Linkovi

Predstavnici Srbije i Kosova u četvrtak i petak u Beloj kući


Šefovi delegacija dve strane Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti i posrednik u razgovorima, specijalni savetnik američkog predsednika Ričard Grenel (Foto: Reuters)

Delegacije Kosova i Srbije, koje predvode premijer Avdulah Hoti i predsednik Aleksandar Vučić, sastaju se u četvrtak i petak u Beloj kući - rezidenciji američkog predsednika Donalda Trampa u prestonici Sjedinjenih Država Vašingtonu.

Posrednici u razgovorima dve strane koji će, kako je iz Bele kuće precizirano, biti usredsređeni na ekonomske teme, su specijalni savetnik predsednika SAD za dijalog Srbije i Kosova Ričard Grenel i Savet za nacionalnu bezbednost.

“Radujem se što ću ugostiti predsednika Aleksandra Vučića i premijera Avdulaha Hotija u Beloj kući. Ovi važni razgovori će doprineti miru kroz ekonomsku saradnju. Posvećenost dijalogu oba lidera doprineće dobrobiti za Kosovo i Srbiju”, izjava je savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O’ Brajena objavljena na Tviter nalogu Saveta za nacionalnu bezbednost.

Reč je o susretu koji je trebalo da se održi 27. juna, tokom koga je delegacije trebalo da predvode predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić, ali je neposredno uoči puta u Vašington protiv Tačija objavljen predlog optužnice za ratne zločine - koji do danas nije potvrđen, niti odbačen.

Aktuelni kosovski predsednik Tači odustao je tada od dolaska na razgovore, nakratko je figuriralo je da će ga zameniti premijer Hoti, ali je ubrzo i on odustao - zbog čega je ambasador Grenel objavio da će sastanak biti odložen i sazvao ga ponovo za septembar.

Poznato je da će razgovori dve strane biti zasnovani na unapređenju tri sporazuma koja su Kosovo i Srbija potpisale na početku godine - o obnovi vazdušne linije i razvoju železničkog i drumskog saobraćaja - rečeno je u utorak tokom telefonskog brifinga za novinare, koji je organizovala Bela kuća.

“Nastavićemo da unapređujemo ta tri sporazuma, a zatim ćemo u diskusiju dodati čitav niz pitanja koja bi razvila trgovinu, koja će omogućiti ekonomski razvoj i radna mesta. S obe strane prošli smo kroz ovaj, svojevrsni spisak, i izabrali šta bi bilo korisno za ekonomiju i otvaranje novih radnih mesta”, rekao je neimenovani američki diplomata na brifingu kom su prisustvovali specijalni savetnik predsednika Sjedinjenih Džava Donalda Trampa i jedan visoki zvaničnik američke administracije.

Taj zvaničnik rekao je novinarima tokom brifinga da još treba da se utvrdi da li će predsednik Sjedinjenih Država učestvovati na sastancima – istakavši da Tramp želi da se uveri da li fokus na ekonomski razvoj može da promeni, kako je precizirao, dinamiku trenutne situacije.

Američki diplomata naglasio je tokom razgovora i da nikada nije bio deo razgovora o razmeni teritorija.

“Ne bih o tome uopšte ni razgovarao, to nije deo razgovora o ekonomskom napretku. Mi, Sjedinjene Države, ostavljamo sva ta pitanja stranama u razgovoru. I ponoviću, ne znam koliko puta da bih bio jasan, ali nikada nisam bio u takvim razgovorima ni u jednoj od mojih konverzacija. Uvek je bila samo ekonomija i to je ono na šta se koncentrišemo: ekonomska normalizacija”, rekao je u utorak specijalni savetnik predsednika SAD-a.

Kosovo i Srbija potpisali su u januaru, uz posredovanje ambasadora Ričarda Grenela i savetnika za Nacionalnu bezbednost Bele kuće Roberta O’ Brajena, pismo o namerama o osnivanju avio linije između Beograda i Prištine - koja je u prekidu 21 godinu.

Ubrzo potom usledilo je i pismo o namerama razvoja železničkog i drumskog saobraćaja. Sve to dešavalo se u trenucima blokade dijaloga koji Kosovo i Srbija, pod okriljem Evropske unije, vode od 2011. godine.

Obustava razgovora trajala je od novembra 2018, kada su kosovske vlasti uvele carine na uvozne proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, pa sve dok kosovski premijer Avdulah Hoti, u junu, nije ukinuo tu meru - bez uvođenja reciprociteta.

Prethodno je bivšem premijeru Aljbinu Kurtiju, koji se žustro zalagao za primenu recipročnih mera prema Srbiji ukoliko nastavi blokadu uvoza proizvoda sa Kosova i međunarodnu kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, kosovski parlament izglasao nepoverenje.

Ekonomske teme važne za izgradnju poverenja Kosova i Srbije

Luk Kofi, stručnjak konzervativne američke Heritidž fondacije, uveren je da će fokus razgovora, kao što je i potvrđeno, biti zasnovan na ekonomskim temama. U intervjuu Glasu Amerike, taj poznavalac balkanskih prilika, rekao je da je upravo to način za izgradnju poverenja izmeeđu dve strane.

„Verujem da će glavni fokus biti na ekonomiji. Beloj kući prija da se bavi tom temom i da o njoj razgovara. Ali, mislim da nije moguće organizovati susret lidera Kosova i Srbije na kom neće biti reči ili bar pomena šire geopolitičke situacije na području Balkana. Takođe, verujem da će biti pokrivena pandemija Kovida 19 i njene implikacije širom sveta. Najveći deo razgovora bi mogli biti usredsređeni na ekonomske teme, ali ako se ukaže prilika, biće pokrenuta i druga pitanja“, rekao je Kofi u razgovoru za Glas Amerike.

