I dok mu je šansa za reizbor dovedena u opasnost nakon borbe koja se vodila u utorak, američki predsednik Donald Tramp zadao je uvodne udarce u onome što bi moglo dovesti do dugotrajnog okršaja na polju prava.
U tri države ključne za određivanje pobednika na izborima - Džordžiji, Mičigenu i Pensilvaniji - Trampova kampanja je u sredu podnela tužbe zbog baratanja glasačkim listićima, dok je u Viskonsinu Trampov tim zatražio ponovno brojanje glasova.
Čineći to, Trampove snage pokušavaju da blokiraju brojanje većeg broja glasačkih listića koji su poslati poštom i za koje Tramp bez dokaza tvrdii da su lažni, a koji povećavaju izglede demokratskog izazivača Džoa Bajdena da pobedi na izborima.
Bajden, bivši potpredsednik, proglašen je pobednikom u Mičigenu i Viskonsinu, ali trke još uvek nisu završene u Džordžiji i Pensilvaniji.
"Takođe zahtevamo da pregledamo one glasačke listiće koji su otvoreni i prebrojani dok nismo imali značajan pristup", rekao je Trampov menadžer kampanje Bil Stepien u izjavi najavljujući tužbu u Mičigenu.
Tužbe su pokrenute nakon što je Tramp u sredu rano ujutro signalizirao da će ići direktno na Vrhovni sud da zaustavi brojanje miliona glasova poslatih poštom, ili glasova u odustvu.
Pravni stručnjaci kažu da ne postoji način na koji bi Tramp mogao direktno da podese zahtev visokom sudu za pomoć u zaustavljanju prebrojavanja glasova na zakonom utvrđenim izborima. Međutim, ta pretnja nagoveštava da se Trampova kampanja sprema za dugotrajnu postizbornu pravnu bitku u onome što je već bio izborni ciklus sa najviše pravnih okršaja u istoriji SAD.
"Trampova kampanja neumorno sprovodi istu taktiku godinu dana, tako da ne mogu da zamislim nijedan razlog da se zaustave dok ne iscrpe sve poslednje puteve", rekao je Džejms Gardner, profesor prava i ekspert za izbore na Univerzitetu u Bafalu.
Koliko će još trajati započeta pravna borba, ostaje da se vidi.
Iako bi Vrhovni sud mogao da interveniše kako bi rešio izborni spor, slično kao što je to učinio tokom izborne bitke 2000. između republikanca Džordža Buša i demokrate Ala Gora, oni koji vode slučaj moraju preskočiti nekoliko pravnih stepenica.
"Ne postoji zakon koji dozvoljava proizvoljno zaustavljanje prebrojavanja glasova širom zemlje ili čak u određenoj državi, pa ne bi postojao pravni osnov za traženje takve olakšice", rekla je Kim Vele, profesorka prava na Univerzitetu u Baltimoru i autorka knjige "Šta treba da znate o glasanju i zašto".
To ne znači da Tramp nema na raspolaganju dovoljno pravnih sredstava, jer želi da obezbedi najmanje 270 elektorskih glasova potrebnih za reizbor.
Do sada su izborni rezultati u 44 od 50 država Trampu dali 213 glasova, a Bajdenu 253, prema pregledu Glasa Amerike. Rezultati u preostalim državama su preblizu da bi ishod mogao da bude procenjen.
Svakako, ukoliko Tramp ili Bajden obezbede dovoljno glasova u nezaključebnim trkama i to učine sa nepremostivom razlikom, osporavanje rezultata postalo bi teško i potencijalno sporno, tvrde pravni stručnjaci.
Ali ako se razlika između broja glasova smanji, bilo koji kandidat može da ospori ishod.
"Ali to će morati da bude izazov za državu po državu, gotovo izazov za listić po listić", rekla je Vele.
Iako je ishod izbora i dalje pod znakom pitanja, i Tramp i Bajden su ustvrdili da su nadomak pobede.
"Osećamo da je predsednik jutros u vrlo, vrlo, vrlo dobroj poziciji", rekao je Stepien tokom poziva za štampu u sredu.
Menadžerka kampanje Bajdena Dženifer O'Meli Dilon, govoreći tokom odvojenog razgovora sa novinarima, rekla je da je Bajden "na putu da pobedi na ovim izborima i da će biti sledeći predsednik Sjedinjenih Država".
Zahtev za ponovnim brojanjem nije neuobičajen
Prebrojavanje glasova vrste koju Tramp traži u Viskonsinu nije retkost. 2016. godine, kandidatkinja Zelene stranke Džil Stein zatražila je ponovno brojanje u državi. Četrdeset sedam država dozvoljava kandidatima koji gube da traže ponovno brojanje glasova. Od preostalih neprijavljenih država, samo u Arizoni to nije slučaj.
Međutim, prebrojavanja retko menjaju broj glasova, a ako Tramp ne uspe da postigne povoljan ishod kroz ponovno brojanje glasova, mogao bi da ospori rezultate, prema rečima stručnjaka.
Jedan od mogućih sporova će se verovatno vrtiti oko glasačkih listića koji stižu nakon dana izbora, prema pravnom naučniku Heritidž fondacije Hansu fon Spakovskom.
Uticaj pandemije na izbore
Tri države s najtesnijom trkom u ovom izbornom ciklusu - Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin - izmenile su svoja pravila tokom pandemije koronavirusa kako bi omogućile da glasački listići pristigli nakon izbornog dana i dalje mogu da se broje.
Vrhovni sud je prošle nedelje prihvatio produžene rokove u Severnoj Karolini i Pensilvaniji, ali je odbio Viskonsin.
Trampova kampanja mogla bi na sudu da tvrdi da je produženje roka za prijem glasačkih listića neustavno, rekao je Gardner.
Još jedna potencijalna kontroverza će se verovatno usredsrediti na nedostatak glasačkih listića poslatih poštom, bez davanja odobrenja glasačima da isprave problem.
U utorak, taman kad je glasanje bilo u toku, republikanci su podneli par tužbi protiv "lečenja" ili rešavanja problema sa glasačkim listićima u Pensilvaniji.
Problematični glasovi
Broj problematičnih glasačkih listića koji se odbijaju jeste značajan.
Tokom preliminarnih izbora ove godine, više od 550.000 manjkavih glasačkih listića odbijeno je u 30 država, prema analizi NPR, koja je pokrenula parnice u Njujorku.
Fon Spakovski je rekao da bi slične parnice potencijalno mogao podneti kandidat koji je izgubio.
"Ako postoji bilo koja parnica kojom se osporava prebrojavanje glasačkih listića, odbacivanju glasačkih listića u odsustvu i produženje vremena za glasanje u odsustvu, ne sumnjam da će onaj ko izgubi u toj parnici verovatno biti spreman da slučaj vodi sve do Vrhovnog suda SAD-a", rekao je fon Spakovski.
Ali drugi su upozorili da će se viši sud verovatno oklevati da bude uvlačen u političku borbu. Gotovo 20 godina nakon kontroverzne presude u predmetu Buš protiv Gora, rekao je Gardner, vrhovni sudija Džon Roberts smatra da je odluka "bila greška za sud što je sebe stavio u središte predsedničkih izbora".
Pitanje da li može da izvede sud iz još jednog izbornog spora ostaje nejasno.
Gardner je rekao da se Roberts suočava sa "unutrašnjim revoltom" još trojice konzervativaca na sudu - Samuela Alita, Klerensa Tomasa i Breta Kavana - koji se nisu složili sa nedavnim presudama Vrhovnog suda o produženju rokova za glasanje u Severnoj Karolini i Pensilvaniji.
