Linkovi

Bez obzira na izbore, Amerika ostaje na Balkanu


Bez obzira na izbore, Amerika ostaje na Balkanu
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:15 0:00

Ceremonija u Beloj kući 4. septembra 2020.

Pošto je uspela da uspešno reanimira dijalog Beograda i Prištine, Amerika sada ulazi u sam završetak predizborne kampanje, zbog čega se i u regionu Zapadnog Balkana s pažnjom prate događaji u SAD i pratiće se izbori 3. novembra. Šta se može očekivati u Srbiji i regionu posle izbora, hoće li politika Vašingtona ostati ista u slučaju pobede Donalda Trampa i hoće li se menjati u slučaju pobede Bajdena - za Glas Amerike ocenjuju bivši diplomatA Zoran Milivojević i Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka.

Nema sumnje da je američka inicijativa unela novi duh u kosovski proces i da je angažovanje Sjedinjenih Država bilo presudno da se obnovi dijalog Beograda i Prištine - to su u najkraćem ocene koje su mogle da se čuju posle sastanka u Vašingtonu i nedavnog boravke američke delegacije u regionu prošle nedelje.

Međutim, prema oceni spoljnopolitičkog analitičara i bivšeg diplomate Zorana Milivojevića, Amerika je verovatno izvukla najveći profit iz cele situacije, jer je - kako kaže - Vašingtonu uvek na prvom mestu interes same Amerike:

Zoran Milivojević, spoljnopolitički analitičar
Zoran Milivojević, spoljnopolitički analitičar

"Glavni motiv administracije je bio prvo sama administracija i njen mogući kontinuitet na sledećim izborima. Ali i neka strateška opredeljenja. Jer učešće u svemu ovome ima osnov u činjenici da su ovde prisutni i ključni globalni akteri. Kad ambasador (Ričard) Grenel, ili neko drugi iz administracije kaže - pa mi smo doprineli da se suzbije uticaj Rusije i Kine - pa naravno, to je jedan od strateških interesa", ističe Milivojević i dodaje da samo neko ko je naivan može da misli da Amerika nema i svoje sopstvene interese ovde.

Pristup američkog predsednika Donalda Trampa da ekonomskim merama utiče na političke procese rezultirao je, između ostalog, i otvaranjem kancelarije Američke korporazcije za finansiranje međunarodnog razvoja (DFC), u Beogradu. Na pitanje da li na dosadašnje rezultate američke inicijative mogu da utiču predstojeći izbori u SAD 3. novembra, Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka ističe da moguće promene najviše zavise od rezultata izbora:

Milan Krstić, Fakultet političkih nauka, Beograd
Milan Krstić, Fakultet političkih nauka, Beograd

"Postoje određeni aspekti dogovora koji su nesumnjivo prijemčivi i eventualnoj demokratskoj administraciji. Recimo, kancelarija DFC-a u Beogradu je nešto što će opstati i u slučaju promene vlasti. Iza DFC-a stoje jednako i demokrate, kao i republikanci. Prema tome, povlačenje kancelarije DFC-a iz Beograda i neko redefinisanje njegove uloge u slučaju promene vlasti verujem da se neće dogoditi".

Ukoliko dođe do promene, to jest ukoliko Džozef Bajden pobedi na izborima, postoje dve stvari koje su važne, ističe Milivojević i objašnjava da će institucije koje su došle u Srbije kao države - da će one i ostati tu:

"Ali svakako treba očekivati i određenu reviziju pristupa Amerike. U tom smislu jedno veće približavanje evropskim partnerima i otklanjanje te neke vrste jaza koji je nastao u ovom trenutku. I pod dva - sasvim je sigurno da će administracija demokrata nastojati da zaustavi taj trend revizije politike koja je ranije dominirala u tri administracije od 1999. godine do sada - administracije Klintona, Buša mlađeg i Obame".

Kako kaže Krstić, i odnos Brisela i Vašingtona zavisiće od rezultata izbora u SAD, a Milivojević dodaje da Evropska unija neće moći da ignoriše ono što je američka administracija uspela da postigne u regionu Zapadnog Balkana:

"Amerikanci su postupili vrlo energično, vrlo efikasno, sa mehanizmima koji obezbeđuju rezultat. I imaju rezultat, kakav god on bio i kako god to cenili. Rezultat je pre svega politički po efektima. Dijalog je dobio novu dimenziju i Brisel ne može ignorisati američko prisustvo i učešće, ne može ignorisati i stav Amerike da se ovo mora rešavati na jedan pragmatičan način".

Amerika je izbegla da u ovom momentu otvara statusna pitanja, što je Srbiji dalo malo više prostora nego raniji pristup, dodaje Milivojević. Međutim, da li uključivanje Sjedinjenih Država i dogovori koji su postignuti u Vašingtonu i Beogradu znače definitivno okretanje Srbije tom spoljnopolitičkom spektru - rano je za procenu, ali je novi balans u spoljnoj politici Srbije nešto što se mora primetiti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG