Važno je da Sjedinjene Države i Evropska unija nastave zajednički rad i posvete istrajnu pažnju regionu Zapadnog Balkana, smatra Ben Hodžis, visoki saradnik Centra za analizu evropske politike (CEPA) i bivši komandant kopnenih snaga SAD u Evropi.
Jedno od ključnih pitanja na transatlantskom dnevnom redu je naoko nerazrešivi spor između Srbije i Kosova, kaže naš sagovornik. Po njemu, nedavni razgovori u Ovalnoj kancelariji između predsednika Srbija Aleksandra Vučića i novog premijera Kosova Avdulaha Hotija sa predsednikom SAD Donaldom Trampom uneli su novu nadu da bi Beograd i Priština, u dogledno vreme mogli da dođu do konačnog dogovora o dugogodišnjem sporu.
Hodžis, pri tom, izlaže tri uslova koje smatra bitnim da bi se dogovor i postigao:
„Prvo da Vašington mora da bude kontinuirano, a ne povremeno angažovan na tom pitanju. To podrazumeva dalje ne samo značajne diplomatske poteze, već i vidne ekonomske projekte. Drugo, taj proces treba da teče u saradnji sa našim prijateljima i saveznicima. Lično se nadam da ćemo na duže staze bliže sarađivati sa našim evropskim prijateljima. Treće, nedavni konkretan dogovor u Beloj kući predstavlja korak napred, ali ne i okončanje spora između Srbije i Kosova. Neophodno je i to da Srbija i Evropska unija dođu do uzajamno saglasnih kriterjiuma. Na Srbiji je, inače, da ispuni ono što Evropa očekuje”.
Poslednjih godina Zapad se oštro takmiči sa Kinom i Kremljom u regionu, nastavlja Hodžis.
“Moramo da pružamo ekonomske investicije kako bi Srbija osetila da joj predstoji bolja budućnost u okrilju zapadnih integracija. Da oseti da nije osuđena na status Venecuele na Balkanu, potpuno zavisna od Kremlja. Priština takođe ima svoj deo odgovornosti u tom domenu“.
Penzionisani američki general uz to ističe geopolitičku važnost Zapadnog Balkana, koji se graniči sa možda strateški još važnijim crnomorskim regionom, zaleđem Rusije:
“Zapadni Balkan nije ostrvo koje pluta po okeanu. Deo je Evrope, predstavlja ulaz u crnomorski region. Strujanja na Balkanu utiču na kretanja u široj Istočnoj i Južnoj Evropi. Zemlje kao što su Mađarska i Rumunija, uznemirene su zbog toga kako stoje stvari u njihovom susedstvu. Poslednje što žele je dublji prodor ruskog uticaja. Oni žele Srbiju koja je rešila odnose sa Kosovom i koja je u potpunosti posvećena Zapadu i integrisana sa Zapadom. Međutim, to je upravo poslednje što Kremlj želi. Rusija bi više volela da region zadrži nesređenim, jer to jača njen položaj u crnomorskom regionu. Bitno je da Rumunija bude fokusirana na crnomorsko područje i ne mora da brine o Zapadnom Balkanu“.
Naš sagovornik se takođe osvrnuo na ulogu predsednika Srbije u procesu pregovora Beograda i Prištine. Srpskog lidera je pohvalio zbog uspeha u Beloj kući:
“Činjenica da je Vučić privukao ličnu pažnju predsednika SAD nije nebitna. Bez obzira kako i šta ljudi misle o predsedniku Trampu, sama činjenica da je američki predsednik delom lično angažovan na traženju rešenja za ovo pitanje, nije beznačajno. Verujem da ta vrsta pažnje i prijem koji je dobio ide u prilog Vučiću. Lično mu želim uspeh u otvaranju puta ka ekonomskom boljitku zemlje.”
Međutim, Hodžis primećuje:
“On naravno ima i druge obaveze prema svojim građanima. Nije isključivo reč o ekonomiji, već o svim ostalim stubovima liberalane demokratije: izborni proces, pravosudni sistem i slobodni mediji. Nisam uveren da su mediji potpuno slobodni”, zaključio je Hodžis.
