“Razgovori Kosova i Srbije, organizovani po bečkom formatu, mogli bi doprineti uspešnijem uključivanju Sjedinjenih Država u dijalog”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Dejvid Filips (David L. Phillips), direktor Programa za izgradnju mira i prava pri Institutu za ljudska prava njujorškog Kolumbija univerziteta (Director of the Program on Peace-building and Rights at Columbia University’s Institute for the Study of Human Rights), sa kojim smo razgovarali povodom odmrzavanja dijaloga Beograda i Prištine i najavljenog susreta ekspertskih timova dve strane u Briselu.
Filips, nekada viši savetnik Sekretarijata Ujedinjenih nacija i američkog Stejt departmenta, smatra da je, kako se izrazio, potrebno da SAD izađu na scenu i upotrebe svoj uticaj u ohrabrivanju strana u razgovoru da postignu kompromis.
Bečki format
Kosovo i Srbija su u periodu od februara 2006. do decembra 2007. pregovarali o statusu Kosova, uz posredovanje finskog diplomate Martija Ahtisarija koga su Ujedinjene nacije imenovale za svog izaslanika u tom procesu, i posle toga Kontakt grupe koju su činili američke, nemačke i ruske diplomate Frenk Vizner, Volfgang Išinger i Aleksandar Bocan-Harčenko.
Kosovo su predstavljali tadašnji premijer Agim Čeku i predsednik Fatmir Sejdiju, dok su u ime Srbije pregovarali premijer Vojislav Koštunica i predsednik Boris Tadić.
Dve strane nisu postigle sporazum. Srbija je odbacila predlog izaslanika Ujedinjenih nacija Ahtisarija, dok mu se Rusija javno usprotivila.
Inače, u predlogu se nije pominjalo da je Kosovo nezavisno, ali je imalo atribute državnosti i pristup međunarodnim organizacijama. Ponuđeni koncept kasnije je formulisan kao nadgledana nezavisnost Kosova.
Srbija je kao rešenje za status Kosova nudila koncept suštinske autonomije, dok je predlog Kosova bio saradnja dve nezavisne države.
Decembra 2007. Kontakt grupa je objavila da Beograd i Priština nisu postigli sporzum o budućem statusu Kosova.
Februara 2008. Kosovo je proglasilo nezavisnost.
“Mogla bi se zatražiti promena strukture dijaloga koja bi podrazumevala prisustvo predstavnika SAD u prostoriji - ili bi Amerika mogla biti uključena na diskretniji način. Da u proces bude uključen diplomata sa kredibilitetom i integritetom”, ukazuje Dejvid Filips - koji je deo svoje karijere proveo kao profesor na nekoliko prestižnih američkih univerziteta, među kojima su i Harvard, Američki univerzitet, Njujorški univerzitet, kao i Diplomatska akademija u Beču, u Austriji.
Glas Amerike: Nestali, raseljeni i ekonomska pitanja bile su teme obnovljenog dijaloga Srbije i Kosova prethodne srede u Briselu - koji je bio blokiran skoro dve godine. Da li su posrednik i učesnici na pravom putu?
Filips: Od presudnog je značaja utvrditi sudbinu 1.500 nestalih osoba tokom rata, što može pomoći izgradnji poverenja između dve strane, ali – još važnije da porodicama koje su izgubile najmilije donese mir. Takođe, potrebno je obratiti pažnju na do sada postignute sporazume, utvrditi njihov status i u potpunosti ih primeniti. Sve ovo zasnovano je na zaključku da će poglavlje 35 u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom - Srbiju obavezati da učini ustupke.
Međutim, nije najjasnije želi li Srbija zaista da bude deo Evropske unije. Važno je da predsednik Aleksandar Vučić jasno i nedvosmisleno saopšti da je Srbija posvećena članstvu u EU. Biće potrebno da izabere između evroatlantskih integracija i romanse koju održava sa Rusijom i Kinom.
Ukoliko je ozbiljan u vezi sa integrisanjem sa zapadnim zemljama - onda posrednik u dijalogu ima uticaj u procesu. Ako je, međutim, to samo predstava - posrednici nemaju šanse. Dakle, razgovor o praktičnim pitanjima je značajan - nakon što bi se predsednik Srbije obavezao da će biti posvećen procesu, koji predvodi Evropska unija.
