Linkovi

Džozef: Partnerstvo SAD i EU počiva na principu uzajamnog ispunjavanja obaveza


Edvard Džozef, predavač na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins (Foto: VOA)

Snažno i efikasno partnerstvo Sjedinjenih Država i Evropske unije bilo na Balkanu ili u vezi sa drugim pitanjima počiva na principu da obe strane ispunjavaju svoje obaveze”, komentar je Edvarda Džozefa predavača na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins povodom predloga strategije nove transatlantske agende odnosa EU i SAD – čiji su osnovni principi predstavljeni u sredu.

Biber skeptičan prema napretku briselskog dijaloga u 2021.

Florijan Biber, profesor na Univerzitetu u Gracu, izjavio je za Glas Amerike da će Evropska unija od buduće američke administracije očekivati veću koordinaciju i međusobno dopunjavanje u procesu dijaloga Kosova i Srbije - a ne, kako je ukazao, takmičenje sa EU.

Odvojeni pregovori koje je vodio Ričard Grenel bili su neusklađeni sa dijalogom čiji je posrednik Evropska unija – dok su istovremeno napori EU sagledavani u negativnom kontekstu. Od 2011. godine ključni pristup bio je da Unija vodi, a Sjedinjene Države podržavaju dijalog. Iako to možda neće biti dovoljno da doprinese rezultatima – za bilo kakav uspeh biće potrebna tešnja saradnja dve strane”, smatra Biber.

Upitan kako bi se koncept nove strategije transatlantske saradnje Unije i SAD-a mogao odraziti na pregovore dve strane – Biber ukazuje da će biti smanjene šanse da neka od strana koristi razlike između njih da bi povećala svoju pregovaračku moć.

U Srbiji i na Kosovu postoje značajne prepreke dijalogu. Na Kosovu je to vlada slabog legitimiteta – a u Srbiji sve autoritarniji lider sa malo interesovanja za rešavanje odnosa dve strane. Kao što ukazuje bugarski veto Severnoj Makedoniji i vrednost nagrade je takođe umanjena. Stoga sam skeptičan prema bilo kakvom stvarnom napretku u sledećoj godini”, zaključio je Biber za Glas Amerike.


Džozef, poznavalac evropskih i balkanskih prilika, za Glas Amerike kaže da dokument predstavlja jasnu nameru obnove partnerstva nakon perioda poteškoća čije uzroke, kako kaže, vidi u administraciji aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa.

Cilj je dvojak: istaći interes Evrope za obnavljanje partnerstva i utvrditi konkretne prioritete – drugim rečima: početak uspostavljanja transatlantske agende. EU je ukazala da je, u saradnji sa Sjedinjenim Državama, spremna u potpunosti da učini ono što je do nje - u borbi protiv korupcije, autoritarizma i ugrožavanja ljudskih prava širom sveta. Naravno, nema potrebe da se previše udaljava da bi locirala korupciju i autoritarizam i hibridne režime – jer se nalaze tu u Evropi, na Balkanu i – susednim državama”, smatra Edvard Džozef.

On ocenjuje i da su za činioce koji žele da se SAD i Evropa usredsrede na demokratiju, a ne stabilokratiju, najave o intenziviranju saradnje - dobar znak.

Džozef podvlači da je u vezi sa tim na Briselu i evropskim prestonicama da, kako kaže, daju potpuno značenje stavu da je Zapadnom Balkanu pružena perspektiva pristupanja Evropskoj uniji.

Ovog meseca EU će se suočiti sa testom bugarske blokade otvaranja pristupnih pregovora Severne Makedonije. Nije baš da se može govoriti o perspektivi pristupnih pregovora ukoliko jedna država uspešno može drugoj ispostavljati zahteve da menja svoj identitet. EU se u martu saglasila da otpočne pregovore sa Severnom Makedonijom. Nadajmo se da će Unija ispuniti svoje obaveze u tekućem mesecu. Mnoge države, u regionu i preko Atlantika, će to posmatrati”, smatra Džozef.

U predlogu koji bi mogao predstavljati neke od budućih principa saradnje dve strane posebnu stavku ima i dijalog koji, bezmalo više od decenije uz posredstvo Evropske unije, vode Kosovo i Srbija.

