Linkovi

Bajden: Putin će "platiti cenu" mešanja u izbore


Arhiva - Birači u Merilendu glasaju na predsedničkim izborima, 3. novembra 2020.

Predsednik SAD Džo Bajden rekao je da će ruski predsednik Vladimir Putin snositi posledice zbog direktnih pokušaja da utiče na ishod novembarskih izbora 2020. godine u korist Donalda Trampa i da će se to dogoditi uskoro.

"Platiće cenu", rekao je Bajden u intervjuu za televiziju "ABC News" koji je objavljen u sredu. Na pitanje novinara o kojim posledicama je reč, Bajden je odgovorio "Videćete ubrzo".

Američki predsednik istovremeno je naveo da "postoje oblasti gde je saradnja u zajedničkom interesu" kao što je produženje nuklearnog sporazuma START, i dodao da "relativno dobro poznaje Putina".

"Po mom iskustvu, najvažnija stvar u komunikaciji sa stranim liderima je da ih poznajete", naglasio je Bajden.

U međuvremenu, Rusija je svog ambasadora u SAD Anatolija Antonova pozvala da se vrati u u Moskvu na konsultacije o budućnosti odnosa Amerike i Rusije, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.

Upravo objavljena ocena američkih obaveštajnih zvaničnika otkriva da su Rusija i Iran, kojima se pridružila nekolicina drugih zemalja i grupa, pokušali da utiču na ishod predsedničkih izbora u novembru 2020. godine. Ali procena takođe zaključuje da je, uprkos opetovanim upozorenjima određenog broja najviših zvaničnika, Kina na kraju odlučila da ne uzme učešće u takvim aktivnostima.

Izveštaj sa kog je skinuta oznaka tajnosti i koji je u utorak izdala Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI), konačni je stav američke obaveštajne zajednice o mešanju u žestoko osporavanu izbornu trku, u kojoj je tadašnji predsednički kandidat demokrata Džo Bajden pobedio bivšeg predsednika, republikanca Donalda Trampa.

Prvobitno dovršena i podeljena sa Trampovom administracijom u poverljivom obliku u januaru, u neklasifikovanoj verziji, zakonom predviđenoj, nastoji se da se američkim glasačima pruži pregled pretnji i njihovog uticaja na američku demokratiju.

Iako se u proceni zaključuje da nijedan protivnik nije uspeo da se infiltrira u kritične sisteme ili promeni način glasanja, zaključci o Kini mogli bi da dovedu do novih pitanja o tome kako su obaveštajni podaci u početku bili predstavljeni javnosti.

"Ocenjujemo da Kina nije uložila napore za mešanje i da je razmatrala, ali ne i primenila napore koji utiču na promenu ishoda američkih predsedničkih izbora“, navodi se u novoobjavljenom izveštaju ODNI, dodajući da ima "veliko poverenje" u svoje nalaze.

"Kina je želela stabilnost u odnosima sa Sjedinjenim Državama, nije smatrala da je bilo kakav ishod izbora dovoljno povoljan za Kinu da bi rizikovala da se umeša i ocenila je da će njeni tradicionalni alati uticaja - pre svega ciljane ekonomske mere i lobiranje - biti dovoljni da ispuni svoje ciljeve oblikovanja američke politike prema Kini bez obzira na pobednika", navodi se u izveštaju.

Ranija upozorenja

Ta otkrića su u suprotnosti sa ranijim upozorenjima obaveštajnih zvaničnika koji su mesecima upozoravali glasače na potencijalne pretnje, posebno se pozivajući na napore Kine, Rusije i Irana.

"Kina širi napore za uticaj na oblikovanje političkog okruženja u Sjedinjenim Državama, vrši pritisak na političke ličnosti koje smatra suprotnim kineskim interesima i suprotstavlja se kritikovanju Kine", rekao je tada direktor Nacionalnog kontraobaveštajnog i bezbednosnog centra Vilijem Evanina u poslednjoj izjavi u julu, 100 dana pre izbora. "Peking prepoznaje da bi njegovi napori mogli uticati na predsedničku trku".

