Linkovi

Frid: Voleo bih veliki sporazum, ali je to malo verovatno


Daniel Fried, Distinguished Fellow, Atlantic Council

Predstojeći razgovori delegacija Srbije i Kosova u Vašingtonu mogli bi da se smatraju uspešnim čak i ako dovedu do postepenog unapređenja dijaloga, kaže za Glas Amerike Danijel Frid, nekadašnji pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, danas visoki saradnik nevladinog Atlantskog Saveta.

Frid dodaje da se "nada da se Trampova administracija konsultovala sa partnerima iz Evropske unije".

"Ako ostavimo po strani međusobne sitne razmirice u javnosti, rešenje problema na Balkanu zavisi od evropske budućnosti za sve tamošnje zemlje, koju samo Evropska unija može da obezbedi, a ne Sjedinjene Države", kaže Frid.

Glas Amerike: Šta biste okarakterisali kao uspeh u ovom konkretnom slučaju?

Frid: Ambasador (Ričard) Grenel je govorio o postizanju napretka na ekonomskom i trgovinskom planu između Srbije i Kosova. Bilo bi značajno i dobro ako se to postigne, posebno ako nastojanja na samitu budu nadgradnja nad dosadašnjim dostignućima i ako se ne bude počelo od nule.

Glas Amerike: Izgleda da predstoji ozbiljan rad pre potpisivanja bilo kakvog velikog sporazuma, imajući u vidu prošlonedeljnu izjavu predsednika Srbije da u Vašingtonu neće biti razgovora o priznavanju Kosova?

Frid: Voleo bih da bude postignut veliki sporazum, uključujući priznanje Kosova od strane Srbije. Međutim, to je sada malo verovatno i ne bi trebalo da bude jedina mera uspešnosti sastanka.

Glas Amerike: Šta je po vama cilj ovog sastanka i da li bi Sjedinjene Države trebalo da ostanu aktivno angažovane čak i ako ne bude postignut uspeh?

Frid: Vašington bi mogao da padne u iskušenje da izvrši pritisak na obe strane da postignu neki sporazum preteći povlačenjem iz svojih inicijativa na Balkanu. To bi bila greška. Sjedinjene Države su naučile tešku lekciju da napuštanje problema, bilo da je reč o onima na Balkanu ili drugim, neće dovesti do toga da oni nestanu.

Glas Amerike: Šta bi po vama mogao da bude motiv dve strane da postignu neku vrstu prodora na ovom konkretnom sastanku?

Frid: Možda obe strane procenjuju da mudrim traganjem za odgovarajućim rešenjima između Sjedinjenih Država i Evropske unije, mogu da izbegnu teške, ali neophodne opcije. Generalno verujem da bi EU i SAD trebalo da sarađuju na harmoničan način. Vašington ima političku moć u regionu. Evropska unija ima resurse i najveću nagradu - članstvo u EU. Kada Sjedinjene Države i Evropska unija kombinuju svoje resurse imamo bolju šansu da postignemo napredak. U svakom slučaju, želim ambasadoru Grenelu uspeh na predstojećem sastanku.


Glas Amerike: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle nedelje, tokom posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu podsetio da Rusija podržava dijalog pod okriljem EU i poručio da je “za bilo kakvo rešenje uvek potrebna i saglasnost Rusije", kako je rekao, "zbog Saveta bezbednosti, ali i zbog toga što mi ne želimo da svi budu konsultovani i pitani, a da Rusiju niko ništa ne pita". Šta vi kažete na to?

Frid: Vučić je u pravu kad jasno stavlja do znanja da će Srbija ostati u vezi sa Rusijom. Međutim, da li Putinova vlada želi da vidi realizaciju budućnosti Srbije u Evropskoj uniji? Da li će podržati, ili bar neće sprečiti, sporazum na tom planu? Ili će Kremlj nastojati da prolongira još jedan zamrznuti konflikt, koji će značiti lošu budućnost za Srbiju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG