Linkovi

Luk Kofi: Ekonomske teme važne za izgradnju poverenja Kosova i Srbije


Luk Kofi: Kosovo i Srbija treba da odluče kako će rešiti spor
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:08 0:00

"Nadam se da će ovo biti prvi susret od mnogih budućih u kojima će Sjedinjene Države blisko sarađivati sa Evropskom unijom na tom pitanju", ukazuje Luk Kofi iz fondacije Heritidž.

“Organizovanjem susreta predstavnika Kosova i Srbije u Beloj kući - Sjedinjene Države poručuju da su posvećene stabilnosti i prosperitetu Balkana”, kaže za Glas Amerike Luk Kofi, stručnjak konzervativne američke Heritidž fondacije.

Kofi, poznavalac balkanskih prilika, ukazao je da SAD time pokazuju da su svesne da je definitivni put do stabilnosti na području Balkana - normalizacija odnosa među zemljama tog područja i postizanje ekonomskog napretka.

“Samo održavanje tog susreta je jedna vrsta dostignuća. Videli smo već koliko to može biti teško - imajući u vidu da je prethodni otkazan. Nemam nekih velikih očekivanja. Nadam se da će ovo biti prvi susret od mnogih budućih u kojima će Sjedinjene Države blisko sarađivati sa Evropskom unijom na tom pitanju", ukazuje Kofi.

Prema njegovim rečima, posle poslednjeg odloženog susreta predstavnika dve strane, bio je zabrinut da bi učesnici mogli odustati od procesa.

"Ali, drago mi je što ova američka administracija podržava proces i pomaže da Srbija i Kosovo uspostave što bolje odnose. Kao što znate, Balkan je veoma nepredvidljivo područje. Tako da ne bi iznenadili slučajevi koji mogu doprineti nekim novim odlaganjima”, smatra američki stručnjak.

Glas Amerike: Da li će se u Beloj kući razgovarati isključivo o ekonomskim temama ili bi se fokus mogao proširiti?

Kofi: Verujem da će glavni fokus biti na ekonomiji. Beloj kući prija da se bavi tom temom i da o njoj razgovara. Ali, mislim da nije moguće organizovati susret lidera Kosova i Srbije na kom neće biti reči ili bar pomena šire geopolitičke situacije na području Balkana. Takođe, verujem da će biti pokrivena pandemija Kovida 19 i njene implikacije širom sveta. Najveći deo razgovora bi mogli biti usredsređeni na ekonomske teme, ali ako se ukaže prilika, biće pokrenuta i druga pitanja.

Glas Amerike: Šta bi mogla biti ta druga pitanja?

Kofi: Neka od tih pitanja mogla bi biti u smislu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, ali ne na ekonomskom, već na političkom nivou. Kako ostvariti napredak u tom smislu. Moguće je da bude razgovora kakvu bi ulogu na tom planu mogla imati Evropska unija. Podsećam da se, posle ovog sastanka, njegovi učesnici sastaju sa predstavnicima EU u Briselu. Dakle, ukoliko razgovori na ekonomskom planu proteknu kako treba - otvoriće se mogućnosti da se debatuje o značajnijim pitanjima. Podvlačim da su ekonomska pitanja nešto što utiče na obične ljude koji živi u Srbiji ili Kosovu. Takođe, značajna su i za izgradnju poverenja između obe strane.

Glas Amerike: Kakva je sudbina nikada zvanično potvrđenih inicijativa o mogućim promenama granica ili teritorijalnim razmenama?

Kofi: Protivim se tome. Nadam se da je ambasador Grenel (Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Kosova i Srbije i američki posrednik u razgovorima, prim. nov) pregovarač - a ne kartograf. Ideja menjanja granica u nameri ublažavanja političkih tenzija i bavljenja pitanjima manjina je pogrešan put. To bi otvorilo Pandorinu kutiju ne samo na Balkanu - već i u širem regionu. U Evropi ima mnogo država u kojima žive manjinske grupe koje na osnovu zakona imaju ravnopravan tretman sa većinskom populacijom. Nema potrebe za povlačenjem novih granica. Mislim da to nije održivo i dobro rešenje za postizanje mira.

Glas Amerike: Ambasador Grenel i drugi zvaničnici više puta su javno ukazivali da o tome nikada nije bilo razgovora i da to nije validan scenario…

Kofi: Tačno, upravo to govore. I mislim da se Sjedinjene Države ne zalažu čvrsto za to - ako su ikada tako nešto i zagovarale. Međutim, postoje neki ljudi koji govore o tome - inače mi to sada ne bismo razmatrali.

Glas Amerike: Ko su ljudi koji pričaju o tome?

Kofi: To čine ljudi na domaćim scenama Srbije i Kosova. Međutim, takvi scenariji su na Kosovu veoma nepopularni. I mislim da mu se na predstojećem sastanku neće pridavati pažnja. Ali, taj scenario je prisutan, jer se o njemu i ranije razgovaralo. Ako ne na zvaničnom - onda makar na neformalnom nivou.

Glas Amerike: Šta bi mogao biti uzrok napora SAD da pomognu u procesu?

Šta je inicijativa Tri mora?

Inicijativa Tri mora je skup dvanaest država Evropske unije sa područja Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Svrha je uspostavljanje regionalnog prekomorskog dijaloga o temama značajnim za države članice.

Inicijativu Tri mora čine Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.