Ostali najviši zvaničnici bili su još nepopustljiviji u vezi s pretnjom iz Kine.

U avgustu je tadašnji direktor Nacionalne obaveštajne službe Džon Ratklif u intervjuu za Fok biznis njuz svrstao Kinu u grupu sa Rusijom i Iranom.

"Ne želim da kažem da se ovde radi samo o Kini", rekao je tada Ratcklif. "Kina, Rusija, Iran, drugi akteri, svi pokušavaju da se umešaju ili utiču na naše izbore radi svoje koristi".

Međutim, dodao je da su napori Pekinga stoje po strani.

"Kina koristi masivnu i sofisticiranu kampanju uticaja koja zasenjuje sve što bilo koja druga zemlja radi", rekao je Ratklif.

Još jedan Trampov zvaničnik, savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajen, ponovio je takve stavove manje od mesec dana kasnije.

"Obaveštajna zajednica je vrlo jasno dala do znanja - prvo imate Kinu, koja ima najmasovniji program za politički uticaj na Sjedinjene Države", rekao je tada O’Brajen novinarima.

I sam Trump je zagovarao ideju da Kina traži njegov poraz.

"Kina bi volela da imamo izbore na kojima je Donald Tramp izgubio od pospanog Džoa Bajdena", rekao je Tramp tokom konferencije za novinare prošlog avgusta. "Oni bi bili vlasnici naše zemlje".

Deklasifikovani izveštaj

U novom deklasifikovanom izveštaju, međutim, američki obaveštajni službenici zaključili su da Peking nije koristio svoju dobro razvijenu mašineriju uticaja da bi promenio rezultate.

"Nismo identifikovali da Kina pokušava da se umeša u izbornu infrastrukturu ili obezbedi finansiranje bilo kog kandidata ili stranke", navodi se u izveštaju.

U njemu se navodi da je Peking ranije pokušao da utiče na američku politiku, uključujući američke izbore 2018. godine. "Međutim, nismo videli da su te mogućnosti aktivirane u svrhu oblikovanja izbornog ishoda", navodi se u izveštaju.

Iako je izjavio da ima veliko poverenje u svoje nalaze u vezi sa Kinom, izveštaj ODNI priznao je da postoji neko neslaganje.

"Nacionalni obaveštajni oficir (NIO) za sajber pitanja procenjuje da je Kina preduzela bar neke korake da potkopa šanse za reizbor bivšeg predsednika Trampa, pre svega putem društvenih medija i zvaničnih javnih izjava i medija", navodi se, objašnjavajući da je NIO dao veću težinu indikacijama da je Peking preferirao Bajdena, videći ga kao predvidljivijeg od Trampa.

NIO je takođe tvrdio, sa umerenim samopouzdanjem, da dokazi sugerišu da je Kina povećala svoje operacije uticaja od juna do avgusta 2020., istovremeno kalibrirajući svoje napore kako bi "izbegla povratni udarac".

Ipak, nekoliko bivših obaveštajnih zvaničnika koji su govorili za Glas Amerike o izveštaju ODNI-a rekli su da preovlađujuće gledište u tom dokumentu u vezi sa Kinom nije iznenađujuće.

"(Bivši direktor nacionalne obaveštajne službe) Džon Ratklif imao je političku misiju da umanji celo pitanje ruskog uticaja, s tim što je jedan od načina da to učini bio to što je izigrao ideju da je kineski uticaj bio barem jednako verovatan i značajan kao i bilo šta što su Rusi radili", rekao je Pol Pilar, bivši visoki oficir CIA koji je kritikovao Trampa.

Pilar, sada na Univerzitetu Džordžtaun, kaže da je, prema njegovom mišljenju, zapaženiji zaključak iz izveštaja ODNI to kako je Rusija nastojala da pogura Trampovu kandidaturu.

