Linkovi

"Ne treba Evropa da nameće svoje rešenje za Srbiju i Kosovo"


Profesor na Londonskoj školi ekonomije Džejms Ker Lindzi u razgovoru za Glas Amerike

Ne deluje da Evropa ima viziju kako da reši pitanje Kosova, osim što govori obema stranama šta mogu, a šta ne mogu, kaže za Glas Amerike Džejms Ker Lindzi, profesor na Londonskoj školi ekonomije (LSE). Smatra da dogovor treba da postignu Beograd i Priština, a ne isključuje ni razmenu teritorija.

Kosovski premijer Avdulah Hoti se sastao sa predesednikom Francuske Emanuelom Makronom, isto čeka i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u četvrtak 9. jula. Dan kasnije svi zajedno imaju samit sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel pred nastavak dijaloga u Briselu 12. jula. Ker Lindzi kaže da od sastanaka ne očekuje mnogo.

"Trenutno mi nije jasno šta će se sledeće desiti. Ceo proces dijaloga je već neko vreme na čekanju. Zanimljivi su pokušaji njegovog oživljavanja. Videli smo inicijativu Bele kuće koja se nije realizovala zbog otkrivanja optužnice Specijalnog suda na Kosovu o predsedniku Tačiju. Ima mnogo nepoznatih za sada: šta Evropljani zaista hoće da postignu, kako će se organizovati, ko će biti učesnici. Moram reći da sam trenutno na strani skeptika".

Džejms Ker Lindzi, profesor na LSE govori o perspektivi sastanaka evropskih lidera i predstavnika Kosova i Srbije i nastavku dijaloga
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:42 0:00

Glas Amerike: Zbog čega?

Ker Lindzi: Dugo već proučavam konflikte i mirovne pregovore. Ono što mi se čini da se dešava sa Srbijom i Kosovom me podseća na Kipar koji sam proučavao 30 godina. UN su godinama pokušavale da reše veliki problem, ali i nekoliko puta probale malim koracima da izgrade poverenje između grčke i turske strane nadajući se da će tako doći do rešenja. Moje iskustvo pokazuje da se to ne dešava, već je mnogo teže. Jer je potrebno jednako mnogo energije da rešite mali problem, a kada rešite veliki – svi mali ionako nestaju. Fokusiranje na male stvari u prvih nekoliko godina dijaloga je bilo važno za svakodnevni život – kako ljudi i automobili prelaze granicu, kako regulišete trgovinu…Sve je to korisno. Ali, mislim da bi fokusiranje na to sada odvelo u ćorsokak, još 10, 20 godina razgovora, izgradnje poverenja, umesto da se ide na veliko rešenje. Brine me to što mislim da se situacija sa Kosovom bliži kiparskoj. Iskreno, ne vidim da Evropljani ciljaju na to veliko rešenje, Amerikanci jesu. Naravno, bilo je problema, ali mislim da je Vašington shvatio nužnost da se postigne sveobuhvatniji dogovor. Mislim da Evropljani to ne rade, već da pokušavaju stranama da kažu oko čega mogu i ne mogu da se dogovore – što je za mene potpuno neprihvatljivo i otežava postizanje rešenja. Ne treba Francuska i Nemačka, posebno Berlin, da govore obema stranama šta mogu, a šta ne mogu. Trebalo bi da kažu: sve oko čega se dogovorite, a u skladu se ja međunarodnim pravom, mi ćemo to prihvatiti. Jer to jeste dogovor između Kosova i Srbije koji vodi normalizaciji odnosa, u idealnom slučaju omogućuje Kosovu članstvo u UN i otvara put Beogradu ka prijemu u EU.

Glas Amerike: Verujete li da će Evropljani pokušati da nametnu svoju viziju rešenja na sastanku sa Vučićem i Hotijem?

Ker Lindzi: To me brine. Ne vidim da Evropa ima kredibilnu viziju za neko buduće održivo rešenje. Ono što sam video je da Evropa, a posebno Nemačka, prilično glasno poručuje iza kulisa šta može i šta ne može i šta je totalno neprihvatljivo. Ali, nisu ponudli ništa drugo, nema ničega na stolu. Dakle, Nemačka govori stranama šta joj nije prihvatljivo, ali ne nudi nikakvu alternativu – i zato se ne nadam mnogo kada je reč o ovim sastancima.

