Gradonačelnik Preševa Šćiprim Arifi rekao je u intervjuu za Glas Amerike da predstavnici Preševske doline žele da budu deo dijaloga i dogovora Beograda i Prištine i da teže pripajanju Kosovu – ali pod određenim uslovima.
Glas Amerike: U Vašingtonu ste se sastali sa demokratskim predstavnikom u Kongresu Eliotom Engelom. Da li u SAD imate podršku za ideju koju zastupate – da se Preševska dolina pripoji Kosovu?
Šćiprim Arifi: To nije moja ideja, već vizija iz prošlosti koja je deo referenduma iz 1992. kada su Albanci odabrali teritorijalnu autonomiju uz pravo da se pripoje Kosovu. I to je naše političko nasleđe. Ne želimo da nas neko gleda kao ljude koji žele probleme, mi želimo da živimo dobro i kvalitetno, da imamo svoja prava. Želimo da budemo i deo dijaloga Beograda i Prištine i da na taj način rešimo probleme koji nas muče proteklih 30 godina. Na primer, Preševska dolina je jedino mesto u Srbiji u kojem još važe odluke iz Miloševićevog vremena i to je nešto o čemu sa svima razgovaram: sa vladom Srbije, međunarodnom zajednicom, sa predstavnikom u Kongresu Eliotom Engelom, koji je naš prijatelj i koji nas podržava u borbi za naša prava.
Glas Amerike: Da li gospodin Engel podržava vašu viziju da Preševska dolina bude pripojena Kosovu?
Arifi: Ne podržava da se pripojimo Kosovu, već podržava da ostvarimo naša prava u okviru sadašnjeg dijaloga...Dijalog je u toku i prvo želimo da budemo deo tog dijaloga. Ja nisam počeo priču o razmeni teritorija i promeni granica, to je došlo do nas i samo smo se uklopili u debatu. Da, naš je cilj da budemo deo republike Kosovo ako se ispune tri uslova: ne želimo da budemo razdvojeni – Preševsku dolinu čine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ne želimo da jedna opština ostane u Srbiji, a dve da se pripoje Kosovu. Ne želimo da budemo deo trgovine teritorijom. Drugo, ne želimo da naše gradove deli autoput. I treće, želimo da nas u svakoj odluci podrže SAD i EU, nećemo da idemo nigde bez njih. Od konflikta sa Srbijom pre dvadeset godina ništa nije ispunjeno i kako da ubedite Albanca u Preševskoj dolini da ostane u Srbiji kada 20 godina mora da čeka na udžbenike na albanskom jeziku, ne može da se zaposli u državnim strukturama u kojima nema Albanaca, recimo u katastru radi 95 odsto Srba i 5 odsto Albanaca, a populacija je 90 odsto Albanaca i 10 odsto Srba? Kako ja da ubedim albanskog stanovnika Preševske doline da ostane u Srbiji? Svi pričaju o tome kako želimo da se pripojimo Kosovu ili razmenimo teritorije. Ja ne želim to, već se tako razvila situacija. Ja živim u Preševu u poslednjih sedam godina, rođen sam u Nemačkoj, i takav je razvoj situacije u društvu, a za to je najodgovornija srpska vlada.
Glas Amerike: Amerilčka administracija očigledno nastoji da pokrene stvari. Specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel je izdejstvovao dogovor o obnovi letova između Beograda i Prištine, dogovoreno je obnavljanje železničkog i drumskog saobraćaja. Verujete li da bi dijalog mogao da se nastavi, a onda i da se postigne neki dogovor u bliskoj budućnosti?
Arifi: Mislim da se stvari moraju pokrenuti sa mrtve tačke. Za nas u Preševu je važno da se dogovor postigne što pre...Nadam se da je moguće postići dogovor ove godine, američki angažman u tome je jako važan i potrebno je sve malo ubrzati. Već 12,13 godina razgovaramo, treba da donesemo odluku.
Glas Amerike: Gde vidite Preševsku dolinu u tom dogovoru?
Arifi: Viidm Preševo u boljoj poziciji nego što je sad, kao deo veće porodice - Evropske unije i kao deo dogovora u pregovorima koji se sada vode. Nadam se da možemo da ostvarimo rezultate našeg referenduma uz tri uslova koja sam pominjao. Ako ova tri uslova ne mogu biti ispunjena i tako budemo deo Kosova – onda moramo da ostanemo tu gde jesmo.