"(Ruski predsednik Vladimir) Putin jasno je zaključio da mu se isplatio uloženi novac u aktivnosti uticaja 2016. godine", rekao je Pilar. "Aspekti politike Trampove administracije prema Rusiji, poput nekih sankcija, koje bi se mogle opisati kao tvrde, ne negiraju tu činjenicu i još uvek su nadjačani kako postoji, prema ruskom mišljenju, mnogo načina na koje je Tramp podelio i oslabio Ameriku, čime je učinio svoje predsednikovanje neto dobitkom za Rusiju".

Prema deklasifikovanom izveštaju, napori Rusije na američkim izborima 2020. bili su nešto drugačiji nego 2016. godine, kada su ruski sajber akteri pokušali da dobiju pristup američkoj izbornoj infrastrukturi.

Umesto toga, Putin je odobrio "operacije uticaja čiji je cilj ocrnjivanje kandidature predsednika Bajdena i Demokratske stranke", istovremeno nudeći podršku Trampu, navodi se u izveštaju.

"Ključni element strategije Moskve u ovom izbornom ciklusu bila je upotreba saradnika povezanih sa ruskom obaveštajnom službom za podsticanje narativa uticaja - uključujući obmanjujuće ili neutemeljene navode protiv predsednika Bajdena", dodaje se.

Taj napor je, prema obaveštajnim zvaničnicima, uključivao korišćenje "nekih ljudi bliskih bivšem predsedniku Trampu i njegovoj administraciji", mada sam izveštaj nije otkrio nijedno ime.

Nastojanja Irana

Što se tiče Irana, u izveštaju ODNI-a navodi se da je Teheran "sproveo višestruku kampanju prikrivenog uticaja čiji je cilj bio da potkopa šanse za ponovni izbor bivšeg predsednika Trampa - mada bez direktnog promovisanja njegovog rivala".

I Rusija i Iran takođe su koristili svoje operacije uticaja u pokušaju da poseju postojeće podele u američkom društvu i da potkopaju poverenje u demokratski proces.

Pored toga, izveštaj upozorava niz drugih stranih aktera, uključujući libanski Hezbolah, Kubu i Venecuelu da preduzimaju korake kako bi uticalina ishod predsedničkih izbora.

"Strani zloćudni uticaj trajni je izazov sa kojim se suočava naša zemlja", izjavila je u utorak direktorka Nacionalne obaveštajne službe Evril Hejns.

"Rešavanje ovog tekućeg izazova zahteva pristup cele vlade zasnovan na tačnom razumevanju problema, koji obaveštajna zajednica, kroz procene poput ove, nastoji da pruži", dodala je ona.

U posebnom izveštaju od utorka sekretarijata za pravosuđe i unutrašnju bezbednost, potvrđeni su raniji nalazi da strani protivnici nisu uspeli da utiču na prebrojavanje glasačkih listića.

"Mi... nemamo dokaza da je bilo koji akter povezan sa stranom vladom sprečio glasanje, promenio glasove ili poremetio mogućnost prebrojavanja glasova ili pravovremenog prenošenja izbornih rezultata, promenio bilo koji tehnički aspekt glasanja, ili na drugi način ugrozio integritet informacija o registraciji birača ili bilo kog glasačkog listića upotrebljenog tokom federalnih izbora 2020. godine", navodi se u izveštaju.

Drugi izveštaj takođe je odbacio tvrdnje iznete posle izbora u SAD u novembru 2020. godine da su strane vlade, uključujući Venecuelu, Kubu i Kinu, na bilo koji način imale kontrolu nad kritičnom izbornom infrastrukturom da bi manipulisale ishodom izbora.

Takve tvrdnje "nisu verodostojne", zaključili su Sekretarijat za pravosuđe i Sekretarijat za unutrašnju bezbednost.

Neki ključni zakonodavci su, međutim, reagovali na izveštaje upozorivši da je za SAD kritičnije nego ikad da zadrže svoj gard.

"Problem stranih aktera koji pokušavaju da utiču na američko biračko telo ne nestaje", rekao je u izjavi demokratski senator Džon Vorner, predsednik Odbora Senata za obaveštajne službe. "S obzirom na trenutne partijske podele u ovoj zemlji, (oni) će možda naći plodno tlo na kojem bi to raslo".

XS
SM
MD
LG