Glas Amerike: Dakle, ne očekujete ništa u nastavku dijaloga u Briselu?

Ker Lindzi: Trenutno ne, osim ako ne bude nekog iznenađenja. Razgovarao sam sa ljudima iz Prištine koji su uključeni u ovo i nisam od njih dobio nikakav nagoveštaj da se planira nešto veliko. Moj osećaj je da je proces koji su vodile SAD prekinut, moguće i namerno, i Evropljani sada kažu – evo srušili smo američki proces, nije nam se dopadao, hajde sad da vidimo šta je naš proces i uradimo nešto. I onda su zakazali susret sa premijerom Hotijem i predsednikom Vučićem, ali ne vidim da nešto stoji iza toga.

Glas Amerike: Specijalni izaslanik Bele kuće Ričard Grenel je u intervjuu za srpske medije rekao da SAD nikada nisu težile brzom rešenju, niti su se nadale da se dogovor može postići u izbornoj godini. Naglasio je i da će Amerikanci dati punu podršku evropskom vođenju dijalga. Mislite li da je to znak da se SAD povlače i prepuštaju dijalog Evropi?

Ker Lindzi: Svakako tako deluje, pošto ima manje od četiri meseca do izbora u SAD, a deluje da će Grenel biti veoma angažovan u procesu za Trampov reizbor. A ako Tramp ne bude ponovo izabran, sumnjam da će se Grenel baviti ovim. Mislim da su, uzimajći u obzir optužbe protiv predsednika Tačija, izbore u SAD, njegove šanse da Trampu obezbedi poene na spoljnopolitičkom planus u propale. Možda je zato prepustio process Evropljanima, jer se bavi važnijim stvarima – reizborom Trampa. Ne bi me čudilo da je to objašnjenje.

Glas Amerike: Kada govorimo o potencijalnim rešenjima, Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je rekao da su lideri Srbije i Kosova razgovarali o razmeni teritorija 2018. Okolnosti su se promenile, Bolton je otišao, Hašim Tači više nije glavni kosovski pregovarač. Mislite li da je ideja o razmeni teritorija i dalje na stolu?

Ker Lindzi: Na jednom skupu u regionu prošle godine, učesnik iz Amerike je rekao da je to ideja čije vreme još nije došlo. Sigurno postoje mnogi koji smatraju da s tim nije gotovo. Veoma je osetljivo pitanje, ali na kraju dve strane moraju da se dogovore sa čime mogu da žive. Recimo, Srbija i Kosovo mogu da se dogovore da formiraju snažnu Zajednicu srpskih opština, da se da veća autonomija crkvi, da predsednik Vučić oceni da je to dovoljno da zadovolji javnost. Ali, jasno je da je potreban konačan dogovor Beograda i Prištine, da se Kosovu omogući članstvo u UN, a Srbiji članstvo u EU. A šta će biti parametri sporazuma, o tome zaista treba da se dogovore dve strane. Ponavljam, nije na Nemačkoj da diktira šta dve strane, koje smatra suverenim nezavisnim državama, treba da žele od dogovora. Treba da bude u skladu sa međunarodnim pravom, a međunarodno pravo je jasno: ako zemlje žele da promene granice, imaju pravo na to.

Glas Amerike: Čak i da je ideja o razmeni teritorija i dalje na stolu, o jednoj stvari predsednik Vučić neće da razgovara – a to je priznanje nezavisnosti Kosova. Verujete li da će, pošto Evropa preuzme dijalog, doći do nekog konkretnog rešenja?

Ker Lindzi: Iskreno, zaglavljeni smo. Imam utisak da se mnogima na Kosovu ne dopada ideja o Zajednici srpskih opština, da ih podseća na Republiku Srpsku, koji bi radije razmenili teritorije. Ali, ima i onih koji su protiv razmene teritorija jer brinu da će izazvati domino efekat u Bosni, Severnoj Makedoniji. Čini mi se da niko ne vidi izlaz, postalo je haotično. A povratak razgovorima o malim stvarima nije dobar, vraća nas na kiparski scenario. Čini mi se da, iskreno, niko od njih nema pojma kako da nešto reši...Izgleda da smo došli u situaciju da imamo tabor koji želi dijalog, a ne želi rešenje i obrnuto – tabor koji želi rešenje, a ne dijalog. Ja sam u taboru za rešenje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG