Linkovi

SAD: Razgovori sa Rusijom mogući u januaru


Pomoćnica američkog državnog sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove Karen Donfried tokom sastanka sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom u Kijevu, Ukrajina, 13. decembra 2021.

Sjedinjene Države veruju da bi bilateralni pregovori sa Rusijom o masovnom gomilanju trupa duž ukrajinske granice mogli da počnu u januaru, rekle su najviše diplomate Stejt departmenta, iako je ruski predsednik Vladimir Putin okrivio SAD i njihove saveznike za tenzije u regionu.

"Spremni smo da se diplomatski angažujemo preko više kanala", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken na konferenciji za novinare u utorak.

"Mislim da ćete relativno rano u novoj godini videti angažmane u svim tim oblastima, kako bismo videli da li možemo diplomatskim putem da umanjimo razlike", dodao je Blinken, misleći na postojeći dijalog o strateškoj stabilnosti između SAD i Rusije i kroz Savet NATO-Rusija, kao i preko Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Šef diplomatije SAD takođe je upozorio na "velike posledice" ako se Rusija "upusti u dalje akte agresije protiv Ukrajine".

U međuvremenu, Karen Donfrid, pomoćnica državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, rekla je novinarima da će se SAD i Rusija dogovoriti o konkretnom datumu za početak razgovora o zahtevima Moskve da NATO odustane od bilo kakve vojne aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini.

Ali, ona je upozorila: "Jasno smo stavili do znanja da svaki dijalog mora biti zasnovan na reciprocitetu, da se bavi našom zabrinutošću u vezi sa akcijama Rusije i da se odvija u punoj koordinaciji sa našim evropskim saveznicima i partnerima".

"Da budem jasna, bez Evrope neće biti razgovora o evropskoj bezbednosti", rekla je Donfrid.

Rusija je rasporedila 100.000 vojnika duž svoje granice sa istočnom Ukrajinom, prema zapadnim procenama, nakon jednostrane aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. SAD su izrazile zabrinutost da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu početkom sledeće godine, ali ne veruju da je Putin odlučio da li će pokrenuti napad.

Američki predsednik Džo Bajden upozorio je Putina pre dve nedelje tokom virtuelnog samita da će SAD i njihovi saveznici uvesti razorne ekonomske sankcije Rusiji ako napadne Ukrajinu.

Bajden je odbacio raspoređivanje američkih kopnenih trupa u slučaju ruskog napada na Ukrajinu, ali Vašington šalje ručno naoružanje i municiju kijevskoj vladi, zajedno sa projektilima "Džavelin" za koje SAD kažu da bi Ukrajina trebalo da koristi samo u odbrambene svrhe.

Putin je, govoreći na sastanku najviših ruskih vojnih lidera, okrivio Zapad za "tenzije koje rastu u Evropi".

U okviru predstojećih bilateralnih pregovora sa SAD, Putin će zahtevati da NATO uskrati moguće članstvo Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim zemljama-saelitima, istovremeno obuzdavajući svoje vojno raspoređivanje u centralnoj i istočnoj Evropi.

Putin je rekao da Kremlj želi "dugoročne, pravno obavezujuće garancije" od Zapada, za razliku od "verbalnih uveravanja, reči i obećanja" kojima kaže da ne može da veruje.

Ruski lider je tvrdi da ako SAD i NATO postave raketne sisteme u Ukrajini, projektilima će biti potrebno samo nekoliko minuta da stignu do Moskve.

"Za nas je to najozbiljniji izazov — izazov našoj bezbednosti", rekao je on.

"Ono što se sada dešava, tenzije koje rastu u Evropi, krivica je (SAD i NATO) na svakom koraku", rekao je ruski lider, ignorišući rusko zauzimanje Krima.

"Rusija je bila prinuđena da reaguje na svakom koraku", rekao je Putin. "Situacija se pogoršavala i pogoršavala, pogoršavala i pogoršavala. I evo nas danas, u situaciji kada smo primorani da to nekako rešimo".

Putin je rekao da se Moskva nada "konstruktivnim, smislenim razgovorima sa vidljivim krajnjim rezultatom — i u određenom vremenskom okviru — koji bi obezbedili jednaku bezbednost za sve".

"Oružani sukobi, krvoproliće nisu naš izbor i mi ne želimo takav razvoj događaja", rekao je Putin. "Želimo da rešavamo pitanja političkim i diplomatskim sredstvima".

Blinken je u utorak rekao da za sada "nema planova" na pitanje o još jednom sastanku licem u lice između Bajdena i Putina nakon što su se dva lidera uživo sastala u Ženevi u junu, a zatim je usledila video konferencija u decembru.

"Moramo da vidimo da li u prvom stepenu ima diplomatskog napretka. Takođe želimo da vidimo deeskalaciju od strane Rusije, da pomeri snage sa granice sa Ukrajinom kako bi se smanjila napetost", rekao je Blinken novinarima.

U izveštaju su upotrebljavane neke informacije Rojtersa i Asošijeted presa.

XS
SM
MD
LG