Za samog autora ideje, kosovskog premijera Aljbina Kurtija reč je o novoj politici prema Beogradu, za srpskog predsednika Aleksandra Vučića to je "tante za kukuriku" politika, dok je za ambasadora Ričarda Grenela i Ameriku to prihvatljiva inicijativa, ali nikako kao prvi korak.
Reciprocitet je nova reč u odnosima Beograda i Prištine, i svako je tumači na svoj način, ali za obnavljenja dijaloga Srbije i Kosova biće potrebno više od toga. Pre svega, da obe strane budu spremne na malo popuštanja.
"Da li bi neka vrsta detanta u odnosima, gde bi Beograd pauzirao tu svoju kampanju, a Priština zauzvrat sklonila te svoje sankcije koje trenutno sprečavaju nastavak dijaloga, da li bi to bilo dobro i poželjno za nastavak dijaloga - ja verujem da to jeste slučaj. I verujem da će to i biti ishod. Beograd je ostvario ono što je želeo povlačenjem priznanja nezavosnosti - pokazao je elitama u Prištini da taj proces priznanja nezavisnosti nije ireverzibilan, i da zapravo oni ne mogu da se oslone na to da će dugoročno sve zemlje na svetu priznati Kosovo. Već da moraju da postignu dogovor sa Beogradom", ističe Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
"Iz ove polemike koju ja sad vidim, i jasnog stava Grenela, ne mora da se izrodi loša stvar. Može da bude dobra stvar. Da on preuzme deo posla, i da se iz njegove medijacije pojave ova tehnička rešenja. A da Vlada Kosova jednostavno proglasi ukidanje taksi i carinski organi primenjuju nulto stanje. To neće odmah obnoviti trgovinu, to neće odmah moći da stupi na snagu, i to će omogućiti vlastima u Srbiji da imaju za izbornu kampanju priču", kaže predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
Poruku Aljbina Kurtija da ukoliko želi da takse budu ukinute, Beograd mora da prekine akciju povlačenja priznanja Kosova, Aleksandar Vučić je odbacio izjavom da je to politika "tante za kukuriku" i da te stvari ne mogu da se stavljaju u isti koš.
I sagovornici Glasa Amerike takođe upozoravaju da se ideja reciprociteta ne može previše slobodno tumačiti:
"Ne može nešto za ništa. Da to prevedemo. Ne mogu dve stvari da se stave u istu ravan. Jer ako vi pre obnove dijaloga kažete - ukinućemo takse, što je naknadno proizveden problem, što je nepoštovanje Briselskog sporazuma, a sa druge strane kažete da priznate Kosovo - to treba da bude krajnji rezultat briselskog dijaloga. Vi obesmišljavate dijalog", ocenjuje Janjić.
Ulaskom Amerike u igru stvari su se pomerile sa mrtve tačke i sad bi već moglo da se nasluti u kom bi pravcu odnosi Beograda i Prištine mogli da krenu.
"Mislim da bi zamrzavanje kampanje za povlačenje priznanja, za početak bio prvi znak dobre volje. Pored toga i uvođenje leta Beograd-Priština je jedan od znakova dobre volje sa srpske strane. Takođe i sa kosovske. I pretpostavljam da bi u nekoj perspektivi intenziviranje dijaloga i dalje popuštanje, naročito u ekonomskom domenu, ekonomskoj normalizaciji, gde Srbija ima još dosta aduta kojima može da pritiska Prištinu, a kojih bi mogla da se odrekne kao znak dobre volje - da su to neke tačke na agendi u kojima bi Srbij amogla da pokaže neku vrstu pozitivnog stava", ističe na kraju Krstić.
Smanjivanje političkih napetosti razvojem ekonomskih odnosa deluje kao dobar plan. Sa druge strane, nikada ne treba smetnuti sa uma da na Balkanu, a pogotovu na relaciji Beograd-Priština, emocije i strasti često kreiraju i politiku i ekonomiju, i to stvari sa kojima će Ričard Grenel morati ozbiljno da se bori.