube vreme na pitanja o registarskim tablicama. Da bi dijalog Beograda i Prištine bio uspešno zaključen potreban je zajednički cilj: da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Brisel i Vašington previše su pomirljivi prema Vučićevom režimu, koji se sve više približava autokratiji. Čak i tokom rusko-ukrajinskog rata – blisko je povezan sa Putinovim režimom. Pomoći će i ako pet država Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova promene svoj stav - jer bi to pregovaračima EU obezbedilo jedinstvo.
Glas Amerike: Očekujete li da će strane ikada postići pravno obavezujući sporazum koji bi normalizovao njihove odnose?
Hartvel: U aktuelnim uslovima to se neće dogoditi. Ali, mislim da je lopta u Vučićevom delu terena. On ima moć da navede javnost Srbije da prihvati da je Kosovo suverena država. Ukoliko bi se to dogodilo – moglo bi značajno da unapredi Srbiju ubrzavanjem njenog članstva u EU. To bi doprinelo otvaranju konstruktivnih odnosa između Srbije i Kosova koji će nesumnjivo koristiti kosovskim Srbima - i promovisati ideju Otvorenog Balkana. Drugo je pitanje, međutim, da li su interesi Srbije i Vučića potpuno usklađeni.