Kofi: Verujem da je adminsitracija odabrala određene aspekte evropske bezbednosti i transatlantske odnose na koje želi da se usredsredi. Među njima je i poboljšanje odnosa na Balkanu. Na pitanje zašto baš to - nemam odgovor. Ali je očigledno da se administracija potrudila da ubrza normalizaciju između Srbije i Kosova i poboljša ekonomsku situaciju na Balkanu - onako kako to prethodne nisu činile. Dakle, ne samo predstojećim sastankom, već i insistiranjem aktuelne administracije na inicijativi Tri mora. Iako ne uključuje Srbiju i Kosovo - ubraja druge države sa područja Balkana. A ekonomske mogućnosti kroz tu inicijativu mogu se preliti i na druge zemlje u regionu. Predsednik Tramp je pokazao da pokušava da reši teške probleme. Postoji li teži problem u jugoistočnoj Evropi od poboljšanja odnosa Kosova i Srbije?

Glas Amerike: I to bi bilo to - mislite da su to razlozi?

Kofi: Značajan deo procesa lično predvodi ambasador Grenel. Vrlo je uključen - on je svojevrsni američki zaštitni znak ovih pregovora. Ne koristi se uobičajenim metodama - nije mu problem da razbije jaje da bi napravio omlet. Mislim da mu prija vrsta izazova u kom pokušava da utiče na poboljšanje odnosa između Srbije i Kosova.

Glas Amerike: A šta mislite o nekakvoj vrsti diplomatske pobede uoči predsedničkih izbora u novembru?

Kofi: Jedno od možda najvećih spoljnopolitičkih dostignuća Trampove administracije je posredovanje između Izraela i Ujedinjenjih Arapskih Emirata da krenu put normalizacije i uspostavljanja diplomatskih odnosa. Ali, ljude u Americi trenutno ne zanimaju te stvari. Normalizacija odnosa Srbije i Kosova bilo bi ogromno dostignuće - uz dogovor Izraela i UAE, koji sam pomenuo. Međutim, uz sve izazove na domaćem planu, ekonomsku situaciju i pandemiju Kovida 19 mislim da to neće imati uticaja na ishod izbora - na jedan, ili drugi način.

Glas Amerike: Susret u Beloj kući se održava nepuna tri dana pre nove runde razgovora u Briselu. Može li to biti od pomoći?

Kofi: Mislim da može pomoći susretu pod okriljem Evropske unije. Kad god razgovarate sa ljudima u istoj prostoriji ili za istim stolom - to je dobra stvar. Činjenica da će se lideri Kosova i Srbije ubrzo sastati u Briselu - takođe je pozitivna. Nadam se da će se američki i zvaničnici Evropske unije usaglasiti o najboljem pristupu, jer je potrebno da se ta dva napora međusobno dopunjuju. Dijalog između Kosova i Srbije primer je gde mislim da bi EU i SAD trebalo da budu usklađene i da blisko sarađuju.

Glas Amerike: Da li su dve strane usklađene?

Kofi: Verujem da u ovom procesu jesu. Deluje da u jednom broju procesa, koji se odvijaju u transatlantskim odnosima, nismo usklađeni. Ali, verujem da Brisel i Vašington zajednički rade na ovom pitanju.

Glas Amerike: Da li je mogući nesklad u prošlosti otežavao proces?

Kofi: Problema i izazova je bilo kada je reč o širim transatlantskim odnosima. Ne verujem da bi to moglo situaciju učiniti težom. Mislim da je stabilnost na Balkanu svima u interesu. A za to je ključna normalizacija odnosa Kosova i Srbije.

Glas Amerike: Šta bi po vašem mišljenju bilo rešenje spora dve strane?

Kofi: O tome treba da odluče građani Kosova i Srbije. Potreban je dogovor koji će odgovarati obema stranama. A to će verovatno podrazumevati neku vrstu ustupka učesnika dijaloga. Mislim da bi kompromis bila najbolja reč. Sjedinjene Države i Evropska mogu pomoći obema stranama na tom putu. Možemo pomoći u olakšavanju razgovora i pregovora, ali je na Kosovu i Srbiji da odluče kako će se okončati spor.

Glas Amerike: Šta podrazumevate pod kompromisima i ustupcima?

Kofi: Očigledno je u kolikoj meri je ideja o srpskom priznavanju nezavisnosti Kosova nepopularna unutar Srbije. Međutim, ako Srbija želi da napreduje u evrointegracijama na kraju će, rekao bih, morati da prizna Kosovo. Kosovo pak teži članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u, međutim u tim organizacijama i dalje postoje zemlje koje ne priznaju kosovsku državnost. Dakle, u interesu Kosova je da postigne nekakav dogovor sa Srbijom prema kojem dve strane mogu da normalizuju odnose.

Tako da to verovatno može biti dugoročan višestepenski proces u nekoliko faza. Ali organizovan tako da učesnici postižu svoje šire strateške ciljeve uz zadržavanje nacionalnog identiteta i posvećenost evroatlantskim integracijama.

Glas Amerike: Kada bi dogovor dve strane mogao biti postignut?

Kofi: U igri je mnoštvo faktora, slično je i u Sjedinjenim Državama takođe. Da li će izborna pobeda predsednika Trampa značiti još snažniji angažman SAD u procesu? Da li će, ako Tramp izgubi, Bajdenova administracija imati vremena i energije da se bavi time, jer će pred sobom već imati mnoštvo pitanja… Kako ćemo stajati u Evropi i u odnosima sa Evropskom unijom? Šta će biti sa ekonomijom i globalnom pandemijom koronavirusa? Postoji toliko mnogo različitih faktora da je nemoguće predvideti kada bi sporazum mogao biti postignut.

XS
SM
MD
LG