Važno je da obe strane u pregovorima budu fleksibilne i spremne na kompromis. Međutim, pre nego što dođemo do te tačke potrebno je da Evropska unija izgradi poverenje sa kosovskom stranom. Vizna liberalizacija za kosovske građane prilično kasni. Evropska komisija trebalo bi da stavi tačku na to pitanje.
Glas Amerike: Šta bi trebalo da učini Kosovo?
Filips: Kosovo treba da primeni sporazume postignute u dijalogu i identifikuje nestale na svojoj teritoriji. Prvenstveno da primeni sporazum o Zajednici srpskih opština, bez izvršnih ovlašćenja u skladu sa odredbama Ustava, i principima koje je utvrdio Marti Ahtisari. Istovremeno, Srbija bi trebalo da poboljša stepen poštovanja manjinskih prava - pogotovo albanske manjine u Preševskoj dolini. Sporazumi o zaštiti manjinskih prava trebalo bi da budu usaglašeni sa najvišim međunarodnim standardima. Posrednici bi od obe strane trebalo da traže spremnost na ustupke. Ali je za fleksibilnost potrebno potojanje političke volje i to se u većoj meri odnosi na Beograd. Sada je ključni trenutak za oživljavanje dijaloga - za šta je potrebno političko liderstvo.
Glas Amerike: Deluje da među učesnicima procesa postoji terminološko nerazumavanje. Brisel govori o nastavku procesa na ekspertskom nivou, Beograd na tehničkom, a Priština o političkom dijalogu čiji je epilog uzajamno priznanje Srbije i Kosova i sveobuhvatni sporazum?
Sporazum na Veliki petak
Sporazum na Veliki petak ili Belfastski sporazum, kojim su okončani sukobi na teritoriji Severne Irske, ali i području Irske, Engleske i kontinentalne Evrope, postigle su u aprilu 1998. britanske i irske vlasti.
Doprineo je okončanju sukoba koji su trajali od kasnih šezdesetih godina prošlog veka između unionista i lojalista, koji su se zalagali da Severna Irska ostane u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva, i nacionalista i republikanaca, koji su tražili ujedinjenje Severne Irske sa Republikom Irskom.
Prihvatila ga je većina političkih partija u Severnoj Irskoj, uključujući i militantni Šin Fejn.
Postignut je uz posredovanje američkog senatora Džordža Mičela. Sporazum se odnosio na pitanja u vezi sa suverenitetom, građanska i kulturna prava, razoružavanje, demilitarizaciju i njime se Severnoj Irskoj omogućava široka autonomija u okviru Ujedinjenog Kraljevstva.
Filips: Ne bi trebalo gubiti još nekoliko godina vođenjem dijaloga o tehničkim pitanjima. Postavljanje određenog roka može primorati strane da donose teške odluke koje su im potrebne kako bi se postigao dogovor. Evropska unija, kao posrednica, trebalo bi da postavi rok za okončanje dijaloga, jer proces ne bi trebalo da traje unedogled. Mislim da je 12 meseci razuman period - poput procesa zaključenog Sporazumom na Veliki petak u Severnoj Irskoj. U slučaju Srbije i Kosova okončanje pregovora trebalo bi da podrazumeva uzajamno priznanje Srbije i Kosova - Kosova kao suverene i nezavisne države u postojećim granicama.
Predlog o razmeni teritorija bio je gubljenje vremena. Izgubljene su dve godine u debati o tome da li je razmena teritorija održiva opcija. A za to vreme kosovske vlasti nisu bile funkcionalne. Tako da bi tu ideju trebalo zanemariti i postaviti rok usredređen na male korake kojima se može ostvariti napredak.
Glas Amerike: Govorili ste o razmeni teritorija - inicijativi čije su postojanje negirali brojni zvaničnici američke administracije: ponajviše Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova, ali i Metju Palmer, specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan, kao i Filip Kosnet, američki ambasador na Kosovu….
