Koliko su građani informisani i šta misle o briselskim sporazumima koji su do sada postignuti - to je u ponedeljak bila tema skupa na kome su predstavljeni rezultati istraživanja sprovedenog u 18 gradova na Kosovu i u Srbiji.
Po rečima Isidore Stakić, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istraživanje u osam gradova u Srbiji je pokazalo da građani vide da je tema briselskog dijaloga sveprisutna u medijima, ali da su oni veoma slabo upoznati sa samim dijalogom jer ne veruju previše medijima i političarima.
"Većina ispitanika se slaže sa da Kosovo de facto više nije deo Srbije, ali su istovremeno veoma protiv nezavisnosti Kosova. To nije bila tema istraživanja, ali ova percepcija da je Kosovo još uvek deo Srbije je osnova za sve ostale stavove naših ispitanika. Na primer, Srbi iz Srbije nisu zadovoljni sporazumom o komunikacijama jer treba da plaćaju roming kada su na Kosovu i pitaju zašto plaćaju ako je Kosovo Srbija", istakla Stakić.
Donika Marku iz Kosovskog centra za bezbednosne studije je rekla da i na Kosovu istraživanje pokazuje da građani ne mogu da izbegnu svakodnevne vesti o dijalogu, kao i da prolongiranje procesa stvara teškoću kod njih da shvate šta se zaista događa. Takođe, ona kaže da svi ispitanici primeću odstustvo transparentnosti iz Vlade oko pregovora:
"Građani osećaju da manjak transparentnosti može biti povezan sa konačnim sporazumom i da Vlada Kosova ne želi da građani znaju šta se događa oko briselskog dijaloga jer ne žele da oni znaju šta će se dogoditi na kraju", izjavila je Marku.
Kako je rekao Marko Savković iz Fonda za političku izuzetnost, kada su mediji dali primat političkoj, to jest statusnoj dimenziji dijaloga, tako su u drugi plan potisnuta sva konkretna dostignuća tog procesa. Takođe, i sam pojam "normalizacije" odnosa je u međuvremenu dosta potrošen, naglasio je Savković.