Pod drugim pitanjima Kofi podrazumeva teme koje bi mogle biti u smislu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, ali ne na ekonomskom, već na političkom nivou.

„Moguće je da bude razgovora kakvu bi ulogu na tom planu mogla imati Evropska unija. Podsećam da se, posle ovog sastanka, njegovi učesnici sastaju sa predstavnicima EU u Briselu. Dakle, ukoliko razgovori na ekonomskom planu proteknu kako treba - otvoriće se mogućnosti da se debatuje o značajnijim pitanjima. Podvlačim da su ekonomska pitanja nešto što utiče na obične ljude koji živi u Srbiji ili Kosovu“, jedan je od zaključaka Luka Kofija – stručnjaka američke Heritidž fondacije.

Dve strane šalju različite poruke o tome šta žele

Džejms Ker-Lindzi, profesor na Londonskoj školi ekonomije (LSE), primetio je da bi razgovori o ekonomskim temama mogli biti korak nazad u odnosu na ono što od Kosova i Srbije očekuje - veliki politički dogovor.

„Beograd poručuje da želi razgovore o ekonomiji, a interesantno je i da je Grenel to nedavno rekao. Iz perspektive kosovskog premijera Hotija, tema i jeste veliki politički dogovor. Čini mi se da bi i SAD to želele. Ekonomski sporazum je dobar, ali ne zvuči toliko pompezno i mislim da bi birači u Americi bili ravnodušni prema takvoj vesti, pitali bi se gde su uopšte Kosovo i Srbija. Za razliku od toga, poruka da na Balkanu postoji problem i da je rešen pod liderstvom SAD, da je Amerika postigla veliki sporazum koji Evropa nije mogla - to je nešto što je Trampu potrebno“, rekao je u nedavnom intervjuu Glasu Amerike Ker-Lindzi.

Profesor Londonske škole ekonomije, čija su specijalnost političke nauke, ukazuje da je po njegovom mišljenju realnost procesa između Kosova i Srbije priznavanje nezavisnosti.

“Svako ko ozbiljno gleda na to zna da nema alternative. I to je teška poruka. Srbija je do sada, iskreno rečeno, igrala veoma pametno diplomatski, uspevala je da spreči prijem Kosova u UN. Beograd ulazi u ove pregovore sa snažne pozicije, ali to ne znači da može da preokrene situaciju i postigne dogovor kojim se Kosovu dozvoljava autonomija. Mislim da je poruka i Evropljana i Amerikanaca sledeća: uspeli ste da sprečite Kosovo da bude međunarodno priznato, i to je dobro za vas, ali problem i dalje postoji. Sada ste u najboljoj mogućoj poziciji da postignete dogovor koji je dobar i za vas...To nije popularan potez, ali sada je pravi trenutak”, rekao je Džejms Ker-Lindzi.

Ekonomska saradnja olakšava put ka političkom pomirenju Kosova i Srbije

Pol Mekarti, regionalni direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta, primećuje da je ekonomska pitanja teško razmatrati van političkog konteksta. Uprkos tome, u intervjuu Glasu Amerike, ukazao je da je pristup dijalogu sa ekonomskog stanovišta veoma značajan.

„Ekonomska saradnja možda može da olakša put, naravno ne toliko brzo, ka političkom pomirenju. Zato je potrebno baviti se tim pitanjima", podvlači Mekarti.

Stručnjak Međunarodnog republikanskog instituta za Evropu smatra da ne treba imati prevelika očekivanja od prvog susreta Kosova i Srbije u Vašingtonu.

„Reč je o prvom koraku, dočekanom sa dobrodošlicom, u dugom procesu dijaloga dve strane. Podsećam vas da se radi o susretu koji je odložen - nije održan u junu. Tako da se, na neki način, radi o prvom susretu. I svi od njega očekuju neke rezultate. Očekujem da će ga propratiti uzdržani komentari učesnika. Prema mom mišljenju, važno je što je Vašington, u koordinaciji sa Evropskom unijom, uključen u proces, koji bi u političkom smislu trebalo da predvodi Evropska unija“, zaključio je Pol Mekarti u nedeljnom razgovoru za Glas Amerike.

Dijalog Beograda i Prištine u Briselu je na tehničkom nivou počeo 2011. godine, a zatim je nastavljen na nivou premijera što je 2013. godine rezultirao postizanjem prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Tada je i počeo politički dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova koji je bio u prekidu od novembra 2018. do jula 2020. kada je nastavljen u Briselu.

U tom periodu, koji su obeležilii izbori i konstituisanje institucija Evropske unije, Sjedinjene Države pojačale su svoj angažman - ponajviše specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel. Obilazio je Prištinu i Beograd, organizovao potpisivanja pisama o namerama o saradnji u oblasti ekonomije, na čijem produbljivanju će, kako je potvrđeno iz Bele kuće, biti zasnovan susret predstavnika Kosova i Srbije u rezidenciji američkog predsednika u Vašingtonu.

Tri dana posle razgovora - isti akteri, Avdulah Hoti i Aleksandar Vučić sastaju se u Briselu. Ovoga puta uz posredovanje Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine.

Rat i spor dve strane

Odnosi Srbije i Kosova su narušeni posle rata koji vodili u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, u junu 1999.

Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija smatra svojom teritorijom. Nezavisnost Kosova priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija - uključujući i Sjedinjene Države. Nezavisnost Kosova ne priznaju Rusija i Kina, kao i pet članica Evropske unije: Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija.

Facebook Forum

Povezani članci

XS
SM
MD
LG