Filips: Samo zato što američki zvaničnici negiraju podršku razmeni teritorija - ne znači da joj se protive. Džon Bolton (bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće; prim. nov) rekao je da u Ukrajini će Sjedinjene Države podržati šta god budu dogovorile dve strane. To je iniciralo višegodišnji proces za koji se ispostavilo da je bio gubljenje vremena. Tako da Sjedinjene Države mogu da kažu da ne podržavaju razmenu teritorija, ali je potrebno da demonstriraju da će se nastaviti politički dijalog Srbije i Kosova, koji će kulminirati priznavanjem nezavisnosti Kosova u sadašnjim granicama.
Glas Amerike: Posle briselskih susreta kosovski premijer, oglasivši se na društvenim mrežama, poručio je da podela Kosova i njegov teritorijalni integritet više nisu tema. Deluje li vam to kao jedan od zaključaka susreta ili je to njegov lični utisak posle održanih sastanaka?
Filips: Dijalog se razvijao tokom godina. Postalo je jasno da je razmena teritorija bila loša ideja koja bi, možda, dovela i do konflikta. Mislim da je potez koji je povuklo Specijalizovano tužilaštvo u Hagu, podnošenjem predloga optužnice protiv Hašima Tačija ukazao da je ta ideja - koju je podržavao - loša, kao i da će završiti prekrivena prašinom u istoriji.
Glas Amerike: Tako ste razumeli podnošenje predloga optužnice? Hoće li to dovesti do njegovog isključenja iz procesa ili se radi o prolaznom trenutku?
Filips: Nije još sve u potpunosti jasno. Tužilac je podneo predlog optužnice, sudija treba da ga odobri ili odbije. Ukoliko bude otišao u Hag da se brani od optužbi biće potrebno da se povuče sa mesta predsednika. I ideja o razmeni teritorije umire sa optužnicom.
Ako se, međutim, bude odugovlačilo sa reakcijom na potez koji je povukao tužilac i čitava stvar ostane bez bilo kakvog epiloga - onda nije jasno kakva će njegova uloga biti u budućnosti, niti šta će biti sa idejama koje je pordržavao - poput promene granica.
S druge strane – jasno je da je premijer Hoti sada u prvom planu.Treba da bude glavni pregovarač u dijalogu sa kredibilnim predstavnicima druge strane. Učesnici tog procesa treba da pokažu spremnost za ozbiljan dijalog o političkim, a ne samo, o tehničkim pitanjima.
Glas Amerike: Deluje da dvojica pregovarača - Vučić i Hoti - imaju suprotstavljena stanovišta u smislu finalizacije dijaloga. Predsednik Srbije ukazuje da je pred stranama dug put, što asocira na duži vremenski okvir, dok Hoti ukazuje da je otpočela finalna faza, u kojoj bi trebalo da budu rešena sva otvorena pitanja i postignut sporazum u narednih nekoliko meseci?
Filips: Ukoliko učesnici nisu u mogućnosti da reše otvorena pitanja, to bi moglo dovesti do suspendovanja dijaloga, što bi moglo doprineti okretanju Srbije ka Rusiji i Kini. Ovo ne bi trebalo da bude proces neograničenog trajanja - potrebno je da bude okončan sporazumom u kraćem vremenskom roku. U suprotnom, pretvara se u odugovlačenje. Srbija igra tu dužu igru, jer veruje da će Evropska unija biti umorna za pregovaračko poglavlje 35 i da će Srbiji poželeti dobrodošlicu bez obzira na postignuti učinak u vezi sa njim. To, međutim, neće biti slučaj.
Glas Amerike: Upotrebili ste više puta tokom razgovora formulaciju “postizanje kompromisa”. Šta bi to, po vašem tumačenju, značilo?
Filips: Ne radi se tu u tolikoj meri o kompromisu, koliko o odluci Srbije da prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu u postojećim granicama. Posle toga mogu postići kompromis u vezi sa pitanjima regionalnih ili ekonomskih integracija - identifikovanja nestalih, pune primene sporazuma. Kompromis podrazumeva odluku predsednika Vučića prema kojoj priznaje da je Milošević izgubio Kosovo zbog zločina koje je počinio. To je realnost koju je potrebno prihvatiti. I na osnovu te realnosti dve zemlje mogu živeti, jedna naspram druge kao nezavisne države, potpuno integrisane u evroatlantske strukture.
