"Evropska unija je bez odlaganja spremna da nastavi dijalog, koji bi trebalo da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa. O tačnom vremenu nastavka
SAD za sada bez informacija o nastavku dijaloga
U kabinetu Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika za dijalog Srbije i Kosova, rečeno nam je da trenutno nemaju informacija u vezi sa nastavkom razgovora dve strane.
Grenel je ranije, u nekoliko navrata, saopštavao da će razgovori Srbije i Kosova ozbiljno početi posle ukidanja taksi i mera reciprociteta.
i obimu dijaloga odlučuju dve strane", izjavio je Glasu Amerike Peter Stano portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije, odgovarajući na pitanje kada će biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine kojim posreduje Evropska unija.
"Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograd i Prištine, putovaće u predstojećim danima u region da bi pripremio teren i razgovarao o aspektima dijaloga sa učesnicima", rekao je Stano u pisanom odgovoru ne precizirajući mogući termin Lajčakovog boravka u Srbiji i na Kosovu.
Poznato je da je Lajčak, novoimenovani posrednik u razgovorima dve strane okupio tim saradnika sa kojima je, kako je objavio na društvenoj mreži Tviter, razmatrao plan rada za naredne mesece.
Istovremeno, dvojica aktuelnih pregovarača u dijalogu zamrznutom od novembra 2018, kada je tadašnja kosovska Vlada predvođena Ramušom Haradinajem uvela carine od 100 odsto na uvozne proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, iskazali su načelnu spremnost za nastavak razgovora.
Pošto je nova Kosovska Vlada, predvođena premijerom Avdulahom Hotijem bezuslovno ukinula tu meru, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi se nakon parlamentarnih izbora 21. juna i moguće Lajčakove posete Beogradu i Prištini moglo, kako se izrazio, videti šta dalje.
S druge strane - glavni kosovski pregovarač u prethodnom periodu Hašim Tači poručio je da poslednji potez kosovskih vlasti Srbiji iz ruku izbija argument za dalje odlaganje pregovora.
Ostala je međutim nepoznanica ko će u dijalogu predstavljati Kosovo - imajući u vidu različita tumačenja odluke Ustavnog suda iz 2019. godine, koju je deo kosovske javnosti shvatio kao prebacivanje nadležnosti za vođenje pregovora iz ruku predsednika u ruke Vlade i poslednje istupe premijera Hotija, prema kojima će on preuzeti rukovođenje dijaloga sa Beogradom.
“Odluka o tome ko će predstavljati Kosovo u dijalogu kojim posreduje Evropska unija je na vlastima Kosova”, stav je koji o tom pitanju ima Peter Stano, portparol visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost.
Moguću otežavajuću okolnost po proces, čiji mogući nastavak prate nejasnoće, je i stav Hašima Tačija da ne želi da bude učesnik razgovora kojima posreduje Miroslav Lajčak, pošto evropski zvaničnik dolazi iz Slovačke, države koja nije priznala nezavisnost Kosova.
Odgovor portparola američke vlade Glasu Amerike
Glas Amerike upitao je 4. juna predstavnike američke administracije da li je ambasador Ričard Grenel pozivan na sastanke sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i da li su dvojica zvaničnika razgovarala.
“Nismo u mogućnosti da pružimo detalje o susretima diplomata koji se mogu ili ne moraju dogoditi”, bio je odgovor koji smo dobili od portparola američke vlade.
Radio Slobodna Evropa nedavno je izvestio, pozivajući se na diplomatske izvore Evropske unije, da taj evropski diplomata u više navrata nije uspeo da kontaktira kosovskog predsednika Tačija i ambasadora Ričarda Grenela (specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova, prim. nov) što je obrazloženo, kako je javio RFE/RL, njihovom zauzetošću borbom protiv pandemije Kovida 19.
Upitan konkretno o tome Peter Stano za Glas Amerike odgovara da status kvo u dijalogu nije održiv.
“Razgovore bi trebalo nastaviti što je pre moguće, nakon što situacija koju uzrokuje pandemija koronavirusa to omogući. Već duže vreme ističemo da je ključno ponovo pokrenuti dijalog što regionu daje jasnu evropsku perspektivu. Evropska unija posreduje dijalogom od 2011. i sa radom na tome nastavlja posredstvom visokog predstavnika Žosepa Borelja, kome podršku u tome pruža Miroslav Lajčak", rekao je Stano - koji podvlači da nedavno imenovanje specijalnog izaslanika EU za taj region odražava važnost koju države članice pridaju dijalogu.
"Novi specijalni izaslanik je u stalnom kontaktu sa relevantnim partnerima - otvoren je za njihove poglede, očekivanja i zabrinutosti u pripremi terena da bi dijalog bio što pre nastavljen. Dijalog, uz posredstvo Evropske unije, jedini je način da evropska budućnost postane realnost za građane Kosova”, poručio je u odgovoru Glasu Amerike portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije.
Bezuslovno ukinute carine na proizvode iz Srbije kosovske vlasti su uvele novembra 2018. godine obrazlažući ih kao odgovor na međunarodnu kampanju vlasti Srbije čija je svrha povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i blokiranje kosovskog članstva u međunarodnoim organizacijama poput UNICEF-a i INTERPOL-a.
“Visoki predstavnik Evropske unije Borelj i specijalni izaslanik Lajčak pozdravili su odluku kosovskih vlasti da uklone mere protivne sporazumima postignutim u dijalogu”, kaže za Glas Amerike Peter Stano.
“Uklanjanjem preostalih prepreka za nastavak dijaloga pod okriljem EU, nova vlada pokazuje svoju opredeljenost da bez odlaganja ponovo pokrene dijalog. Sada očekujemo da i Srbija učini isto. Srbija treba da doprinese, posebno u međunarodnim odnosima, uspostavljanju pogodnog okruženja za sklapanje pravno obavezujućeg sporazuma s Kosovom,” zaključio je portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije.
Blokada dijaloga Beograda i Prištine delimično je probijena angažmanom Sjedinjenih Država, odnosno ambasadora Ričarda Grenela i Roberta O’Brajena, savetnika američkog predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost, koji su posredovali načelnim dogovorima, koje su Srbija i Kosovo postigli o uspostavljanju aviolinije između Beograda i Prištine, kao i železničkoj saradnji dve strane.
Odluci o bezuslovnom ukidanju carina novih kosvskih vlasti prethodio je potez Vlade bivšeg premijera Aljbina Kurtija o njihovom stavljanju van snage uz uvedene mere reciprociteta, sa čime se nisu saglasile Sjedinjene Države - ali ni Srbija. Deo kosovske javnosti je Aljbina Kurtija, inicijatora plana da postupak ukidanja taksti bude recipročan, označio političarem koji se suprotstavlja sugestijama SAD - države koja važi za saveznika i prijatelja Kosova.
U Skupštini je pokrenut postupak koji je rezultirao izglasavanjem nepoverenja lideru pokreta Samoopredeljenje koji je ponovo postao opozicioni.
Bivši premijer Kosova jedan je od predstavnika struje koja tvrdi da su pregovarači Tači i Vučić razmatrali i razmatraju mogućnost da u rešenje spora bude uključena takozvana teritorijalna komponenta - odnosno scenario koji bi podrazumevao razmenu teritorija ili promenu granica.
Takvo eventualno rešenje počelo je češće da se pominje značajnim angažmanom američke administracije u tom procesu što su direktno, a posebno ambasador Ričard Grenel, kategorički odbijali. Grenel je konkretno potencirao saradnju Srbije i Kosova na polju ekonomije dok se, kako je ukazivao, ne steknu uslovi da razgovori dve strane ne dobiju i političku dimenziju.
Odnosi Srbije i Kosova narušeni su posle sukoba između naoružanih pobunjenika pod nazivom Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) i vojno-policijskih snaga tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) tokom 1998. i 1999. godine. Kulminirao je intervencijom Severnoatlantske alijanse (NATO) u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan posle povlačenja vojske i policije SRJ sa teritorije Kosova, u junu 1999.
