Međunarodna mirovna misija pod vođstvom NATO-a (KFOR) primila je zahtev Vlade Srbije o vraćanju dela policijskih i vojnih snaga Kosovo-
"Dobili smo pismo iz Srbije i trenutno ga razmatramo. KFOR ostaje veoma oprezan i potpuno sposoban da ispuni mandat koji su mu dodelile Ujedinjene nacije", navedeno je u odgovoru KFOR-a na upit Radija Slobodna Evropa.
Kasnije tokom dana, u objavi na društvenoj mreži Tviter, misija KFOR-a saopštila je da pažljivo prati situaciju na severu Kosova.
"KFOR ima kapaciteta i ljudsktva da obezbedi bezbedno i sigurno okruženje i slobodu kretanja svim zajednicama - u skladu sa mandatom na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine", ukazano je u objavi.
Navedeno je i da je od oktobra prisustvo KFOR-a na Kosovu pojačano - uključujući i dodatne trupe i patrole na severu Kosova tokom tekuće nedelje.
"Očekujemo da svi akteri blisko sarađuju sa KFOR-om i da se uzdrže od provokativnih demonstracija sile - kako bi se omogućila bezbednost svim zajednicama", saopštio je KFOR.
"Pozivamo sve strane da se angažuju kako bi se omogućila bezbednost i sloboda kretanja na Kosovu. KFOR će nastaviti da ispunjava mandat koji su mu dodelile UN na Kosovu. Rešenja treba tražiti kroz dijalog", navedeno je u objavi Međunarodne mirovna misija pod vođstvom NATO-a.
Srbija dostavila zahtev
Prethodno je Miloš Vučević, ministar odbrane Srbije, saopštio da je Vojska Srbije KFOR-u uručila odluku Vlade kojom se traži povratak do 1.000 pripadnika vojske i policije Srbije.
"Komisija za primenu Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova pri Generalštabu Vojske Srbije, predala, je pre 11 časova, na administrativnoj liniji kod Merdara u pisanom, štampanom obliku Odluku Vlade", rekao je Vučević - saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Vlada Srbije donela je u četvrtak uveče odluku da, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR-u uputi zahtev za vraćanje do 1.000 pripadnika srpskih snaga bezbednosti na teritoriju Kosova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je odluka donesena jednoglasno, ističući da bi to dovelo do smanjenja tenzija, ali da KFOR verovatno neće prihvatiti zahtev Srbije.
“Ovo je prvi put da je Vlada Srbije usvojila takav zahtev, koji je u skladu sa Rezolucijom 1244. Donet je jednoglasno. Radi se o stotinama do hiljadu pripadnika vojno-policijskog osoblja Srbije. Mislim da ne postoji mogućnost da oni prihvate naš zahtev. Prihvatanje bidoprinelo miru, smanjenju tenzija i mislim da bi to bila bila dobra odluka”, rekao je Vučić za Radioteleviziju Srbije, prenela je agencija Fonet.
Ta tema u Srbiji aktuelizovana je u jeku novih tenzija sa Kosovom, čija je jedna od posledica, izlazak predstavnika srpske zajednice iz instutucija centralnih kosovskih vlasti, kao i onih na severu te države.
Napetosti su dodatno kulminirale postavljanjem barikada na severnom delu Kosova i blokadom puteva, pošto je kosovska policija prošle subote uhapsila svog bivšeg pripadnika Dejana Pantića – osumnjičenog za napad na službenike Centralne izborne komisije (CIK) na severu Kosova i policiju.
Napadi su se dogodili dok se CIK pripremala za lokalne izbore u opštinama na severu Kosova – čije održavanje je u međuvremnu odloženo za april 2023.
Vlasti Srbije smatraju da, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija donetoj po okončanju NATO intervencije na području bivše Savezne Republike Jugoslavije i Kumanovskog sporazuma kojim je 1999. okončan rat, na raspolaganju imaju mogućnost da zatraže raspoređivanje dela pripadnika srpskih vojno-policijskih snaga.
Za to im je, međutim, prema podsećanju stručnjaka i javnosti potrebna dozvola KFORA – međunarodnih mirovnih snaga koje se više od dve decenije staraju o bezbednosti svih zajednica koje naseljavaju Kosovo.
O tom nastojanju vlasti Srbije nedavno je govorio Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika američkog držvnog sekretara, koji boravi u posetama država Balkana.
U Beogradu i Prištini je istakao da Sjedinjene Države kategorički odbacuju povratak Vojske Srbije na sever Kosova.
„Ne treba da militarizujemo ovu krizu. Ovo nije trenutak da se koristi vojska, ovo je trenutak da se koristi diplomatija, dijalog i kompromis. kao i mašta, da zamislimo šta donosi budućnost regiona“, istakao je Eskobar u razgovoru za Televiziju N1.
Napomenuo je i da stav prema kom Kosovo ima bezbednosne garancije SAD nije pretnja Srbiji, i da te garancije važe i za Srbe u severnoj Mitrovici.
„Nećemo dozvoliti da neko da sa Kosova ugrozi Srbiju, i nećemo da preti bezbednosti i stabilnosti na severu Kosova“, ukazao je on.
O istoj temi je za Glas Amerike govorio i Leon Hartvel - analitičar vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).
“Imajući u vidu istorijsku destabilizujuću ulogu Srbije na Kosovu i širem regionu Balkana, Beograd ne bi trebalo da šalje nikakve oružane snage u susedne zemlje – pogotovo ako mu to nije zatraženo. Podsetimo, Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja u vreme Slobodana Miloševića”, ukazao je Hartvel u nedavnom intervjuu.
Viši saradnik pri tink-tenku IDEAS (Ideje) na Londonskoj školi ekonomije uveren je da takav potez, ni na koji način, ne bi doprineo deeskalaciji.
“Taj zahtev zasnovan je na percepciji da se Vučić zalaže za sve Srbe, ali je istovremeno i provokativan potez. Ako Vučić zaista želi da okonča spor i da Srbija postane članica EU, potrebno je da uveri javnost u Srbiji da je potrebno pustiti Kosovo. Ne mislim da je iskren u pogledu kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, barem ne ukoliko će put ka Briselu biti popločan političkim reformama u Srbiji, koje bi umanjile njegovu moć”, smatra američki stručnak.
Tokom prethodnih dana, opozicione stranke i deo stručne javnosti u Srbiji – u najvećoj meri iznosili su kritike u vezi sa inicijativom vladajućih struktura.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić ukazivao je da je prema Rezoluciji 1244 povratak bezbednosnog osoblja Srbije moguć isključivo, kako je naveo, u funkcijama veze sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom.
Slobodan Stupar, novinar i analitičar, za Glas Amerike ocenio je da se radi o, kako se izrazio, marketinškom potezu Beograda.
"Teorijski moguće, a praktično apsolutno nemoguće. Zahtev iz Beogada smatram spinom koji je lepa vest za uši Srba na severu Kosova i ništa drugo. Ovo je tipičan Vučić: 'Treba mi nešto, bilo što. Mi ćemo odlučivati da šaljemo 1.000 vojnika'. Niko ljudima dole da objasni da je to samo svedeno na teorijsku mogućnost”, rekao je Stupar.
Pojasnio je i da je od postizanja Kumanovskog sporazuma, odnosno kako kaže, vojne kapitulacije i odlaska svih institucija Srbije sa Kosova, KFOR odnosno NATO tamo jedina vlast.
"Naša vojska tamo ne dolazi, naša policija tamo ne dolazi, naše vlasti tamo nema. I to tako traje od '99. godine, dakle 23 godine. I stvarno je nonsens bilo šta objašnjavati nekome kome nešto što je 23 godine na snazi”, ukazao je on.
Namera vlasti Srbije da se obrate KFOR-u u vezi sa povratkom dela vojno-policijskih snaga Srbije – podsetila je deo javnosti da se ne radi o prvoj inicijativi pokrenutoj u tom smeru.
Nešto slično je februara 2003, učinio i bivši premijer Srbije Zoran Đinđić, zvaničnik koji je bio žrtva atentata marta 2003. godine.
On se tim povodom obratio tadašnjem komandantu NATO za jugoistočnu Evropu admiralu Gregoriju Džonsonu.
Usledio je odgovor da je u tom trenutku prerano govoriti o povratku vojske na područje bivše pokrajine Srbije koja je, nepunu deceniju posle ratnih sukoba1999, nezavisnost proglasila februara 2008.