"Evropa je Zapadnom Balkanu pružila perspektivu članstva u Evropskoj uniji. Partnerstvo i bliska koordinacija EU i SAD-a, posebno su važni u okviru dijaloga Beograda i Prištine kojim posreduje EU. Potrebno je zajednički da podržimo pomirenje, poboljšamo principe vladavine i poguramo ključne reforme", navedeno je u objavi o strategiji nove transatlantske agende Evropske unije i Sjedinjenih Država.

U vezi sa tim američki stručnjak primećuje da je logično zalaganje Evropske komisije za partnerstvo i blisku koordinaciju nakon, kako ukazuje otvorenog nadmetanja i odbojnog držanja administracije predsednika Trampa.

"Posebno u vezi sa Srbijom i Kosovom", ukazuje Džozef.

Administracija aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa gajila je nešto nekonvencionalniji pristup u odnosima sa državama, tradicionalnim partnerima, kao i članstvima u međunarodnim organizacijama i sporazumima. Česte kritike upućivane su partnerima iz Severnoatlantske alijanse da ne podnose u dovoljnoj meri troškove zajedničke odbrane, dok su SAD istovremeno, između ostalog, istupile iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Klimatskog sporazuma, Sporazuma o otvorenom nebu, Nukleranog sporazuma sa Iranom, kao i Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa sa Rusijom.

Istovremeno, američka spoljna politika bila je usredsređena na, kako je to predsednik Tramp formulisao, okončavanje beskonačnih ratova – oličena u povlačenju američkih trupa iz država širom sveta.

Takođe, uz posredstvo aktuelne administracije i predsednika Trampa, Bahrein, Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati potpisali su u septembru sporazum o normalizaciji odnosa u Beloj kući.

Aktuelni predsednik tada je ocenio da sporazum, posle decenija podela i sukoba, obeležava početak novog doba za Bliski istok.

Tramp, koga će 20. januara 2021. na funkciji naslediti izabrani predsednik Džozef Bajden, se na Balkanu posredstvom svog specijalnog izaslanika Ričarda Grenela zalagao za takozvani ekonomski pristup rešavanja višedecenijskog spora Srbije i Kosova.

Naime, procenivši da političko rešenje nije na vidiku – iskazao je nastojanje da bi dve strane trebalo ekonomski približiti što bi onda, u nekom trenutku, moglo doprineti i njihovom političkom usaglašavanju.

Značajniji angažman SAD-a dogodio se tokom prekida dijaloga Srbije i Kosova, posredstvom Evropske unije, kao i izbora i konstituisanja institucija EU. Početkom 2020. specijalni izaslanik predsednika Trampa, ambasador Grenel, obilazio je Prištinu i Beograd i organizovao potpisivanja pisama o namerama o saradnji u oblasti ekonomije.

Aktivnijim pristupom Amerike tom procesu pojačana su tumačenja da bi ishodu pregovora Srbije i Kosova, sveobuhvatnom pravnoobavezujućem sporazumu, mogla biti pridodata i teritorijalna komponenta - odnosno da bi dve strane, mogle razmeniti delove teritorija koje im pripadaju, naseljene pretežno albanskim i srpskim življem.

Međutim, i sam pomen takvog scenarija, kategorički su odbacivali predstavnici američke administracije – pre svih izaslanik Bele kuće za dijalog Ričard Grenel – ističući da je administracija usredsređena na razvoj ekonomije i stvaranje radnih mesta za mlade Srbije i Kosova.

Na temelju dogovora o obnovi aviolinije i saradnje u oblasti drumskog i železničkog saobraćaja – potpisan je septembarski sporazum o ekonomskoj saradnji Srbije i Kosova u rezidenciji američkog predsednika u Vašingtonu - koji sada čeka svoju primenu.

Istovremeno, Beograd i Priština posredstvom Evropske unije, dijalog vode od 2011. godine. Tada su počeli tehnički razgovori koji su 2013. nastavljeni na nivou premijera i rezultirali postizanjem prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Iste godine počeo je politički dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, koji je bio u prekidu od novembra 2018. do jula 2020, kada je nastavljen u Briselu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG